RAZGOVOR S PREDSEDNICOM
Svako ko teži da bude na javnoj funkciji i predstavlja građane koji su ga birali, mora da bude odgovoran, pošten i da opravda njihovo poverenje, kaže Ivana Tomić Ilić.
Pre dve godine, na čelo Gradske opštine Voždovac u Beogradu prvi put je došla žena, mlada Ivana Tomić Ilić, izabrana za predsednicu opštine, na sednici Skupštine GO Voždovac održanoj 4. septembra 2020. godine.
Neumorna i hrabra, odlučna žena koja ima osećaj za potrebe drugih i koja odlično poznaje probleme Voždovčana, jer je u ovoj opštini rođena i do ovog mesta je stigla „korak do korak“. Prethodno je radila kao načelnik Službe za skupštinske i zajedničke poslove, bila na mestu odbornika u Skupštini Grada Beograda. Od 2011. do 2014. godine radila je na mestu šefa Kabineta predsednika opštine, a od 2014. do 2016. kao član Veća GO Voždovac. Od 2016. do 2018. bila na mestu člana Gradskog veća Grada Beograda, a na mesto člana Veća GO Voždovac od 2018. do 2020. godine.
Ivana Tomić Ilić je žena koja razbija stereotipe, koja ima duboke patriotske korene i otadžbinski pedigre na šta je posebno ponosna da napomene ko su joj preci i gde su se sve borili za Srbiju i svoju pradedovsku zemlju na Voždovcu. Njeni su na ovom podneblju preko 300 godina.
Predsednica Opštine koja ne štedi sebe uvek je spremna da primi svakog u svoj kabinet, ali više da rešava probleme na terenu, jer smatra da svaki prijem u kancelariji u vezi sa bilo čim, kilometrima udaljenom, manje je delotvoran od izlaska na teren. Sa njom smo razgovarali o tome kako je biti žena na položaju, o ženskom pitanju koje je u ovom veku isplivalo na površinu, o položaju raseljenih lica sa KiM i nekim aktuelnim temama.
Vi ste prva žena na čelu GO Voždovac. Kako ste i kada prepoznali u sebi potencijal za politički angažman i za vođenje jedne tako velike skupine urbanog stanovništva (200.000 građana, ako popis ne bude rekao drugačije) sa mnoštvom pitanja za rešavanje, kao što je opština Voždovac?
– Ja sam oduvek još od školskih i mladalačkih dana pokazivala taj takmičarski i buntovnički duh, kao i sklonosti da ne trpim nepravdu, da želim da menjam svet oko sebe i da težim uvek boljem i većem od trenutnog. Formiranjem Srpske napredne stranke politička scena u Srbiji dobila je opciju kojoj sam želela da se priključim i u čijem programu sam prepoznala mnoge svoje vizije. Ja sam se iz ubeđenja i zbog ideologije učlanila u SNS i od samog početka sam bila veoma aktivna jer sam prosto prepoznala da je Aleksandar Vučić političar koji može i sme ono što mnogi pre njega nisu. Moj motiv da se angažujem u stranačkom aktivizmu nije bila funkcija, niti sam ja, kako Vi kažete, prepoznala lidera u sebi. Za svako napredovanje u političkom smislu preporučili su me rad i rezultati. Godine terenskog rada, godine rada sa ljudima, sa mojim Voždovčanima sa kojima sam danima i noćima davala sto posto svog maksimuma da najpre oporavimo i postavimo na zdrave noge našu opštinu koja je za vreme „demokratske“ vlasti bila skroz devastirana. I naravno, kad se radi marljivo, predano i strpljivo, mora da dođu i rezultati. Sve je to doprinelo da mi stranka i građani povere opštinu Voždovac i da stanem na njeno čelo.
Sve do skoro bilo je nezamislivo da žena bude na jednoj tako važnoj, ozbiljnoj i teškoj poziciji. Šta se promenilo unazad nekoliko godina u tom smislu?
– Pa nije baš tako. Još od 2014. dolaskom Aleksandra Vučića na mesto premijera Srbije, položaj ali i utucaj žena u politici i javnom životu počeo je da se menja. Tada je i formirano Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, a u Vladi Srbije u svakom mandatu bilo je sve više žena. Pre 15 godina bilo je par pojedinačnih slučajeva da žena bude ministar, sada je to već sasvim normalno, kao što je normalno da žena bude premijer, predsednica Vrhovnog suda, pa evo u mom slučaju i predsednica opštine.
Koje su ključne osobine koje treba da ima žena-liderka da bi u savremenim uslovima uskladila sve svoje obaveze i da bi funkcionisala i trajala sa uspehom?
– Žena ili muškarac, potpuno nevezano za pol, dakle svako ko teži da bude na javnoj funkciji i predstavlja građane koji su ga birali i dali mu poverenje, mora pre svega da bude odgovoran i pošten i da to poverenje opravda.
Šta Vam je bilo najteže kada ste počinjali i sa kojim ste problemima danas suočeni?
