Koliko su isplativi solarni paneli – isplativost solarnih panela iskustva

ISPLATIVOST SOLARNE STRUJE

Moja iskustva koliko su isplativi solarni paneli i kako se izračunava isplativost solarnih panela

Kada razmišljate kako da se postave solarni paneli na vašoj kući, prvo pitanje vam je koliko su isplativi solarni paneli, koliko vremena treba da se vrati uložen novac u solarnu elektranu na krovu, i kako se uopšte izračunava isplativost solarnih panela u realnim uslovima.

No uz glavno pitanje ide i podpitanje: „Za koga su isplativi solarni paneli a za koga nisu?“

Postavljam vam ovo logično podpitanje jer solarni paneli nisu isplativi za svakoga, prosto postoji jedna kategorija ljudi kojima se solarni paneli brzo isplate i oni gradjani kojima se sporo isplaćuju solarni sistemi, ako ne uzmemo u obzir neke druge stvari zbog čega bi ih ugradili kao što su čista energija, očuvanje sredine, ekološka svest i tako dalje.

Potrudiću se da budem što kraći i koncizniji oko ove teme, mada je to nemoguće, jer je priča oko solarnih panela jedna velika matematika, ekonomija i astrofizika, te nema jasnih odgovora, sve zavisi od vaše potrošnje struje u domaćinstvu, lokacije kuće i osunčanosti, delovanja sezone na prinos struje, vaših finansijskih mogućnosti i tako dalje.

Koga tema solarne energije zanima pogledajte prospekt o tome na ovom linku – 111 pitanja i odgovora o solarnoj energiji

KOLIKO KOŠTAJU SOLARNI PANELI

Cena pojedinačnih solarnih panela je od 100 do 300 eura, govorim o tipičnim panelima snage od 200w do 400w koji se kod nas prodaju i postavljaju.

Uz njih idu nosači za solarne panele koji su još negde 30 do 40 eura po jednom panelu, nešto kablova i delova koji su takodje 10 do 20 eura po panelu, te jedan invertor za solarne panele koji je najskuplji deo sistema i koji košta oko 1.000 do 1.500 eura za snage od 3kw ili 5kw.

Ako želite i bateriju za solarnu elektranu ili power wall, to je još od 500 do 3.000 eura, zavisno od toga koliko kapaciteta akumulatora ili baterija planirate.

Uz to, majstorima plaćate ruke za instalaciju sistema i pripremu dokumentacije, ako želite da budete prozjumer – onaj ko proizvodi i predaje struju EPS-u. Pisao sam o tome u članku koji se bavi time – Solarni paneli i proizvodnja struje, iskustva – Kako postati prosumer

Ukratko, kod nas se naplaćuje solarni sistem od 5 kw instaliranih solarnih panela negde oko 5.000 eura. Paušalna kalkulacija je 1.000 eura za kilovat snage.

Za solarnu elektranu od 3 kw snage cena je oko 3.500 do 4.000 eura. Manje je skuplje.

Solarna elektrana od 10 kw, koja je i maksimum za domaćinstvo (država i EPS ne dozvoljavaju za kućnu upotrebu solarnu elektranu jače snage od 10kw) košta oko 9.000 eura. Više snage manje eura.

No, vas zanima za vaše kalkulacije koliko solarni panel snage od 1 kw proizvodi solarne struje godišnje? Računajte sa faktorom: instalisana snaga panela x 1,2.

Solarna elektrana od 5 kw ako je dobro locirana na krovu, na južnoj strani i bez senki i prepreka, pod dobrim nagibom panela od 35 stepeni može vam godišnje proizvesti oko 6.000 kwh, plus minus 10%, zavisno od sezone do sezone.

Za taj rezultat treba uzimati savremene solarne panele koji su manje osetljivi na senku. Stariji solarni paneli znaju da kad padnu u senku obore kapacitet celog sistema. Najnoviji trend su bifacijalni solarni paneli koji su malo efikasniji od standardnih. Ne treba uzimati polovne solarne panele. Veliki solarni paneli od 500 w ili 600 w imaju izlaz struje od 16 ili 17 ampera, pa klasičan invertor od 5kw koji prima struju maksimalno do 15 ampera ne može da ih nosi.

Veliki solarni paneli sa velikim snagama od 500 w ili 600 w su projektovani za velike solarne elektrane sa jakim invertorima i sisteme snage od 10kw pa na više, tako da se ne trudite da ih postavljate jer će vam zakomplikovati život i račun.

