DIGITALNI OKSIMETAR

Tim naučnika napravio je senzor kiseonika u krvi zasnovan na kameri za koji su potrebni samo pametni telefon i prst.

 

Ostaje da se vidi kakvi će rezultati biti u daljim istraživanjima, kao i da li će uspeti da izbegne dobro poznat problem „tona kože“, sa kojim se susreću drugi pulsni oksimetri. Ipak, istraživači vide svoj metod kao obećavajući i pristupačniji u odnosu na druge alate koji upozoravaju pacijente na opasno nizak nivo kiseonika u krvi – stanje koje se zove hipoksemija.

kiseonika u krvi

Hipoksemija predstavlja nizak procenat kiseonika u krvi, koja može da izazove hipoksiju, odnosno nizak procenat kiseonika u tkivima.

„Naši rezultati, u ovoj pilot studiji na šest subjekata, daju pozitivnu indikaciju da bi pametni telefon mogao da se koristi za procenu rizika od hipoksemije bez dodavanja dodatnog hardvera u budućnosti“, napisali su autori u studiji.

Kako se do sada određivao kiseonik u krvi?

Merenje nivoa kiseonika u krvi pomoću pametnih telefona do sada se smatralo nepouzdanim i netačnim u poređenju sa tradicionalnim pulsnim oksimetrima, koji uperuju svetlost kroz prst osobe i izračunavaju nivo kiseonika u krvi na osnovu toga koliko svetlosti prolazi.

S druge strane mnoge aplikacije na pametnim telefonima zahtevaju od korisnika da zadrži dah tokom dužeg vremenskog perioda, što može biti neprijatno ili neizvodljivo.

Naučnici sada grade sistem koji bi se oslanjao na video snimke pametnog telefona snimljene sa uključenim blicem, sa prsta osobe dok normalno diše. Na osnovu snimka, model dubokog učenja bi onda izračunao nivo kiseonika u krvi.

Kakvi su rezultati istraživanja?

Naučnici su u prvom krugu testiranja imali šest učesnika koji su udisali mešavinu kiseonika i azota oko 15 minuta, dok su se nivoi kiseonika polako snižavali.

Zatim, su na jednom prstu merili nivo kiseonika sa tradicionalnim pulsnim oksimetrom, a na drugom pomoću kamere pametnog telefona.

Podaci četiri učesnika su korišćeni za obuku modela, koji je potom predvideo nivo kiseonika u krvi za preostala dva učesnika na osnovu video zapisa. Ovi rezultati su upoređeni sa očitanim nivoima pulsnog oksimetra.

Za svih šest učesnika, kada je metod kamere pametnog telefona klasifikovao očitavanja ispod 92 procenta zasićenosti krvi kiseonikom (uobičajeno merilo koje se koristi za savetovanje pacijenata da odu u bolnicu zbog moguće hipoksemije), bilo je pogrešno u 22 odsto vremena.

Kada je klasifikovao očitavanja kao iznad 92 procenta, grešio je u 14 odsto vremena, u poređenju sa podacima pulsne oksimetrije.

Iako ovi rezultati nisu zadovoljavajući, kako model nije spreman za kliniku, istraživači se nadaju da će u budućem radu poboljšati svoj prototip.

Veruju da obuka modela na velikom i raznolikom skupu podataka može poboljšati njegovu tačnost, posebno za ljude sa debelom kožom vrhova prstiju i različite boje kože, kojima pulsni oksimetri trenutno ne služe dobro zbog dve talasne dužine svetlosti koje koriste uređaji.

Naredne studije mogu takođe razmotriti upoređivanje predviđanja modela sa očitanjima gasova u arterijskoj krvi, za koja se, za razliku od podataka pulsne oksimetrije, nije pokazalo da su rasno pristrasne.

„Jedan od naših ispitanika imao je debele žuljeve na prstima, što je otežalo našem algoritmu da precizno odredi nivo kiseonika u krvi“, rekao je jedan od naučnika.

„Ako bismo ovu studiju proširili na više subjekata, verovatno bismo videli više ljudi sa žuljevima i više ljudi sa različitim tonovima kože. Tada bismo potencijalno mogli imati dovoljno složen algoritam da bismo mogli bolje modelirati sve ove razlike“, zaključuje.

Izvor: Telegraf.rs