KOLEKCIONAR LUTAKA
Rastavio sam sve svoje tvorevine. Sastavio sam prvu lutku i stavio je na postolje. Dugo sam je posmatrao obilazeći oko nje ispitivački.
Od malena sam gajio fascinacije prema lutkama. Voleo sam da od stvari koje pronađem u kući pravim odeću i glave za koje sam koristio pingpong loptice. Roditelji su se divili mom talentu, ali su ipak tražili da više vremena provodim sa drugom decom.
Kako sam rastao, bio sam sve napredniji u svom hobiju. Lutke su izgledale lepše. Problem je bio što nikada nisam bio zadovoljan. Nisam obraćao pažnju na drugove koji su me smatrali čudakom. Nisam se interesovao za njihove stvari niti oni za moje. Ignorisao sam ogovaranja i trudio se da budem uspešan u onome što volim.
Vremenom sam počeo da sklapam lutke iz izloga i da ih ukrašavam maštovitom garderobom.
Imao sam Hoplita, Legionara, Krstaša, Gejšu i ostale prikaze iz istorije. Ni tada nisam bio zadovoljan. Moj talenat nije mogao ostati neprimećen i dobio sam prve pohvale, ali meni to ništa nije značilo. Nešto je tu nedostajalo.
Sedeo sam sam u svom ateljeu i razmišljao dok sam vrteo naliv pero. Kako da svoj talenat dovedem do savršenstva. Osetio sam jak bol u palcu i video sam tanku krv koja se slivala sa njega i sa vrha pera. Sinulo mi je.
Rastavio sam sve svoje tvorevine. Sastavio sam prvu lutku i stavio je na postolje. Dugo sam je posmatrao obilazeći oko nje ispitivački. To je to.
Ubrzo je bila ukrašena sveže odranom kožom zajedno sa licem, iskopanim očiju iz duplji i skalpiranom kosom. Obukao sam je i pred sobom sam imao sliku i priliku Aleksandra Makedonskog. Ponovio sam isti postupak više puta i sada su tu bili Napoleon, Ramzes, Kraljica Elizabeta, Hitler i ostala plejada poznatih ličnosti. Najzad sam bio srećan. Imao sam najoriginalniju kolekciju lutaka samo za sebe. Bio sam zadovoljan i srećan i u vestima poznat kao Živoderac.
Sada bih vas pitao: Da li želite da je pogledate?