KAKO SE PRORAČUNAVA BROJ SOLARNIH PANELA I SNAGA 

Sami solarni panela su različitih snaga i dimenzija. U principu vam je svejedno da li uzimate manje ili veće panele jer njihova snaga zavisi od broja ćelija koje imaju. Što su solarni paneli veći, imaju srazmerno više ćeilija i više snage, ali su zato zbog veličine i težine nekada komplikovani za postavljanje na krovu ako na njemu nemate dovoljno mesta. Uz to, napisah da od snage samog invertora zavisi koliku amperažu struje isti može da primi, jer ako veliki solarni panel daje više ampera od mogućnosti invertora, nešto morate da menjate, ili invertor ili solarne panele.

Na primer, svejedno je da li ste postavili 10 panela po 500 w ili 20 panela po 250 w da biste dobili snagu solarnog sistema od 5.000 wati, to jest 5 kw. Mada, ima razlike u vrsti panela, jer neki stariji paneli imaju iskoristivost sunca od 19% a neki od 22%, što je razlika od 3% ali je veoma bitna kroz vreme. Jer 3% na godišnjem nivou od projektovanih 6.000 kw je 180 kwh, i za 10 godina je to 1800 kwh.

Jako je bitno i presudno kako se postavljaju solarni paneli na krovu, jer od strane sveta i ugla pod kojim su postavljeni, zavisi njihova efikasnost i prinos solarne struje.

– – – – –

Prosečan i optimalan ugao“ postavljanja fiksiranih solarnih panela po gradovima i  zemljama:

Hong Kong, Kina – 22″     Sidnej, Australija – 34″    Los Andjelos, SAD – 34″   Tokijo, Japan – 36″    Madrid, Španija – 40″   Njujork, SAD – 41″    Istanbul, turska – 41″    London, Velika Britanija – 52″   Berlin, Nemačka – 53″

Poželjan ugao postavljanja solarnih panela tokom godine za: 

Njujork, SAD   Leti – 13″   Proleće i jesen – 41″   Zimi – 66″

– – – – –

Idealno je ako imate gde da postavite u dvorištu metalnu konstrukciju sa motorom na koju postavite solarne panele i koja se automatski okreće i prati sunce, jer ćete onda imati 20 do 40% više dobijene struje u odnosu na klasičan sistem gde na krovu imate fiksirane panele. Kod pokretne konzole će pokretni solarni paneli juriti sunce pod najboljim uglom da bi proizveli najviše struje.

Medjutim, u praksi vaši solarni paneli su fiksirani na krovu i ne kreću se, niti menjaju ugao u odnosu na krov i sunce. Ako možete da stavite specijalne nosače za njih i da se njihov nagib na krovu menja sa letnjeg položaja, koji je idelan negde na 20 stepeni u odnosu na ravan, na zimski položaj od 45 stepeni koji je idelan za nisko zimsko sunce, ostvarićete 10% više prinosa. To se postiže nosačima solarnih panela koji mogu da pomeraju solarni panel gore dole na jednoj strani, no to je i poseban trošak koji podiže vrednost investicije. Standardno vam nijedan majstor ne postavlja nosače panela koji se podižu, to morate posebno da tražite.

Kako većina ljudi ne želi da par puta godišnje izlazi na krov i spušta i podiže solarne panele, niti da plati dodatno za tu mogućnost, majstori jednostavno fiksiraju solarne panele u jednoj poziciji paralelno sa krovom i puste ih da na miru rade u istom položaju tokom cele godine. Zato ih je najbolje postaviti na jugu i pod uglom od 35 stepeni.

Koliko mi solarnih panela treba za krov kuće?

Odgovor zavisi od toga koliko panela možeš da staviš na krov i da budu iskoristivi (na severnim stranama krova solarni paneli rade svega sa 10 do 15% snage godišnje), zatim koliko želiš struje da proizvedeš godišnje i koliki ti je invertor, koji je ključni deo opreme.

Invertor od 5 kw maksimalno može da proizvede 5 kwh struje u jednom trenutku. Na osnovu njegovog maksimalnog pika se gleda i koliko panela vam treba. Ne bi trebalo da imate višak struje u panelima u odnosu na invertor, jer na jedan invertor od 5 kw možete postaviti 8 kw solarnih panela koji mogu da u jednom trenutku vremena proizvedu i 6, 7 kwh ali invertor sve to limitira na 5 kwh da ne bi došlo do pregrevanja sistema. Razliku struje koja je višak, sistem prosto zagubi.

