SVAKODNEVNE MUDROSTI

Propovedavši pravoslavlje na svakom koraku, poznati ruski svetitelj Teofan Zatvornik dao je retrospekciju misli za svaki dan, kao podsetnik na to o čemu vernik treba da razmišlja iz dana u dan.

 

Ovako je sveti Teofan Zatvornik oblikovao misli za svaki dan u nedelji:

misli za svaki dan

PONEDELJAK

Strah Božiji nenavidi nepravdu (Prič.3,13). Nenavideći je, on je i progoni. Progoneći je, duša postaje čista i prava pred Gospodom. A to i jeste ono što sada sa tolikim trudom tražimo. Znači, vaspostavi u sebi strah Božiji i podržavaj ga u sebi, te ćeš ovladati najsnažnijim sredstvom za isceljenje samoga sebe. Strah Božiji ti neće dozvoliti da grešiš, nego će te terati da činiš svako dobro u svakom slučaju. I na tebi će se ispuniti zapovest: Ukloni se od zla i čini dobro (Ps.33,15), koju prorok daje onima koji žele istinski život. No, kako doći do straha Božijeg? Traži i naći ćeš. Tu se ne može reći: „Uradi to i to“. Strah Božiji je duhovno osećanje koje se na sakriven način začinje u srcu od njegovog obraćenja Bogu. Tu pomaže razmišljanje, pomaže i prinuđavanje sebe na sticanje [spasonosnog] osećanja. Ipak, na samom delu, on je dar Božiji. Zbog toga ga traži kao dar i daće ti se. I kada ti bude dat, samo slušaj bez pogovora šta ti nalaže, pa će on ispraviti sve tvoje nepravde.

UTORAK

Premudrost, Bog Slovo, sačini sebi dom – svetu Crkvu, i u njoj udesi trpezu – reč Božiju i svete tajne, posebno Svetu Tajnu Tela i Krvi. I posla sluge svoje, svete apostole i njihove prejemnike, da sve pozovu na večeru (Prič.9,1-8). Mnogo je već pozvano, ali se još produžava pozivanje, da bi se napunio čitav dom. I večera traje neprestano. Slava Gospodu koji je prema nama toliko milosrdan! Hajdemo stoga svi! Uđimo unutra i neka niko ne ostane iza vrata. U ove dane posta je i pozivanje pojačano i večera je obilnija. Međutim, utoliko će nam se teže oprostiti ukoliko se lišimo večere. Neka svako u svojoj pameti dobro ureže reči Premudrosti: Onaj koji greši meni, sam sebi čini nažao (Prič.8,35), i neka se sažali na sebe.

SREDA

Čudesno je kako Premudrost priziva bezumne: Ko je bezuman, neka pribegne meni (Prič.9,4). Iz toga sledi da „umnima“ nema pristupa u dom Premudrosti ili svetu Crkvu. Svaku „umnost“ treba odložiti pri samom ulasku u taj dom. Sa druge strane, pošto su svaka mudrost i znanje u domu Premudrosti, izvan njega, van svete Crkve, može se naći samo bezumlje, neznanje i slepilo. Kako je divno delo Božije! Ulazeći u Crkvu, ostavi svoj um, i postaćeš istinski uman; ostavi svoju samostalnost i postaćeš istinski nezavisan; odbaci i celog sebe, i postaćeš pravi vladalac samog sobe. O, kad bi svet razumeo ovu premudrost! Međutim, to je sakriveno od njega. Ne razumevajući Premudrost Božiju, on viče na nju, i bezumne „razumnike“ i dalje drži u njihovoj oslepljenosti.

ČETVRTAK

Pri mnogim rečima ne biva bez gpexa (Prič.10,19). Hrišćani koji su oprezni prema sebi sva čula nazivaju prozorima duše. Ukoliko su oni otvoreni, propustiće unutrašnju toplotu da izađe napolje. No, najširi otvor i najprostranija vrata, koja u obilju propuštaju tu toplotu, jeste jezik kome se daje na volju da govori koliko i šta hoće. Koliku štetu pažnji i unutrašnjem miru nanose sva čula zajedno, toliku nanosi praznoslovlje samo, budući da se dotiče svih čula i čini da duša ne vidi iako gleda, da ne čuje iako sluša i da ne oceća dodir iako pipa. Što je za unutrašnji život maštanje, to je za spoljašnji mnogoslovlje. Ipak, mnogoglagoljivost je pogubnija, jer postaje stvarnost, i time zadobija veću upečatljivost. Uz nju se lako privezuju samoumišljenost, drskost i samovoljnost – tj. razoritelji unutrašnjeg mira, koji, slično buri, za sobom ostavljaju bezosećajnost i zaslepljenost. I kako je, posle ovoga, moguće izbeći greh pri mnogoslovlju?

