KNJIGE, AUDIOKASETE I TELEVIZIJA
Pre par dana sin je čuo da sam se nasmejala dok sam gledala film. Kako su u tom trenutku na ekranu mogli da se vide samo glumci pitao me je šta je smešno, jer je film na engleskom i nije mogao da razume šta govore. Kada sam mu prevela šta su rekli nasmejao se i on i izrazio želju da nauči engleski.
Dok sam razmišljala o tome da li da ima dva časa nedeljno u vrtiću (jer u njegovom vrtiću postoji ta mogućnost), da li da probamo samostalno da učimo reči sa njim ili je škola stranih jezika ipak najbolja opcija, pokušala sam da se setim kako sam ja započela učenje stranog jezika.
Ilustrovani rečnici i audio kasete
Ilustrovani rečnici i audio kasete su obeležili moje upoznavanje sa engleskim jezikom u predškolskom uzrastu. Jedan od prvih rečnika koji pamtim je “Moj prvi ilustrovani rečnik – srpskohrvatski – engleski – nemački”. Imao je jako lepe ilustracije životinja i sadržao je jako puno reči. Nažalost za učenje na ovaj način tu je uvek morao da bude prisutan neko od odraslih. Taj problem smo prevazišli sa knjigom u kojoj je meda Tedi govorio o sebi, svojoj porodici, bojama, školi i sličnom. Jer su uz ovu knjigu išle i dve audio kasete. Obožavala sam da listam ovu knjigu i ponavljam sve što je govorila “teta koja živi u kasetofonu”
Televizija
Cartoon Network je zaslužan za moje upoznavanje sa engleskim jezikom, jer sam volela da gledam crtani “Scooby-Doo”. Šteta što tada nije postojala opcija prevoda (kao i biranja jezika prevoda), jer bi tako brže uspela da saznam šta znači nova reč koju sam čula. Ovako sam morala da zapamtim celu rečenicu i nadam se da če neko stariji znati značnje reči koju ja nisam razumela ili mi barem pomoći da je pronđem u rečniku.
Sećam se i obrazovne emisije za pomoć pri učenju engleskog jezika (koja se davala na domaćem kanalu krajem 80ih i početkom 90ih), u okviru koje je emitovana i BBC animirana serija sa zelenim krznenim marsovcem koji se zvao “Muzzy”.
Škola stranih jezika
Kada sam krenula u osnovnu školu roditelji su me upisali u jedinu od škola stranih jezika kojih je tada bilo vrlo malo u našem gradu. Jako sam volela da idem u ovu školu, a posebno sam volela da uđem nakon nastavnika i kažem “I’m sorry, I’m late!”. Možda će nekome biti zanimljiva činjenica da se tada strani jezik u unutrašnjosti učio od 5. razreda osnovne škole, dok su deca iz Beograda prvi strani jezik učila već od trećeg, a drugi strani jezik od 5. razreda osnovne škole.
Grafičke novele i knjige na stranom jeziku
Kao tinejdžer sam slučajno otkrila grafičke novele koje su se mogle koristi za proširivanje osnovnog znanja engleskog i upoznavanje sa rečima koje nisu često u upotrebi. U pitanju su bili poznati dečiji romani (npr. 20.000 milja pod morem), a same slike su dosta koristile za razumevanje teksta. Na kraju priče su se nalazila pitanja za diskusiju i par izvučenih reči, čije je značenje dodatno bilo opisano.
Bila sam ljubitelj edicije “Plava ptica” u kojoj je izašla i epska avantura “Mač od Šanara”, pa sam ostatak knjiga koje su u vezi sa ovom avanturom počela da čitam na engleskom jeziku, jer nisu bile dostupne na srpskom.
Šta je sve danas dostupno
Pored svega što je opisano ranije sada na raspolaganju imamo YouTube, kao i razne online kurseve. Oni koji znaju da čitaju mogu da gledaju seriju/film na stranom jeziku i preko titla provere koliko poznaju strani jezik. Možete instalirati i neku od mnogobrojnih aplikacija za učenje stranog jezika na vaš telefon i na taj način učiti bilo gde i bilo kada. Posebno mi se sviđa što se sada lako mogu naći dvojezične knjige sa pričama za decu, pa se kod njih mogu izbeći dugotrajna druženja sa ekranom.