MUDAR KRALJ

Te večeri kralj naredi da se zlatni pehar napuni vodom iz bunara. A kad mu je pehar donesen, on pi, i dade komorniku svom da pije.

Jednom davno, u dalekom gradu po imenu Virani, stolovaše kralj koji beše i moćan i mislen. I plašahu ga se zbog moći njegove, a voljahu ga zbog mudrosti.

E, sad – u srcu tog grada nalažaše se bunar čija voda beše hladna i prozirna poput kristala, iz kojeg se meštani napajahu, pa čak i kralj i svita njegova, jer ne beše drugog bunara sem tog.

Noći jedne, kad svi pospaše, veštica neka dođe u grad i usu u bunar sedam kapi nekakve čudne tečnosti, i reče: „Od ovoga časa, onaj ko bude pio iz ovog bunara postaće lud.”

Narednog jutra svi meštani, izuzev kralja i komornika, piše s bunara i poludeše, kao što veštica prokaza.

Tokom tog dana ljudi u tesnim ulicama i trgovima ne rađahu ništa do što šaputahu jedni drugima: „Kralj je lud. Naš kralj i njegov komornik izgubiše razum. Svakako da nama ne može vladati ludi kralj. Moramo ga zbaciti s prestola.”

Te večeri kralj naredi da se zlatni pehar napuni vodom iz bunara. A kad mu je pehar donesen, on pi, i dade komorniku svom da pije.

I u dalekom gradu zvanom Viram bi priređeno veliko slavlje jer kralj i komornik njegov povratiše razum.

Priča iz knjige „Ludak“ Halila Džubrana