JAČANJE BORBENOG DUHA
U teškim momentima za srpski narod, tokom Velikog rata i golgote preko Albanije, uteha su bile Solunske pesme.
Muzika je tokom Prvog svetskog rata bila verni pratilac srpskog vojnika kako u osvajanjima, tako i kroz albansku golgotu, u tugovanju za otadžbinom, u rovu i boju. U tim teškim trenucima lek za dušu bile su Solunske pesme, koje se još uvek rado slušaju.
Evo i najpoznatijih:
1. Tamo daleko
Ova pesma se smatrala srpskom himnom u to vreme, a sem srpske postoji i engleska i francuska verzija ove pesme (Far way over there, Au loin, au loin sur Corfu)
2. Kreće se lađa francuska
3. Srpska se truba sa Kosova čuje
4. Oj Srbijo, mila mati
Pesma Čeha Vojteha Šisteka naspala je pre Velikog rata.
5. Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala
6. Doš’o Švaba sve do Ralje, a od Ralje nikud dalje (Stig’o Švaba do Zemuna)
Iako je ova pesma nastala još krajem 19. veka, podatke o tome da ju je srpska vojska pevala ostavio je američki novinar, koji je u svojim putopisima zabeležio da je čuo srpske vojnike kako pevaju ovu pesmu dok im Ciganin svira.
7.Zavičaju, mili kraju
8. Lele dunje ranke
9. Milovao sam garave i plave
10. Cojle Manojle
Poznata srpska pevačica koja je prva ispevala ovu pesmu, Sofka Nikolić, rekla je da ju je čula od jednog vojnika koji se vratio sa Solunskog fronta.