To se lako vidi na grafikonu proizvodnje solarne struje na telefonu ili pc-u. Evo primera: imate invertor od 5 kw i postavili ste maksimalnih 8 kw panela (16 panela x 500w). Desiće se u letnjim mesecima da od 11h do 13h, puna dva sata imate iz panela izlaz od 6,5 do 7 kwh ali će preko inevrtora u sistem ulaziti samo 5 kwh u tih 2 sata prekomernog rada. Višak od 3 do 4 kwh će u ta dva sata propasti.

To preopterećenje sistema, ako postoji predimenzioranost, neko rešava tako što par panela skine sa juga i postavi na istok i na zapad, pa ima malo više priliva struje ujutru i predveče i smanji se probijanje maksimuma tokom podneva. Tako se zapravo dobije više struje u totalu ali negde i pada iskoristivost panela i isplativost cele investicije, jer panel na istoku i zapadu donosi maksimalno 60% struje koju bi dao da je na jugu.

Tako da pitanje koliko su isplativi solarni paneli zahteva dosta kalkulacija i računanja. I ovo je tek deo koji se odnosi na tehnički i geometrijski aspekt stvaranja sunčane energije, ne odnosi se na novčani aspekt cele priče.

Dakle, možete postaviti solarne sisteme i pod uslovom da su paneli na idealnom mestu ili pak da imate više panela nego što vam treba za invertor, imate sledeće idealne godišnje prinose struje:

3kw – 3.600 kwh godišnje

5kw – 6.000 kwh godišnje

10kw – 12.000 kwh godišnje.

Pošten instalater solarnih panela će vam na osnovu krova koji imate i broja panela iskustveno reći koliko stvarno struje možete da očekujete. Meni je na primer rečeno da na jednoj lokaciji mogu da očekujem za sistem od 5 kw upravo ovih 6.000 kwh ali da na drugoj lokaciji će to za sistem od 5 kw biti možda tek oko 4.200 kwh struje godišnje, jer mi paneli nisu na dobrim pozicijama. To je više od 25% manji prinos a isti invertor i isti paneli.

Na osnovu toga koliko vam struje treba godišnje, birate invertor i broj solarnih panela. A to odredjuje i cenu investicije i isplativost solarnih panela.

Često vam krov ne dozvoljava da na njega stavite dovoljan broj panela ili je orijentacija krova takva (istok zapad) da vam smanjuje i za 40% mogućnost prinosa solarne energije, pa i tome morate voditi računa.

Napomenuo sam malopre, takvu nesrazmernu situaciju imam na svoje dve lokacije – jedna je skoro idealna, okrenuta jugu i sa dobrim nagibom solarnih panela od 30 stepeni a druga solarna elektrana je na razudjenom krovu gde su paneli skoro na ravnom, jedva malo uzdignuti, nekih 5 stepeni. I dok je bilo leto oba sistema su imale slične perfomanse koje sam uporedjivao, jer je sunce bilo visoko na nebu i sve je panele jednako osvetljavalo.

Medjutim, kako je počela jesen i da se sunce na nebu spušta niže, to je ovaj drugi krov sa ravnim panelima značajno gubio na snazi proizvodnje. Nagib panela je jako bitan, jer prinos može da padne i za 50%, što boli, posebno zimi kada vam energija treba i kada je njen prilov smanjen 5 do 10 puta.

To da znate, zimi solarni paneli zbog niskog sunca, oblačnosti, magle i padavina donose 4 do 10 puta manje struje nego leti. Ako u julu mesecu vaš sistem proizvede ukupno 900 kwh, nemojte se iznenaditi ako u januaru mesecu bude svega 90 do 150 kw, zavisno od vremena. Čak i leti kada je oblačan i kišan dan, proizvodnja struje zna da padne 8 puta.

Zato se za isplativost solarnih sistema prvo gleda godišnji priliv energije a zatim pojedinačni meseci. Mesečnu proizvodnju gledate da vidite koliko vam je ta struja isplativa u sezonskim mesecima. I, vrlo bitno, ako mislite da vam solarna elektrana služi za grejanje na struju zimi, moraćete dobro da stavite na papir celu matematiku, s obzirom da višak kwh koje skupite leti mahom nestanu tokom oktobra i novembra meseca, tako da u decembru, januaru i februaru opet nemate dovoljno struje od sunca.

