STAZA IZ TRI DELA
Isus je sišao na zemlju da nam ukaže na put ka istinskoj veličini i večnoj slavi. On je sam taj put prošao, pa ga i nama preporučuje i to je put smirenja, služenja i žrtvovanja.
U prirodi svakog čoveka živi žudnja za veličinom i slavom. Nema čoveka koji o tome ne misli, još od ranog detinjstva. Otkuda ova želja u čoveku? To je, kako reče jedan naš veliki besednik vladika Nikolaj Velimirović, tamno sećanje na nekadašnju slavu i veličinu prvih ljudi – naših praotaca u raju.
Šta sve ljudi u prošlosti nisu činili i ne čine danas, da nađu ko će ih odvesti veličini i slavi. U tome se nebiraju sredstva. Međutim, veličina i slava na Zemlji je „taština nad taštinama i muka duhu“ (Propov. 2, 11), sa čovekom silaze u grob. Sin Božji sišao je na zemlju da nam ukaže put ka istinskoj i večnoj veličini i slavi. On je sam taj put prošao, pa ga i nama preporučuje. A, to je put smirenja, služenja i žrtvovanja.
Put smirenja
Pošto je na zemlji sve prolazno i podložno truljenju, prava veličina i slava ne mogu se naći na Zemlji nego na nebu, u Carstvu nebeskom. Ko njih iskreno želi, treba tamo da se okrene i upita. A na tom putu prvu stepenicu sačinjava smirenje. Satanska gordost uvalila je ljude u greh i zaradila istrebljenje iz raja. Lek od gordosti je smirenje. Kao što je gordost prethodila pogibiji, tako smirenje prethodi slavi. I kao što je gordost arhanđela svalila s neba u bezdan pakla i učinila ga đavolom, tako smirenje čoveka uzdiže u nebo i čini ga anđelom u telu. „Svaki koji se sam podiže, poniziće se; a koji se sam ponižava, podignuće se“ (Lk. 18, 14) – to je znači zakon Božji. Najveće smirenje na Zemlji pokazao je sin Božji, Gospod Isus Hristos. To je haljina u koju se On od rođenja obukao i nosio celog svog zemaljskog života: od vitlejemskih jasala i pećine u kojoj se rodio pa do izdisaja na krstu. Tu božansku haljinu preporučuje On i nama, jer bez nje niko u Carstvo njegovo neće moći da uđe.
U čemu se sastoji smirenje? Smiren čovek ne gordi se ničim: ni znanjem, ni lepotom, ni odelom, ni bogatsvom, ni poreklom, ni položajem u društvu. O sebi misli skromno. Sve ljude smatra boljim od sebe, a sebe za najvećeg grešnika. Zato nikoga ne osuđuje zbog pogrešaka, a još manje koga zbog njih prezire. Sve svoje uspehe u životu i sva dobra dela koja učini ne pripisuje sebi nego Bogu, jer zna da za sve što dobro učini blagodati Božjoj duguje (1 Kor. 15, 10).
Put služenja
Sin Božji sišao je na zemlju radi spasenja roda ljudskoga, a spasenje se pored ostaloga, sastoji u duhovnom preporodu i obnovljenju ljudi; obnovljenju uma, srca i volje. Obnovljenje uma sastoji se u odbacivanju grešnih misli, obnovljenje srca u odbacivanju grešnih želja i osećanja, a obnovljenje volje u odbacivanju svoje ogrehovljene volje i usvajanju savršene volje Božje za zakon života. Tako preporođen čovek postaje „nova tvar“ (2 Kor. 5, 17; Gal. 6, 15). A novoj tvari potrebni su i novi zakoni kao rukovodna načela u životu. Obnovitelj roda ljudskog objavio je novi zakon. Nasuprot starom društvu, u kome je vladao zakon po kome rob i sluga ima da služe svome gospodaru i mlađi po rangu starijemu, u novom društvu, čiji je obrazac Crkva Hristova, objavljen je drugi, nov zakon: da stariji po rangu služi mlađima. „Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. Ali među vama da ne bude tako! Nego ko hoće među vama najveći da bude, neka vam služi, i ko hoće među vama prvi da bude, neka bude svima sluga. Jer ni Sin čovječiji ne dođe da Mu služe, nego da služi i da da život svoj u otkup za mnoge“. Da kod ljudi ne bi bilo dvoumljenja u primeni ovog novog zakona, njegov Zakonodavac prvi ga je primio: sav njegov život na zemlji bio je služenje ljudima. Niko nije tako služio ljudima, kao Gospod! On je bio najrevnosniji „sluga“ svih (Lk. 22, 27), pa je to i danas. I danas On svima služi: sve hrani, poji, odeva, brani, isceljuje, spasava…
Put žrtvovanja
Vrhunac služenja je žrtvovanje. To je prirodni završetak i kruna služenja iz ljubavi. „Od ove ljubavi niko veće nema, da ko život svoj položi za prijatelje svoje“ (Jn. 15, 13). A Hristos je život svoj iz ljubavi položio i time službu svoju krunisao i ljubav svoju posvedočio. Svojom službom i žrtvom iz ljubavi On je proslavio Boga na zemlji (Jn. 17, 4) i Bog je njega proslavio (Jn. 13, 31-32; 17, 5). Tako Bog proslavlja i sve one koji se ugledaju na Sina njegovog i idu stopama njegovim.