MOLIMO BOGA ZA SPAS
Rečima „ne uvedi nas u iskušenje“ molimo Boga da nas Svojom blagodaću spase od iskušenja, a ako padnemo u njega, On će nam pomoći da ga savladamo.
Šta je iskušenje? Iskušenje je sve ono što može nas primamiti, gurnuti na greh.
Gde se može susresti sa iskušenjima? Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov, odgovarajući na ovo pitanje, upozorava: „…Sve što je u svijetu: pohota tjelesna, i pohota očiju, i nadmenost življenja, nije od Oca, nego je od svijeta.“ (1. Jov 2,16). Dakle, svet koji vidimo oko sebe je izvor iskušenja, jer, prema apostolu Jovanu Bogoslovu, „svijet sav u zlu leži“ (1. Jov 5, 19).
Da li je svet, strogo govoreći, zao? Nimalo. Jer sve što vidimo stvoreno je od samog Boga i po prirodi je dobro. Međutim, jednom u istoriji našeg sveta desila se katastrofa: čovek, stvoren od Boga za večni život, odstupio je od Stvoritelja svog i prekršio Njegovu zapovest. Ovim činom čovek se otrgnuo od Boga i osudio sebe i ceo svet na propadanje. Tako je, jednom pušteno u svet, zlo u njemu počelo da dobija snagu i da se razvija. Zato molimo Boga da nas sačuva od iskušenja. Sveti Tihon Zadonski primećuje: rečima „ne uvedi nas u iskušenje“ molimo Boga da nas Svojom blagodaću spase od iskušenja sveta, tela i đavola. Pa čak i ako padnemo u iskušenja, nadamo se da Bog neće dozvoliti da budemo pobeđeni, ali će nam svakako pomoći da ih savladamo.
Bez sumnje, iskušenje čoveku dolazi od đavola, ali ovaj nema apsolutnu vlast nad čovekom, već deluje samo u meri u kojoj je to od Boga dopušteno. Zato sveštenomučenik Kiprijan Kartaginski piše da Svevišnji daje moć đavolu da nas iskušava iz dva razloga: ili zbog kazne za naše grehe, ili zbog slave, kada Bog vidi da možemo, kao Jov, izdržati iskušenja đavola. S tim u vezi, sveti Vasilije Veliki primećuje: Bog nas, u svojoj posebnoj ikonomiji, izdaje iskušenjima u meri u kojoj smo za to sposobni.
Bog, naravno, nikoga ne iskušava zlom, jer su zlo i Bog nespojivi pojmovi. On samo dopušta ovo ili ono iskušenje da nas duhovno ojača. Međutim, mi ne možemo savladati iskušenja bez Njegove pomoći. Ako, primajući Njegovu blagodatnu pomoć, iznenada odlučimo da možemo čestito živeti bez Njega, onda nam Bog oduzima svoju milost. Ali On to ne čini iz osvete, već da bismo mi iskustvom, čak i gorkim, mogli da se uverimo u svoju nemoć pred grehom i ponovo Mu se obratimo za pomoć.
Izvor: Zivereci.com