Višak predate solarne struje EPS-u se prenosi iz meseca u mesec, a ne kako bi vama odgovaralo, nego kako se struja troši. Skupljate leti višak koji se postepeno troši kad dodju hladniji meseci, ako se grejete na struju, i na kraju kada vam najviše treba struje u najhladnijim mesecima, vi struju morate da uzimate iz EPS-a a ne iz solarnih panela jer je malo ima. To je problem sa solarnim panelima i njihovim prinosom zimi, jer šta vam znači solarni sistem koji vam donese 150 kw struje od sunca u januaru mesecu ako vi taj mesec imate prosečnu potrošnju od 1500 kw, to je samo 10% uštede koje vam sunce donese? A ko se greje na struju ume i po 2500 kw da potroši.

ISPLATIVOST SOLARNIH PANELA ISKUSTVA IZ PRVE RUKE

Tako da na prvom mestu treba da stavite na papir koliko solarnih panela vam treba, koji invertor, koliko kwh sunčeve energije ćete dobiti godišnje i po mesecima (ima grafikona na webu koliki je prinos za svaki mesec), koliko će vam to uštede doneti mesečno i na kraju koliko će vas investicija u solarne panele koštati.

Prvo sve rešavate na nivou energije, koliko kwh solarne energije vam treba ili koliko hoćete da dobijete, jer to odredjuje visinu investicije, koliko će vam biti velika solarna elektrana – 3kw, 5kw, 6 kw, 8 kw ili 10 kw.

Kada se posmatra isplativost solarnih panela imate dve bitne stavke koje uključujete u kalkulaciju a one su:

1. Solarni paneli i invertor se ne kvare, vrlo su pozdana tehnika. Garancija je 10 do 15 godina. Korisnici iz sveta svedoče i da nakon 10 do 12 godina korišćenja sve radi kako treba i nije se ništa pokvarilo. Desi se nekome kvar, ali su generalno solarni paneli i invertor jako pouzdani komadi tehnike.
2. Solarni paneli svake godine slabe u smislu kapaciteta da naprave struju, i to slabe po stopi od 0,5 % posto godišnje. Najviše oslabe prve godine, 2%. Znači, iz godine u godinu blago pada kapacitet solarnih panela –  svaka fabrika vam daje i garanciju koliko će to da padne za 10 ili 15 godina. Obično budu na 90% snage posle 12 godina i 80% snage nakon 25 godina. Zanimljivo je što se pad kapaciteta dešava ne zbog unutrašnjih slojeva koje prave struju, one se ne troše, nego zbog spoljnog stakla koja se vremenom zamućuje zbog mikro oštećenja od spoljne atmosfere.

Znači, nema nekog velikog troška održavanja. Jednom d dva puta godišnje treba da se operu solarni paneli – to možete da platite nekoga ako sami nećete da se penjete, to je mali trošak. Ono što treba da ubacite u račun i ukalkulišete je da je prinos svake godine za neki procenat manji. I ono što vam preostaje u kalkulacijama je cena struje i takse na solarnu enegiju da bi ste videli koliko se realno isplate solarni paneli.

Pisao sam o tome kako izgleda račun za prozjumera u Srbiji i zašto je manja isplativost solarnih panela od očekivane – Kako izgleda račun za struju prozumera – da li je isplativo biti prozjumer?

U oglasima firmi koje prodaju solarne panele i solarne sisteme ćete naići na podatak da je isplativost solarnih panela 5 do 6 godina za prosečno domaćinstvo i solarnu elektranu od 5kw. Moja kalkulacija u startu je bila da će isplativost solarne elektrane biti za dostignuta tek za 8 do 10 godina.

Medjutim, nakon što sam dobio prve račune za prozjumera morao sam da izračunam ponovo koliko će biti isplativost solarnih panela i čini mi se da je sada na 10 godina na jednoj lokaciji i verovatno oko 15 godina na drugoj lokaciji koja ima loše postavljene panele. Problem su takse, akcize i pdv koje država naplaćuje za višak solarne energije koje predamo EPS-u. A bilo je obećavano da ćemo se robno prebijati, kwh za kwh, uz malu ležarinu, a ovako smo dobili trošak, koji je na papiru mali, par desetina eura, ali kroz godine narasta i obesmišljava investiciju.

Medjutim, u svemu tome ima jedan X faktor a to je buduća cena struje. Ako cena struje u sledećih 2 do 3 godine skoči za 30 do 50% u odnosu na sadašnju cenu (a može da se desi), odjednom isplativost solarnih panela i solarnih elektrana postaje dosta bolja.

