GDE SI DOSAD?!

Gde si ti dosad, zbuni me dok sam očekivao dogovor gde i kad da se vidimo. Pa, pokušah duhovitošću da sakrijem zbunjenost. Skupljao sam hrabrost.

 

Ne znam kako se tik pored mene pojavi vrlo privlačna gospođa, noseći prepunu korpu namirnica.

gde si dosad

Smesta joj pritekoh u pomoć, išli smo u istom pravcu… Kao usamljene duše proćaskasmo kao da se oduvek znamo, učini mi se da sam joj simpatičan kao i ona meni, predložih da se vidimo.

– Gde si Ti dosad?! – zbuni me dok sam očekivao dogovor gde i kad da se vidimo.

Pa… pokušah duhovitošću da sakrijem zbunjenost… skupljao sam hrabrost…

– Zar pedeset godina?! – potpuno me dokrajči. – Dobro, – dodade mirnijim tonom, videći da sam zanemeo – bolje ikad nego nikad.

Putujem sutra u Nemačku na godinu-dve kod sina, izmislih, šmugnuvši međutim u Bačku kod ćerke. Javiću se kad se vratim u Beograd.

Mada je bila prelepa za te godine, nisam više nikad otišao na tu pijacu. Pomišljao sam možda me doista poznaje pedeset godina, možda smo išli u istu školu, ona, recimo, u prvi, ja u peti razred, mališanke se lako zaljube u veće dečake, koji to i ne primete… Ni za pedeset godina.

Dolazilo mi je više puta da je vidim, ali nisam mogao da smislim odgovor na njeno pitanje. Doista, gde sam bio tolike godine?!