HRIŠĆANSKO STANOVIŠTE
Ko ne zadobije svetlost blagodati Božije, hodi sve vreme kao po mračnoj šumi: spotiče se, pada, nanosi rane sebi i drugim ljudima.
Kako je moguće da je čovek koji je, po mišljenju svih oko sebe, bio ljubazan i vaspitan, iznenada počini krivično delo? Kako se narodi iste vere i krvnog srodstva mogu međusobno boriti? Zašto nastaju jeresi i raskoli? Kako se dogodilo da je narod koji je na ulasku Gospodnjem u Jerusalim povikao: „Osana Sinu Davidovom!“ – za nekoliko dana vikao: „Raspni, raspni Ga!“
Učeni kalabrijski monah Varlaam jasno je ukazao da čovek, čak i najljubazniji, najljupkiji, verujući, čedan, iskren i obrazovan, može da izgubi sve ove osobine za tren oka, ako ne stekne ono najvažnije u životu – blagodat Božiju.
Nije lako objasniti šta je blagodat. Ljudski um ne može u potpunosti da okarakteriše ovu božansku moć. Na osnovu iskustva Svetog Grigorija Palame možemo reći da je blagodat svetlost koje su se sveti apostoli udostojili da vide u trenutku Preobraženja Gospodnjeg na gori Tavor (v. Mt. 17, 2). Samo ljudi koji se odriču sebe, svog „ja“, mogu da je vide posebnim duhovnim vidom.
U Tajnama Krštenja i Miropomazanja dobili smo zalog ove Božanske svetlosti. Pred nama je zadatak da ga, ne samo ne gasimo svojim gresima, već da ga i umnožavamo, postajući svetlost za druge ljude. „Tako neka zablista vaša svetlost pred svim ljudima…” – Gospod poziva svakog od nas (Mt. 5, 16). Sticanje svetlosti blagodati Božije, po Svetom Serafimu Sarovskom, jeste istinski cilj hrišćanskog života.
Ko ne zadobije svetlost blagodati Božije, hodi sve vreme kao po mračnoj šumi: spotiče se, pada, nanosi rane sebi i drugim ljudima. Veći deo života provodi u stalnom stresu i strahu. Ko nikada nije osetio blagodatnu slast, ne može pobediti ni najmanji greh, a još više, ne može pobediti ni jednu strast. Bez blagodati čovek ne može učiniti ni jedno dobro delo, jer ga odmah ponese vetar sujete. Vrednost takvih dobrih dela je veoma sumnjiva i teško je reći šta je u njima više – dobra ili zla.
Kako se stiče blagodat? Svi naši podvizi, molitve i postovi,
najveća dobra dela ne mogu biti od koristi u sticanju blagodati ako ne rezultiraju smirenjem. „Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat“– poučava sveti apostol Jakov (Jak. 4, 6).
Ćuti, prepusti se, nesebično pomaži, zastupaj slabe i nepravedno uvređene, ne plaši se da se zalažeš za istinu, moli se usrdno, ali tajno – sve su to sredstva za sticanje blagodati Božije.
Samo blagodat može da nas obogati istinskom i trajnom ljubavlju, prosvetli naš um stvarnom mudrošću, i uputi nas na činjenje dobrih dela. Blagodatni plodovi će nas istinski utešiti u ovom životu i preći sa nama u večnost. Amin!
arhimandrit Markel (Pavuk)
Izvor: pouke.org, pravlife.org