Sad, da li ćemo mi koji smo sada uložili u solarne sisteme biti pukovnici ili pokojnici, pokazaće vreme, budućnost je potpuno nejasna.

Ali jeste jasna jedna bitna stvar koju bih podvukao – na isplativost solarnih elektrana i sistema utiče i to da nemate višak solarne struje 1 aprila bilo koje godine. Tu su se mnogi prešli i napravili su predimenzionirane sisteme od kojih imaju viškove koje će pokloniti EPS-u, što nije loše, neće se ta struja baciti ali onaj ko je uložio novac u proizvodnju struje na sunce neće imati koristi od toga.

Daću vam primer. Ambiciozno domaćinstvo je ugradilo solarnu elektranu od 10 kw. Godišnji prinos solarne struje im je oko 12.000 kwh. Medjutim, oni su prosečno domaćinstvo koje se čak i ne greje na struju zimi, i koje godišnje potroši struje u kući svega 8.000 kwh. I tog 1 aprila kada se po ugovoru sa EPS-om pravi presek stanja, oni će kod EPS-a imati višak od 4.000 kwh koje nisu uspeli da potroše. Po sadašnjem zakonu i ugovoru za prozjumera ljubazni EPS im neće ništa platiti za te predate kilovate, niti će ih preneti u sledeći mesec kako je to radio cele godine kada je bilo viškova, već će samo brojač staviti na 0, uzeti za sebe tih 4.000 kwh i nas ostaviti da plačemo, jer je skoro 30% energije uzeto.

Zamislite samo onda kolika je isplativost solarnih panela koji trećinu daju državi? Primer je virtuelan i prenaglašen ali je bitno da shvatite da ne uzimate predimenzioniran solarni sistem.

Do zabune kod onih koji su želeli više od optimalnog je došlo jer ljudi nisu dobro čitali šta je država napisala, a doduše ni država se nije nešto pretrgla da objasni svima i dovoljno često koja su pravila igre i kako će to da ide u stvarnosti.

Dobra stvar je što će se ovo stanje u narednim godinama promeniti, jer će pojavom energetskih zadruga domaćinstva koja imaju višak solarne energije moći putem zadruge da trguju sa viškovima, bez EPS-a, i da višak struje odmah prodaju nekome (firmama, posrednicima, berzi, itd). Uz to, EPS ili neka veletrgovina strujom će jednog dana početi da plaća novcem za predate kilovate i da viškove otkupljuje pa će računica biti jasnija.

Do tada, isplativost solarnih panela je loša ako ih predimenzionirate – svu struju koju proizvedete treba i da potrošite, zlatno je pravilo danas. Nemojte se zanositi da ćete kao domaćinstvo zaradjivati na solarnoj struji ili obezbediti sebi penziju od sunca, ta priča je ostavljena za sada za firme i veće solarne elektrane koje proizvode struju za firme, jer je industrijska struja dosta skuplja i traži se eko sertifikat za zelenu struju.

SOLARNA ENERGIJA U SVETU

Od države do države se razlikuje priča sa solarnom energijom. U principu kod razvijenijih zemalja postoje subvencije i krediti za solarnu energiju, svuda se traži neka dokumentacija i svuda su instalacije i oprema skuplji nego kod nas. Takodje, i drugačiji su modeli uštede jer su se države potrudile da gradjanima to bude isplativo u razumnom roku.

U Americi se na primer za 1.000 kw proizvedene solarne energije koja se elektrodistribuciji da kao višak može dobiti na ime podsticaja 220 dolara. Takodje, tamo se ugradjuju hibridni invertori sa power wall-om (velikim baterijama) u on grid varijanti, ne bi li preko dana skupljali struju u bateriji a predveče ili preko noći je trošili, jer im se tako najviše isplati. To rade i u krajevima gde ima čestih nestajanja struje i to je važno za one koji rade od kuće, jer jedna power wall baterija može da obezbedi rezerve struje za 24h, za rad kompjutera, svetla i frižidera. Taj hibridni sistem gde su on grid i of grid zajedno integrisani je skup i za naše uslove je potpuno neisplativo to raditi, ali tamo ima svrhe.

Bogate države subvencionišu i podstiču ugradnju solarnih panela i dobijanje zelene energije, čak se i kilovat tako proizvedene struje više plaća. Kod nas se ne otkupljuju viškovi a i subvencije su slabe, no biće bolje jer smo tek na početku procesa.