PETAK

Bezbožnost pada u nepravdu (Prič.11,5). Nečastivost (bezbožnost) je nepravilan odnos prema Bogu ili potpuni bogozaborav, koji prati neverovanje u postojanje Božije i Njegovo promišljanje o stvorenome. Druge duše, pak, budući stešnjene pritiskom sličnih nečastivih misli, i želeći ipak da kako-tako budu ispravne ličnosti, donose rešenje: 6iću pravedan, častan i human, ne baveći se time da li ima neko iznad mene, koji posmatra, obavezuje i traži odgovor za dela ljudska. I šta biva? Nema na njima blagoslova Božijeg, jer ga nisu ni tražili, i delo njihovo nema uspeha. Savest ih svakodnevno opominje za dela ili nepravde, ili zbog nečasnosti ili nehumanosti. Oni uspevaju da sebe prikažu pravednim jedino pred ljudima. Radi svoga opravdanja, ako je potrebno, oni i činjenice o6pćy, krivo ih tumačeći. Ko je, međutim, čiste savesti u svojoj unutrašnjosti, nema potrebe za opravdavanjem. Nemarni prema sebi potpuno zanemaruju ovaj unutrašnji razdor, a oni pažljiviji se različito prema njemu odnose. O, kad bi bar neko od njih savesno pogledao na taj razdor i, shvativši otkuda je, potrudio se da ga otkloni! On bi i samog sebe ispravio i drugima pomogao da dođu u dobar sklad.

SUBOTA

Ja nisam došao da pozovem pravednike na pokajanje, nego grešnike (Mk.2,17). Ustima (starozavetne) Premudrosti prizivao je Gospod k sebi bezumne. I sam je, stranstvujući na zemlji, prizivao grešnike. Ni gordim razumnicima, ni svojevoljnim pravednicima kod Njega nema mesta. Neka se raduje umna i naravstvena nemoć! A sila umna i delatna neka se udalji! Svestrana nemoć koja je sebe svesna, i koja sa verom pribegava Gospodu (kao nemoćna lekaru i kao oskudna Onome koji sve ispunjava) postaje snažnija i umom i naravi, nastavljajući jednako da priznaje oskudnost svog uma i rđavost naravi. Delujući u nemoći pod tim prividom neuglednosti, sila Božija nevidljivo zida novu ličnost, svetlu umom i naravi, koja će u svoje vreme – ponekad još ovde, a svakako tamo – postati očigledna za sve. Eto šta je sakriveno od premudrih i razumnih, i šta se otkriva samo deci!

NEDELJA

Ko hoće za mnom da ide neka se odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom ide (Mk.6,34). Za Gospodom krstonoscem nije moguće ići bez krsta. Svi koji za Njim idu, nužno idu sa krstom. A šta je taj krst? Neprilike, teškoće i žalosti svake vrste, koje se sreću i izvan i unutra, na putu savesnog ispunjavanja Gospodnjih zapovesti, u životu po duhu Njegovih naredaba i zahteva. Takav krst je srastao sa Hrišćaninom: tamo gde je Hrišćanin, tamo je taj krst, a gde nema tog krsta – nema ni Hrišćanina. Olakšice svake vrste i život u utehama ne priliče istinskom Hrišćaninu. Jer, njegov zadatak je da se očisti i ispravi. On je kao bolesnik na kome treba da se vrše čas operacije, čas previjanja. Zar se to može bez bola? On hoće da se istrgne iz zarobljeništva snažnoga neprijatelja: zar je to moguće bez borbe i rana? On je dužan da ide nasuprot svih poredaka koji ga okružuju: kako to izvršiti bez neprilika i teskoba? Raduj se što osećaš krst na sebi, jer poseduješ znak da ideš za Gospodom putem spasenja, u raj. Potrpi malo. Jer, brzo će kraj, a za njim – venci!

Izvor: Svetosavlje.org