RAČUN ZA STRUJU PROIZVODJAČA STRUJE
Prikaz kako izgleda račun za struju prozjumera. Odgovor na pitanje da li je isplativo biti prozjumer u Srbiji
Prozjumer ili kako država lakim koracima obesmišljava ulaganje u zelene energije i puca sebi u nogu oko energetske samostalnosti.
Da li se to dešava zbog glupe birokratije (slepog držanja nelogičnih propisa) ili lukave meritokratije (želje da se dodatno oporezuju svi koji nešto ulažu) ne znam da vam odgovorim. Odgovor zna Ministarstvo finansija koji je glavni krivac za novonastalu situaciju i krizu sa ulaganjem u zelene energije.
U čemu je ta kriza?
- Za one koji ne znaju šta je prozjumer, to je domaćinstvo koje putem solarnih panela snage do 10.8 kw proizvodi struju, priključeno je na elektromrežu i ako ima višak struje predaje EPS-u. Proizvodi i konzumira struju u isti mah, otuda naziv prozumer.)
STIGAO JE PRVI RAČUN ZA PROZJUMERA
Teško je objasniti u čemu je problem sa proizvodnjom i prodajom solarne energije u Srbiji dok ne dobijete prvi račun za prozjumera – raćun za struju za savesnog zelenog gradjanina koji se uz pomoć solarnih panela bavi mini proizvodnjom struje.
Tek kada vidite i rastumačite račun za struju koji vam je EPS poslao shvatite da ste se zeznuli, odnosno da vas je država zeznula.
Vi ste mislili jedno o čemu su svi pisali kao glavni benefit stavljanja solarnih panela na krov a ispostavilo se nešto drugo.
Mislili ste da je to što ste uložili neki ozbiljan novac u proizvodnju struje, da će to vama doneti bezbrižnost oko računa za struju a i investicija će se brže vratiti. Ali kako su stvari postavljene, neko je nekoga prešao, država je nasamarila ambicioznog gradjanina. Prozjumer nije obećano zanimanje.
Da skratim priču i objasnim jednostavno u čemu je problem:
1. Prozjumerima se naplaćuje taksa za podsticaj povlašćenih proizvodjača energije i Naknada za unapredjenje energetske efikasnosti. Ta taksa je mala i plaćaju je svi gradjani koji koriste struju ali je na simboličnom i svakom drugom nivou čista glupost za prozjumera, jer je to zajednički doprinos koji svi dajemo da se unapredi proizvodnja zelene struje.
A prozjumer je taj koji je već u to uložio, investirao mimo državne podrške, unapredio je proizvodnju zelene struje svojom investicijom i taj iznos njemu ne treba da se naplaćuje, naprotiv, on bi trebalo da dobije neku subvenciju od države a ne taksu.
2. Ipak, glavni problem računa za prozjumere je i u tome što se nama koji proizvodimo solarnu energiju struja naplaćuje u oba smera, i to kada se preuzima od nas i kada nam se isporučuje, kao da smo mi trgovci strujom.
Kada mi višak struje damo EPS-u to nam se naplati kao trošak (a ne prihod) po punoj ceni po kojoj nam se isporučuje od EPS-a. To je stoga što prozumer koristi elektromrežu za prenos energije. Ali …
Struja koju mi proizvedemo je jeftinija od EPS-ove i ne treba da nam se naplaćuje po ceni koju EPS ima, jer mi nemamo marketing, višak zaposlenih, nit plaćamo sponzorstva partijama i kome god već ne. Uz to, višak struje koju napravimo se ne prenosi dalekovodima, ona ode na banderu i nju potroši naš prvi komšija, nema troška prenosa.
Zato u obračunu preuzimanja struje ta cena mora biti najmanje 50% manja od EPS-ove tarife.
3. EPS naplaćuje akcizu i pdv na sav protok energije ka njima i ka nama, viškove i manjkove, ne prebija ono što smo dobili i predali, nego računa bruto ulaz i izlaz. To drastično menja isplativost solarnih sistema i status prozjumera.
Ministarstvo enegretike je kroz uredbu tražilo da se naplaćuje akciza i pdv na razliku koja se ostvari izmedju potrošene i predate energije, i to je fer zahtev, ali Ministasrtvo finansija je odlučilo drugačije – oni žele da naplate akcizu i pdv na protok struje u bilo kom pravcu.
Evo primera da shvatite problematiku kroz brojeve.
Potrošili ste za kućne potrebe -100 kwh koje ste povukli od EPS-a. S druge strane proizveli ste neku solarnu energiju i struju, deo ste potrošili za sebe i imali ste višak od +300 kwh koje ste predali EPS-u kao isporučenu energiju.
Razlika je +200 kwh za vas kada bi ste se prebili sa EPS-om. Imate kod EPS-a zaradjeno +200 kwh koji ćete povući kada vam bude trebalo.
