PRIRODNI PODSTICAJ USEVIMA
Biodinamička poljoprivreda kod mnogih izaziva sumnju jer misle da se radi o nekim besmislicama, što je potpuno pogrešno.
Ako vam grožđe trune iako ga svake godine prskate deset puta, a paradajz i krompir su kržljavi iako ste sve uradili da ih ojačate i zaštitite, zašto ne biste isprobali recepte koje nudi biodinamička poljoprivreda?!
Mnogi ljudi koji prvi put čuju za biološko-dinamičku poljoprivredu pomisle da se neko s njima šali!
Navikli da lozu, paradajz, krompir i ostale useve štite velikim količinama hemijskih sredstava, ne mogu da veruju da ih mogu zaštititi i s nekoliko kapi čudne tečnosti još čudnijeg imena.
A kad im objasnite kako sami mogu napraviti preparate za prskanje useva ili kompost, pomisliće da ste pali pod uticaj neke vračare.
Umesto da takve sumnjičavce razuveravamo, predlažemo da sami naprave neki preparat za prskanje protiv štetočina u svom vrtu ili na njivi prema receptu dr Rudolfa Štajnera.
Štajner je rođen 1861. u Međimurju, tako da mu je osećaj za prirodu koji je dobio rođenjem u tom kraju sigurno u njemu ostao za čitav život.
Za prskanje
Sledeći svoje iskustvo, instinkte i vizije, dr Štajner je otkrio da vrlo male količine prirodnih preparata mogu zameniti tone veštačkog đubriva i litre veštačkih sredstava za prskanje!
Dr Štajner je dao recept za dva biološko-dinamička preparata za prskanje koji se zovu «Preparat 500» i «Preparat 501».
Preparat 500
Šuplji rog junice napuni se do vrha svežom i malo tvrđom kravljom balegom bez nečistoća i slame, a potom se zakopa u zemlju u sloj humusa, u položaju u kojem se nalazio na glavi junice.
Isti rogovi mogu se koristiti više godina, a koliko ćete ih pripremiti zavisi od potreba vašeg domaćinstva.
Rogovi se stavljaju u zemlju krajem septembra, a vade se posle drugih preparata koji se obično vade u aprilu.
Ne treba da iskopate u isto vreme sve rogove nego samo količinu koja vam je potrebna, a ostale ostavite u zemlji.
Gotov preparat se izvadi iz rogova i stavi u staklene posude, zatvori drvenim poklopcem i spremi u sanduk s tresetom zajedno s ostalim kompostnim preparatima.
Ovaj preparat podstiče rast korena i životne procese u zemljištu, pa se koristi umesto đubriva. Štajner je govorio da je jedna kap ovog preparata dovoljna za jedan kvadratni metar zemlje.
Pripremanje:
- Uzme se 120 grama ovog preparata i meša se jedan sat sa 60 litara vode.
- Naizmenično se meša na levu i na desnu stranu takvom snagom da se u vodi naprave snažni vrtlozi.
- Ovom količinom tečnosti možete prskati jedan hektar obradive površine.
Ovim sveže napravljenim rastvorom odmah se pomoću odgovarajućeg aparata prska zemljište za vreme oblačnog, ali ne i kišnog vremena, popodne ili uveče.
Možete prskati zemlju kod svakog obrađivanja, a obavezno pre i nakon setve.
Vrtovi se prskaju pre sađenja, a takođe je dobro ako seme i biljke za presađivanje namočite u ovaj rastvor pre setve ili sađenja.
Pašnjake treba prskati kad se pokose, a u voćnjacima se prskaju samo debla i zemljište.
Preparat 501
Kristal kvarc se usitni u prah i pomeša s vodom, a gusta masa koja se dobije stavi se u šuplji kravlji rog koji se u aprilu zakopa u zemlju.
Rog se izvadi iz zemlje krajem septembra, a njegov sadržaj se spremi u tegle i čuva na prozoru ili nekom drugom suvom i sunčanom mestu.
Ovaj preparat podstiče zrenje plodova i zelenih delova biljke, zaustavlja cvetanje, a plodovi biljaka koje su njime prskane zdraviji su i slađi, pa se mogu duže čuvati tokom zime.
Ovaj se preparat koristi kao zaštitno sredstvo protiv parazita i gljivičnih uzročnika bolesti, a koristi se kad se pojave začeci plodova pa sve do njihove berbe.
Prskanje najviše koristi paradajzu, krompir se prska od cvetanja do vađenja i u skladištu, a žitarice se prskaju kad izrastu prva dva lista. Nemojte ovim sredstvom prskati krastavce.
Pripremanje:
Ovo je snažan preparat, pa u rastvor za prskanje treba pomešati vrlo malu količinu.
- U 15 litara vode treba dodati količinu koja stane na vrh noža ili među tri prsta i potom je mešati jedan sat.
- Budete li tačno merili, to odgovara količini od jednog grama do grama i po.
Najbolje je preparat pomešati s kišnicom ili izvorskom vodom, a budete li koristili vodu iz bunara ili vodovoda, ostavite je da pre toga stoji dva-tri dana u otvorenoj posudi izložena suncu.
Nekoliko puta dnevno malo je promešajte. Voda u koju ćete staviti preparat mora biti mlaka, a rastvor se treba snažno mešati jedan sat tako da se pritom stvore vrtlozi.
Posude u kojima pripremate rastvor trebaju da budu čiste. Ako ste ih ranije koristili, dobro ih isperite sodom i vrućom vodom, pa nekoliko puta hladnom vodom.
