POTRAGA ZA RADNICIMA
Australija pokušava da nađe način da se izbori sa sve većim nedostatkom radne snage koji je, u velikoj meri, posledica zatvaranja granica u najvećem jeku pandemije virusa korona.
To je direktno uticalo na smanjenje migracije, odnosno, „uvoza” kvalifikovane radne snage iz inostranstva, jer je poznato da Australija i njena privreda zavisi od migracije.
Vlada se suočava sa sve češćim pozivima da reši problem krize radne snage u zemlji. I dok jedni kao deo rešenja zagovaraju povećanje postojećeg ograničenja kvalifikovane migracije na onaj od pre izbijanja pandemije u Australiji, kako bi se pomoglo mnogim industrijama koje se bore protiv ovog problema, neki stručnjaci takođe se zalažu za bolju obuku i obrazovanje domaćeg stanovništva koje je u potrazi za poslom.
Kako bi se pronašla adekvatna strategija kojom bi se rešio ovaj gorući problem, u Australiji je prošle nedelje održana Nacionalna nedelja stručne spremnosti koja je prvenstveno bila usmerena na sektore kojima je najpotrebnija kvalifikovana radna snaga u narednih pet godina, kao i na pružanje mogućnosti obuke, obrazovanja i prekvalifikacije domaće radne snage jer je, po rečima premijera Entonija Albanezea, „migracija deo rešenja, ali to nije jedini deo, obuka i obrazovanje Australijanaca je takođe važno”.
Usledio je i dvodnevni Samit o tržištu rada u Australiji, koji je održan u Kanberi, a na kojem su učestvovali predstavnici vlade i opozicije, sindikata i velikih privrednih sektora. Jedna od centralnih tema ovog samita ticala se baš imigracionih programa, pa je, između ostalog, odlučeno da se poveća priliv migranata, odnosno radnika iz inostranstva sa planiranih 160.000 za ovu godinu na 195.000 što bi dodatno ublažilo nedostatak radne snage u industrijama. Takođe, premijer Albaneze je objavio dogovor s vladama država i teritorija o finansiranju 180.000 besplatnih kurseva na Tejfu, odnosno višim stručnim školama, kako bi se što više ljudi obučilo za zanimanja od nacionalnog značaja.
Prema poslednjim statističkim podacima, među najtraženijim profesijama sa ujedno najvećim nedostatkom radnika, su poslovi u sektorima zdravstva, pružanja usluga i obrazovanja, građevinarstva, kao što su inženjeri građevinarstva i građevinski radnici, medicinske sestre, radnici u industriji brige o starim licima, kuvari, učitelji u sektoru ranog obrazovanja dece, električari, radnici u sektoru informacionih tehnologija.
I dok vlada traga za pronalaženjem rešenja, Australijsko udruženje trgovaca maloprodaje je došlo na ideju da manjak radne snage u ovom sektoru, koji trenutno raspolaže sa više od 40.000 slobodnih radnih mesta, upotpuni tako što bi angažovao tinejdžere, odnosno decu od 13 godina u svojim poslovima. U tu svrhu oni pozivaju vladu da reguliše jedinstvene propise o minimalnoj starosnoj dobi za stupanje u radni odnos.
Naime, Pol Zahra, predsednik ovog udruženja, smatra da bi idealan model bio onaj u kojem bi bilo dozvoljeno učenicima uzrasta od 13 do 15 godina da rade, sa razumnim propisima na nacionalnom nivou koji ne bi išli na štetu vremena potrebnog za učenje, odnosno koji ne bi negativno uticali na obrazovanje mladih osoba.
Izvor: Politika.rs