Ministarstvo Enegretike je imalo dobar predlog a to je da akciza i pdv idu na razliku ulaza i izlaza struje, konretno -100 +300 je tih +200 kwh na koje se obračunavaju akcize i pdv. Bilo da ste dali više EPS-u ili da ste potrošili struju od EPS-a, samo na razliku u struji ide pdv, jer je to ono što je EPS dobio ili izgubio. I ta razlika je ono što je država dobila stvaranjem novog izvora domaće struje.
Ali po Ministarstvu Finansija Srbije je tu drugačija računica i obrnuto postavljene stvari, po njima -100 i +300 je 400 kwh za oporezivanje. I ono što ste uzeli od EPS-a i ono što ste im dali, sve zajedno se oporezuje, nema prebijanja, jer je to promet a svaki promet država oporezuje. Da, osim ako država zbog strateških interesa oslobodi poreza neki promet koji joj dugoročno donosi neki benefit.
Praktično se oporezuje duplo veća suma od one koja bi trebalo da bude u ovom slučaju. Obrnuli su igricu. I to nije pošteno i destimuliše ulaganje u solarne sisteme i izvore zelene energije.
Tako da nam se sada zbirno računaju akciza i pdv za ukupno potrošenu i proizvedenu struju. Taksiraju vas EPS i država za svaku aktivnost, bilo da trošite njihovu struju bilo da im isporučujete vašu struju. To prozjumer nije očekivao.
Na primer, što više imamo viška proizvedene struje više ćemo platiti EPS-u i državi za akcize i porez. Letnja proizvodnja struje i viškovi od solarnih panela, tj ono što smo mislili da će nam biti ušteda i kredit za zimu, sad postaje predmet akciza i poreza.
Horor postaje još veći za prozjumera tim pre što prinos solarnih panela koji odlazi u EPS naplaćuju po višim tarifama ako taj deo struje koji ode u EPS udje u Plavu zonu ili Crvenu zonu.
Onaj ko na primer leti proizvede višak od 1600 kwh da bi imao zalihe ilovata za zimu, moraće da EPS-u plati struju po najvišoj ceni koja važi za Crvenu zonu!
Pazi tu glupost, proizveo si višak struje, ne bi li država imala struju i izbegla restrikcije, i to ti preuzimanje država i EPS naplaćuje po najvišoj mogućoj ceni. Ovo je potpuna glupost od strane države, jer ako želiš nešto da stimulišeš onda to i stimulišeš ukidanjem troškova i tarifnih zona za proizvodnju a ne nametanjem istih. Ovakvim računima kažnjavaš veće prozjumere, one koji kao naivni pioniri uložili najviše svojih para da se dodje do zelene energije i da država i pojedinac budu energetski nezavisniji.
Koga tema solarne energije zanima preporučujem boršuru na ovom linku – 111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji
KAKO IZGLEDA RAČUN ZA PROZJUMERA
Umesto da proizvodjači zelene energije budu oslobodjeni akciza i pdv-a u sledećih 10 godina da bi što više ljudi investiralo u solarne panele, te da prenos viška energije ka EPS-u bude stimulisan simboličnom nadoknadom, država i EPS od starta taksiraju sve živo i smanjuju isplativost investicije a samim tim i želju da se uloži u zelene energije.
Proizvedenu struja malih solarnih panela i prozjumera koju EPS preuzima kao višak struje, trebalo bi da naplaćuje po nekoj simboličnoj fiksnoj ceni od 3 dinara po kwh za ležarinu da bi sve imalo smisla. Struju koju EPS od nas dobije može posle slobodno da preprodaje i trguje sa njom, bez da se nama daje neki prinos za to.
Jer, ovako nam EPS duplo naplaćuje jednu te istu struju. Prvo nam naplati utrošak struje a onda i višak,pa onda kada taj višak povučemo kada nam treba, i to nam naplate kao ležarinu sa svim dažbinama. Ispada kao zelenašenje zelene energije.
Sve se to lepo vidi dole i može da sagleda na snimku računa koji sam dobio za Jul 2022.
U julu mesecu sam potrošio 137 kwh struje koju mi je poslao EPS-a. Moj račun za struju bi po toj minimalnoj potrošnji trebalo da bude možda manje od 800 dinara za taj mesec.
Ali moj račun iznosi 2,807 dinara.
Inače, prošle godine mi je potrošnja za Jul 2021 bila 627 kwh i račun je bio 10,800 dinara. Vidi se da su mi skoro 500 kwh uštedeli solarni paneli i još dali višak od 380 kwh koje sam preneo EPS-u. E za to sam po ovom računu kažnjen, jer umesto 800 dinara koliko bi trebalo da platim sada plaćam 2,800 dinara, da malo predimenzioniram, dramatizujem i histerizujem situaciju kako bi se shvatilo šta je problem.