Najbolje su posude od drveta ili pečene zemlje. Aparati kojima prskate moraju biti potpuno čisti, pa ih nemojte u isto vreme koristiti za prskanje otrovnim kemikalijama.
Najbolje je prskati rano ujutro pre sunčanog i toplog dana, a tečnost se treba raspršiti iznad biljaka kao oblak, u što sitnijim kapljicama. Nemojte biljke prskati direktno, nego raspršite rastvor iznad njih.
Pomozite voćkama
Dr Štajner je predlagao da se barem jedanput godišnje dobro pobrinete za stabla u vašem voćnjaku, zaštitite ih i pripremite da vam daju obilje plodova.
Iako to svi već znaju, krenimo redom i kažimo da na stablu treba poseći sve osušene grane.
Nakon toga sledi umereno obrezivanje pri čemu treba «osetiti» kako se stablo nastoji razviti znajući da ono uvek teži za svetlom.
Potom treba skinuti mrtvu koru, mahovinu i lišajeve pomoću mekane žičane četke, pa ćemo usput odstraniti i mnoge štetočine i njihova ležišta.
Nemojte to da radite u vreme vegetacije, kada kroz stablo teku biljni sokovi.
Dobro poprskajte svaku granu na stablu preparatom 500 i čajem od preslice, tako da budu prilično mokre.
Najbolje je to uraditi u jesen, posle berbe, ili u proleće nakon orezivanja ili kad se otvaraju pupoljci.
Rastvor kojim se prskaju grane pravi se od 35 grama preparata 500 pomešanog sa 10 litara kišnice ili izvorske vode, ostavljenog da stoji nekoliko sati na suncu.
U isto vreme skuva se čaj od preslice tako da se 60 grama suve preslice stavi u 10 litara vode i ostavi da vri 15 do 20 minuta.
Ohlađeni čaj ulije se u preparat 500 koji se grejao na suncu i meša desetak minuta, a potom mešavinu možete odmah upotrebiti za prskanje.
Isti rastvor može da služi za prskanje drugih biljaka, jer je preslica dobra kod infekcije gljivicama, a preparat 500 podstiče rast biljke i razvoj korena ako se prska zemlja.
Štetočine
Za bolje napredovanje voćaka i zaštitu od bolesti i štetočina preporučuju se biološko-dinamičke paste koje se koriste u proleće, pre otvaranja pupoljaka i posle jakog mraza, ili u jesen kad lišće padne.
Pastu napravite od jedne trećine lepljive gline, isto toliko kravlje balege i jedne trećine sitnog peska.
Sve to izmešajte u određenoj količini vode da pasta bude dovoljno gusta kako bi se mogla razmazivati na drvo, a da ne padne.
Smesi možete dodati preparat 500, čaj od preslice ili biljke potočarke koja je dobra za lisne vaši ili neko drugo sredstvo zavisno od štetočina.
Pastu možete da stavite na drvo pomoću četke za bojenje i to na sve grane, a na većim površinama koriste se posebni raspršivači, pa se u smesu ne stavlja pesak, već samo glina i kravlja balega u razmeri 80 prema 20.
Budete li redovno i na pravilan način pripremali i koristili ovu pastu, najverovatnije vam neće trebati nikakva druga sredstva za zaštitu.
Da biste uzgojili zdrave voćke, morate za njihovu zaštitu od bolesti i štetočina koristiti samo neotrovne preparate, a pritom vam mogu poslužiti i prirodni neprijatelji raznih štetočina poput bubamare, bogomoljke i ose, kao i ptice koje treba da hranite i zaštitite ih kao i njihova gnezda.
Za lišće
Tokom maja i juna biljke treba prskati preparatom 501 koji poboljšava rast lišća i potiče fotosintezu, a u ovom članku opisali smo kako se priprema.
Za jedan hektar treba 15 do 30 litara rastvora. Za prskanje voćaka pre listanja i za vreme vegetacije može se koristiti ovaj rastvor:
Naveče se skuva čaj od preslice i ostavi preko noći. U isto vreme, ali u drugoj posudi, glina se dobro pomeša s nekuvanim kravljim mlekom.
Ujutru se u posebnoj posudi dobro izmešaju kravlja balega i čaj od preslice, a takođe i rastvor gline i mleka u drugoj posudi. Potom se oba rastvora stave zajedno u jednu posudu i opet dobro izmešaju.
U ovu smesu može se dodati i dobro promešati goveđa krv, golubji izmet, pepeo od drveta, prah kvarca ili preparat 501, a potom ostaviti da se slegne.
Pasta
Koristi se kao pasta za premazivanje kore stabla radi zaštite, ali i za brži rast mladih voćaka. Od smese se napravi dvopostotni rastvor za prskanje voćaka.
Sa stabala i sa zemlje treba sakupiti i maknuti sve zaražene plodove i od njih napraviti kompost.
Plodove zaražene monilijom treba skinuti i spaliti, jer oni mogu biti leglo zaraze.
Pojavu bolesti i štetočina možete sprečiti ako sadite domaće sorte voćaka, te ako ih pomešate i ne ograničite se samo na jednu vrstu voćaka.
Na primer, zasadite dva do četiri reda krušaka, isto toliko jabuka, bresaka, kajsija…
Redove postavite u smeru u kojem duvaju jači vetrovi, tako da se voćnjak dobro provetrava, a stabla posadite tako da najbolje koriste sunčevu svetlost.
Izvor: Alter plus