BOGOUGODNO DELANJE

Ruski svetitelj i mislilac Teofan Zatvornik govorio je o tome da svako od nas treba da radi svoj posao kao da mu je dat iz Božije ruke.

Šta prema Teofanu Zatvorniku znači da primimo svaki posao kao da je iz Božije ruke?

Radi svoj posao pažljivo i marljivo, postojano i bez žurbe, kao Božije delo, i tvoje će misli biti u Njemu. Upravljaj po svojoj savesti sa svom revnošću i pažnjom. Izbegavaj mnogobrižnost koja srcu ne dozvoljava da nađe mir jer mnogobrižljivost je bolest palog čoveka, koji pokušava da sam uobliči svoju sudbinu. Ne bacaj se neumereno na posao, budući da je dobro i korisno samo ono što se čini sa merom i po redu.

Pitaš: “Kako pri radu mogu da imam Boga u svesti?” Možeš, ukoliko svaki posao obavljaš misleći da ti je od Boga poveren. Međutim, nećeš ništa postići ako na Boga misliš, a zanemaruješ svoje dnevne dužnosti.

Kako održati unutrašnju sabranost pri velikoj dnevnoj zaposlenosti? Radi svoj posao pažljivo i marljivo, postojano i bez žurbe, kao Božije delo, i tvoje će misli biti u Njemu. Obavljaj sve velike i male zadatke pred Božijim licem, primaj svakog ko te sretne kao od Boga poslanog, i pri svemu se pitaj o volji Božijoj.

Da bi postigao taj cilj, najbolje je da čovek verno stoji na svom mestu i da ispuni sve ono što samo mesto zahteva. Kroz verno, poslušno delanje čovek se postavlja u korene hrišćanskog života. Napredovanje u delatnom životu vodi ka stepenu sagledavanja. Sve je to unutrašnje uzrastanje koje zahteva svoje vreme. U duhovnom životu je isto kao i kod svakog zanimanja, i u svakoj umetnosti. Ništa ne može da se preskoči, i ništa da doda što ne odgovara unutrašnjem sazrevanju.

Uvek se upravljaj po svojoj savesti sa svom revnošću i pažnjom. Ipak, izbegavaj mnogobrižnost koja srcu ne dozvoljava da nađe mir. Mnogobrižljivost je bolest palog čoveka, koji pokušava da sam uobliči svoju sudbinu, pa stoga juri na sve strane. To rasejava misli i ne dozvoljava im da se saberu, čak ni na sam predmet brige. Prognaj te brige, radi revnosno svoj posao, posveti Bogu sav svoj trud i predaj sve u Njegove ruke. Ne bacaj se neumereno na posao, budući da je dobro i korisno samo ono što se čini sa merom i po redu (prepodobni Jefrem Sirin). Neumeren rad zamagljuje pamet i ohlađuje srce. Uči se da sve obavljaš tako da se zagreje tvoje srce. Drži se tako kod čitanja, kod molitve, u poslu, a takođe i u opštenju sa ljudima. Neka ti obrazac bude Hristovo držanje, i trudi se da uvek činiš samo dobro. Tako ćeš na svome putu sticati sve savršenije sopstveno životno iskustvo, dok najzad ne postaneš obitalište Božije.

Imajući mnoge obaveze koje ti smetaju da prema želji odvojiš vreme za molitvu, ne daj se zbuniti. Dužnost koja se po savesti obavlja, čoveka priprema na revnosnu molitvu, čime se količina nadoknađuje kakvoćom. Ništa ne unapređuje molitvu toliko koliko dobra savest sa bogougodnim delanjem po Božijoj volji.

Ne samo moljenje kao takvo, nego i svako obraćanje srca i uma Bogu — pri svemu što se čini, takođe sačinjava molitvu. To vodi u neprestano bogomislije. Posveti Bogu sve životne korake i upravljaj ih prema Njegovim zapovestima. Možeš da koristiš svaku priliku sve čineći po Božijem zahtevu, i sve Njemu posvećujući. Tako će ceo tvoj život biti posvećen Bogu. I to je sve. To je tako jednostavno.