Svakako da su solarni paneli ostvarili uštedu, sa 10,800 dinara smo došli do 2,800 dinara ali je trebalo da bude 800 dinara. Nekih 20 eura je otišlo EPS-u i državi umesto na otplatu investicije. Na godišnjem nivou to bude 250 do 300 eura. Za 6 godina je to 1500 do 1800 eura koje se nisu vratile. A cela investicija za solarne panele je 5.000 eura.
Zašto i kako to nastaje te zašto račun prozjumera ne može nikako da bude 0 (nula) čak i kada sa solarnim panelima pokrijete 100% sopstvenih potreba za strujom, može da vam objasni račun koji je gore u prilogu.
Suština je da vam EPS i država naplaćuju to što proizvodite energiju i dajete je sistemu. I to je negde u redu, treba da se plati za infrastrukturu EPS-a ali nije u redu koliko se daje i obračun koji je napravljen,koliko šta košta a posebno nije u redu način kako je sve to zamišljeno.
Ja sam još i dobro prošao sa solarnim panelima jer nemam mnogo viškova struje koje dajem EPS-u, većinu potrošim za svoje potrebe ali oni ambiciozni koji su hteli da imaju i neke prihode od proizvodnje struje i koji su mnogo više uložili u instalacije, oni su prevareni i dovedeni u zabludu koja ih sada ozbljno košta u smislu povrata investicije.
Koga zanima ovde je link za Spisak prozjumera u Srbiji.
—–
VREDI LI BITI PROZJUMER?
Da, vredi biti prozjumer u Srbiji ako niste ambiciozni i ako imate takve potrebe za strujom da vaša zelena proizvodnja struja pokriva pre svega vaše sopstvene potrebe. Nije uopšte isplativo da na praznom placu postavite solarnu elektranu od 10,8 kw i očekujete od nje zaradu za prodatu struju jer EPS ne otkupljuje od vas struju, možete samo da im poklonite ono što sami ne potrošite.
Ovakvim modelom obračuna zelene struje država potpuno destimuliše stvaranje većih solarnih sistema i investiranje u njih, samim tim usporava i razvoj inicijative kod gradjane i privrede za samostalnu proizvodnju struje.
A isplativost solarnih panela?
Pa nije više od 5 do 6 godina kako kažu reklame za ugradnju solarnih panela. To je isplativo za firme koje mnogo troše struje leti i kojima je industrijska struja mnogo skuplja nego gradjanstvu. U mojim pisanjima ranije sam stoga ipak opreznije predvidjao i govorio da je za gradjanstvo povraćaj investicija za solarne panele od 7 do 9 godina ali nakon ovih prvih računa za prozjumera u praksi će to biti 8 do 12 godina za povrat investicije, pa kome se to isplati neka ugradjuje solarne sisteme.
Imao sam ideju da svoj postojeći solarni sistem dogradim za 2kw, da sa 3,7 kw idem na 5,7 kw ali sam posle ovog računa odustao. Svakako bi mi se pojačanjem sistema smanjili računi za struju ali je to smanjenje u proseku 5 do 20 eura mesečno a uložiš 2000 eura za dogradnju.
I da se vratimo na početak priče.
Ne znam da li ovakva situacija nastaje iz gluposti ili lukavosti državne birokratije i ministra finansija. Ima razloga da se veruje i u jedno i u drugo. Suština je da država ne vodi promišljenu politiku na ovom planu a struja joj treba, pre svega joj treba jeftina struja koja dolazi iz domaćih izvora, od nas.
Ova sitna glupost državne administracije je jedan primer. Kada se to multiplikuje na mnogo drugih mesta i većih i manjih gluposti, postaje jasno da razlika izmedju jedne Švajcarske i Srbije nastaje na jednom očiglednom mestu a ono se zove promišljenost.
Ili je imaš ili je nemaš. Ako je nemaš, potrudi se malo da je dobiješ, gledaj širu sliku, širom otvorenih očiju i uma.
Razmišljaj. Uči. Savetuj se sa pametnijima.
—–
ŠTA DRŽAVA MOŽE DA URADI DA PODIGNE NIVO PROIZVODNEJ ZELENE ENERGIJE
Ako već znamo da kritikujemo, pokušajmo da damo i sugestije šta država treba da uradi da bi povećala broj solarnih sistema i investicije u zelenu energiju. Jasno je svima da smo mi siromašna država koja nema novac da direktno subvencioniše izgradnju solarnih elektrana ali može da omogući da se ljudi zainteresuju i da radosno ulože novac u proizvodnju struje, da postanu prozjumeri i da ih ima na desetine hiljada u Srbiji. Trenutno u avgustu 2022 godine ima 175 prozjumera. U tom smeru država može da:
1. Pojednostavi proceduru priključenja prozjumera na mrežu – država je to uradila ali još ima prostora za unapredjenje
2. Ukine pdv na solarne panele i opremu – solarna elektrana bi bila jeftinija i pristupačnija.
3. Organizuje nabavku solarnih panela i prodaju stanovništvu po nižim cenama – klasična javna nabavka ali iz Kine, cena panela i invertora bi bila još jeftinija
4. Ukine takse na zelenu struju, akcizu i pdv u sledećih 10 godina na proizvodnju zelene energije putem solarnih elektrana u domaćinstvima kako bi stimulisala izgradnju istih
5. Definiše ležarinu i prenos viška solarne struje ka EPS-u na 3 dinara po kilovatu.
Na ovaj način država skoro da ne ulaže ništa ali pruža prostor ljudima da im solarne elektrane budu očigledno isplativa investcija u roku manjem od 7 godina i da se napravi bum investiranja u zelene energijeu u ciklusu od 10 godina. Posle prvih 10 godina promeniš malo model, smanjih atraktivnost ulaganja, ali do tada već imaš na desetine hiljade prozjumera i što je najbitnije, imaš jeftinu domaću struju.
—-
OPOREZIVANJE PREKO STRUJE
P.S. U zapadnim zemljama je cena energije (struja, gas, gorivo) uvek bila „skrivena poreska taksa“ kojom su se gradjani dodatno oporezivali. Iako su vlade zapadnih zemalja imali povlašćene i najeftinije cene energije pri uvozu. Medjutim, kroz razne takse i posrednike cena energije prema gradjaninu je bila nelogično visoka.
Razlog tome je što je država na taj način dodatno oporezovala gradjanina i punila sebi budget. U istočnim i manje bogatim zemljama cene energije su bile niske (bolje rečeno realne) zbog čuvanja socijalnog mira.
Medjutim, sada se stvari menjaju, kako domaća vlada preuzima društvene modele sa zapada, tako preuzima i modele finansiranja države.
A to znači taksa i porez na sve na šta se mogu uzeti pare.
Zlatko Šćepanović
Sav ovaj cirkus koji se napravio oko solarnih panela je odraz nesposobnosti, nestručnosti i halavosti države. Nama prozjumerima nije potrebna nikakva stimulacija, dovoljno nam je ovo što dobijemo od sunca – bitno je samo da nam država ne uzima ono što joj ne pripada. Nek obračuna i naplati porez, ali samo na ono što sam prodao a ne i na ono što sam proizveo za svoje potrebe. Kad proizvedem i prodam kukuruz, normalno je da platim porez, ali kad taj kukuruz dam svojoj stoci, porez na kukuruz se ne plaća. Neka EPS naplati to što koristim njihovu mrežu, ali neka cena tog korišćenja bude razumna a ne da mi uzmu polovinu MOJE električne energije.
@ Zvonimir Stankov
Nadam se da će se kroz javne rasprave i inicijative prozjumera, nevladinih organizacija i stručnih ljudi to sve vremenom dovesti u red. Tema je potpuno nova za sve učesnike, i Ministarstva i EPS, i svi se slepo drže propisa koji kažu da se na svaki promet nekog dobra (u ovom slučaju struje) obračunava pdv. Poznavajući kako se radi u državnim i javnim institucijama, niko ne sme mimo propisa da donosi mandatne odluke primenjive na celu državu na nivou zakona.
Čak i kada neko Ministarstvo ima dobru volju da nešto uradi, smanji takse, obezbedi subvenciju kroz neplaćanje nekih obaveza, to ne mogu da urade samo na nivou dobre volje – često mora da se menja zakon, da se prodje kroz odobrenje Skupštine i tako redom. Tako da nas očekuju dalji procesi na ovom planu, izmene i dopune, no sve će to potrajati.
Jedino što prozjumerima danas ide u korist je to što će sutra značajno poskupeti struja, za godinu do dve će verovatno biti duplo skuplja nego sada, pa raste isplativost sistema.
Odličan članak. …možete li pojasniti stavku 7- naknada za obr prist….
Ne znam baš pouzdano šta je. Našao sam u jednom članku sa prozjumerom iz Rume njegovo objašnjenje, prenosim ga:
Na njegovom računu za struju za jul nalazi se i naknada za obradu pristupa distributivnom sistemu koja iznosi 617,73 dinara.
„Za nju nismo bili prethodno obavešteni. Takođe, to je naknada čiji iznos se menja svakog meseca i zavisi od toga koliko smo struje potrosili u kući, tj. iznos se određuje na osnovu ukupno preuzetih kilovata od EPS-a“, kaže Maričić.
[…] Pisao sam o tome kako izgleda račun za prozjumera u Srbiji i zašto je manja isplativost solarnih panela od očekivane – Kako izgleda račun za struju prozumera – da li je isplativo biti prozjumer? […]