BEZBOŽNIČKI KONTINENT

Sveti vladika Nikolaj pisao je o tome šta je Evropa. Za njega je ona jeres, najpre papska, pa luteranska, kalvinska…

 

Šta je Evropa? Jeres. To je jeres.

evropa jeres

Najpre papska arhijeres potom luteranska jeres, pa kalvinska, pa subotaška i tako skoro bez kraja.

Konac svih tih jeresi završava se ateizmom, t. j. bezbožnicima evropskim, kakvih nije bilo ni po broju niti po jarosti nikad i nigde u istoriji čovečanstva.

Dakle: prvenac ahijeretik a mezimac arhibezbožnik.

Kako može takav grad opstati? Kome može služiti za ugled taj novi Jerihon?

Nikome osim glupacima. Ali otkud da se među glupacima nađu i Srbi? To je pitanje na koje se teško da odgovoriti, i zagonetka koja se teško da odgonetnuti.

Tri su približna odgovora, tri približne odgonetke.

Prvi što su srpski sinovi otišli po učevinu na Zapad, pa naučivši da piju iz veštačkih čatrnja omrzli su bistre izvore svoje otadžbine.

Drugi što su školovani sinovi srpskih seljaka stali manisati srpskim devojkama pa se i ženili tuđinkama.

Treće što su školovani sinovi srpski otpali od svojih otaca, prezreli svoje oce zbog njihove pobožnosti i poštenja, i udarili su prostranim putem.

To troje. Ta tri otrova zatrovali su bili sav naš život lični, porodični, društveni i državni.

Pa kao što domaćin udara po drveću tako oštro da i lišće pada i grane se lome samo da bi stresao gusenice sa drveća, tako i domaćin sveta, Gospod naš premudri udara po Srbima da bi ih očistio od proždrljivih stranih gusenica.

Zašto se onda ljutimo?

I na koga bi se s pravom ljutili ako ne na sebe?

Evropa je jeres.