Zatim, svaka struja koja se proizvede putem solarnih panela dobija sertifikat za zelenu energiju i ta struja je skuplja jer je otkupljuju firme koje moraju da plate za karbonski otisak. To je veliki biznis u razvijenim zemljama, kod nas se tek pojavilo kao mogućnost za industrijske proizvodjače solarne struje da ih dobiju, i dobijaju ih, ali je od strane naših firmi mala tražnja za takvim eko kilovatima.

U zadnje vreme solarne panele ugradjuju i svi koji imaju električni automobil jer se za punjenje elektro automobila troši puno električne energije i to svaki dan, pa je na tom planu solarna struja velika ušteda. Po analizama u Americi da bi vozili električni automobil Tesla i dopunjavali ga kući strujom, ta struja vas košta po njihovim cenama za električnu energiju oko 4,5 dolara za 100 km koje predjete. Vožnja električnog automobila nije besplatna ako se puni kod kuće.

Uz sve to, kuće koje imaju solarnu elektranu na krovu imaju višu cenu na tržištu kod prodaje nekretnine.

DA LI ULOŽITI U SOLARNE PANELE I ELEKTRANE NA SUNCE

Postoje samo tri odgovora oko isplativosti. I jednostavni su:

1. Da, uložite, ako vam je to isplativo, ako računica pokaže da će vam u neko dogledno vreme ulaganje u solarne elektrane biti vraćeno, za 5, 8, 10, 15 godina, koliko vi odredite cilj.
2. Da, potrošite novac na solarne panele ako vas nije mnogo briga da li je isplativost solarnih panela dobra ako vas to čini srećnim, ako želite da date doprinos društvu i ekologiji, ako želite da imate komfor i da ne štedite na struji. I ako želite da uložite u tehnologiju koja će vam ipak nešto vraćati godinama unapred.
3. Ne, ne ulažite novac u solarne panele ako samo želite da obrnete novac i da vam se za par godina isplati investicija.

Prateći raspravu na forumima i člancima o tome koliko je isplativ solarni sistem primetio sam kod naših ljudi (ne i u svetu) dosta agresivnih i napadnih komentara da je sve to jedna prevara, da se to nikako ne isplati, da neće njih niko da obmane, da je država ovakva i onakva, da je sve to otimanje i tako redom – mnoštvo bespotrebne negativnosti i frustracije. Baš se nekako vidi da su ljudi postali sitne duše za „šaku dolara“ jer ne mora sve da bude isplativo a najčešće i nije.

Ko ne sagledava širu sliku sa solarnom energijom i samo gleda koliko je solarni panel isplativ, jer ako nije za 3 godine sve isplativo, onda to i nije priča za njega. Mnogi kupe skupu garedrobu, telefon ili auto koji im se nikada neće isplatiti, pa ne postavljaju pitanja o novcu. A oko solarnih panela sve u sitna crevca se računa.

A ovde je stvar vrlo jasna, solarni paneli su brzo isplativi za:

1. One koji mnogo struje troše leti – hladnjače, perionice, poslastičarnice, zanatlije, hoteli, apartmani, fitnes studiji
2. I one kojima struja iz solarnih panela može da smanji potrošnju da ne ulaze u crvenu zonu i time značajno da smanje račun za struju
3. Možda i za one koji se greju na struju, jer će se bolje ogrejati i manje platiti račun

Moj motiv za ugradnju solarnih panela nije bila isplativost solarnih sistema već čitav niz drugih stvari koje su me pokrenule. To je pre svega to što se mi grejemo na struju zimi i dosta koristimo klima uredjaje leti, pa sam želeo da imam komfor da trošim struju u kući bez štednje i ustezanja. Meni su se zbog tog cilja solarni paneli počeli odmah da isplaćuju. Jednom kada sam ih platio i ugradio, zaboravio sam na novac koji sam dao ali svakodnevno sam svestan onoga što dobijam i što mi se vraća.

Zatim, hteo sam da ispunim neku ličnu misiju prema društvu i planeti time što ću dati svoj doprinos sa zelenom energijom, a uz sve to zanima me nauka i tehnika pa se stalno radujem kad pratim perfomanse solarnog sistema na mobilnom telefonu, jer je vrlo zanimljivo.

I ono što je ipak ključno, kreditirao sam svoju budućnost što se tiče struje. U sledećih 15 godina ću leti imati jako male račune na nivou greške, a zimi ću imati opuštene račune za struju (imam i toplotnu pumpu pa to dramatično smanjuje račun za grejanje na struju). Sebi proizvodim najeftiniju moguću struju.

Malo li je :-)

Zlatko Šćepanović