– Najteže mi je bilo da se naviknem da neke stvari koje predsednica opštine ne treba da radi. Ako ćemo iskreno, ni sada se nisam na to navikla, pa i dalje ja sednem u auto i obilazim lokacije na kojima bi mogle da budu divlje deponije, slikam, šaljem inspektorima slike. Pre dve godine kada je bila korona ja nisam mogla samo da sedim u kancelariji i primam izveštaje sa terena. Kad god sam bila slobodna, išla sam na teren, nosila pakete i lekove zajedno sa volonterima, posle toga sam vozila građane na vakcinaciju. Često odem na lokacije gde se gradi ili asfaltira, obiđem radnike pitam da li šta treba, pomoć, osveženje, bilo šta… Eto, mnogi kažu da predsednica opštine to ne treba da radi, ali ja nisam tipičan funkcioner i nikada neću ni biti. A sa kojim problemima sam suočena? Mnogo je problema na dnevnom nivou, jer opština je prva instanca kojoj se građani obraćaju za sve što ih muči. Mi, nažalost, za većinu toga nemamo nadležnosti, ali takav odgovor nije opcija. Mi zovemo gradske službe, komuniciramo, urgiramo i gledamo da pronađemo rešenje za svaki problem.
Kada ste krenuli sa radom na ovom značajnom mestu koje ste prioritete sebi postavili?
– Prioritet je sve što se dešava i radi na Voždovcu. Nema malih i velikih problema, svaki problem građana je prioritet.
Širok je dijapazon poslova i problema koje rešavate u GO Voždovac. Ko Vam pomaže, kakvu ste poslovnu atmosferu uspostavili i koliko je ona važna?
– U mom timu su moji pomoćnici, članovi Veća i moji saradnici zaposleni u opštini. Svi mi radimo zajedno dosta dugo i međusobno se dobro poznajemo, pa nam nije teško da brzo iskomuniciramo i reagujemo kada situacija zahteva hitnu reakciju. Dopunjavamo jedni druge, ispomažemo se i zato i imamo rezultate. Već smo postali jedna velika porodica.
Šta je ono na šta se najviše žale građani GO Voždovac koja je otvorena za sva pitanja?
– Uglavnom građani dolaze da se žale na infrastrukturne probleme, traže asfalt, kanalizaciju, dečija igrališta, parkiće…
Kakav je položaj žene u GO Voždovac, koji su njihovi uspesi, problemi, potrebe, ambicije… i o položaju raseljenih žena sa KiM i izbeglih iz Hrvatske i BiH?
– Položaj žena se poboljšava iz godine u godinu i to me veoma raduje. Kao jedina žena predsednica opštine u Beogradu svakodnevno radim na tome.
Kultura i sport takođe oživljavaju, kako se kotiraju žene u toj sferi ?
– U svim sferama žene su maksimalno izjednačene i dobijaju pomoć i podršku pa i u kulturi i sportu.
Koje ste novine u rešavanju potreba Voždovčana uv eli i kako se pripremate za predstojeći popis od oktobra ove godine?
– Imamo kancelariju za brze odgovore koja svakodnevno komunicira sa građanima. Jedna služba i opštini bavi se samo komunikacijom između građana i nadležnih gradskih službi u čijim nadležnostima su problemi i rešenja istih. Takođe i ja lično komuniciram sa građanima putem društvenih mreža na dnevnom nivou, a svakog ponedeljka u opštini je prijem građana i tom prilikom oni mogu da razgovaraju ili sa mnom ili sa članovima Veća o stvarima koje ih muče. Što se predstojećeg popisa tiče, organizacija teče po planu, obučili smo članove popisne komisije koji pa dalje obučavaju popisivače i očekujem da sve bude spremno na vreme.
Koliko Vam dobro poznavanje opštine i mentaliteta stanovnika Voždovca pomaže u radu?
– Ja potičem iz porodice koja vekovima živi na Voždovcu, poznajem svaki kamen, ali i dušu Voždovčana, jer sam jedna od njih. To mi olakšava posao u smislu da znam šta kome treba i gde šta fali i pre nego oni to izgovore, ali isto tako osećam veliku moralnu odgovornost da ne obrukam svoje pretke i potomke.
Na šta ste ponosni od do sada urađenog, za samo dve godine, od kada ste na čelu GO Voždovac?
– Ponosna sam na sve što je urađeno, a radi se svakog dana. Vratili smo bazene na Banjici i posle 30 godina su opet svojina GO Voždovac, asfaltirali mnogo ulica, izgradili trotoare i gasovod u podavalskim mestima, rekonstruisali glavne saobraćajnice u gradskom delu. Još je mnogo planova i projekata pred nama. Osim komunalne infrastrukture posvetiću mnogo pažnje i socijalnim problemima, našim najmlađim i najstarijim sugrađanima, samohranim roditeljima, socijalno ugroženim porodicama i onima kojima je pomoć najpotrebnija.
Kakav je položaj Srba na KiM i interno raseljenih lica na teritoriji Vaše opštine?
– Srbi koji su ostali da žive severno i južno od Ibra ovih dana se osećaju uplašeno i zabrinuti su za svoju sigurnost. Većina ih je skoncentrisana severno od Ibra i oni koji napuštaju južni d eo pokrajine u zadnje vreme se javljaju i našoj opštini i traže status raseljenih lica. Oni su iz opština Štrpce, Gračanica. Interno raseljena lica u našoj opštini su u redovnom kontaktu sa našom Kancelarijom. Sve ove godine smo im bili na pomoći u granicama naših mogućnosti. Većina je dobila građevinski materijal za završetak izgradnje započetih stambenih objekata. Dobijali su i alate za obavljanje svojih zanatskih delatnosti. Dodeljivali smo i pakete hrane i ogrevno drvo. Postoji još potreba, ali su raseljeni uviđajni i poštuju svoju državu.
Autor: Slavica Đukić