VREDAN ORAČ
Bio jedan vredan orač. Istinu da kažem, nije mu bilo ravnog druga u sedam sela. Odlazio je na njivu da ore, sa neiskorenjivom nadom u dobar prinos.
Bio jedan vredan orač. Istinu da kažem, nije mu bilo ravnog druga u sedam sela. Odlazio je na njivu da ore, sa neiskorenjivom nadom u dobar prinos.
Kada se zaprega umori, on je puštao da pase i, odmah uzimao pijuk i lopatu da kopa bunar za vodu. Od brige, ni san ga noću nije hvatao, misleći kada će da se pojavi voda.
Poranio je da ide na njivu da nastavi sa radom. Zapregu isturi ispred sebe. Išao je i razmišljao, i odjednom je ispred sebe video prostranu njivu. Nije ni primetio koliko je brzo stigao. Odmah je požurio da vidi da se nije pojavila voda.
Kada se približio, imao je šta da vidi! Jedan vuk beše upao u bunar. Orač bez jedan i dva, počinje da udara vuka sa jarmom da ga ubije.
Bilo kako bilo, jaram se zaglavio oraču za vrat, i on zajedno sa jarmom pade na dno bunara kod vuka. Siroti orač se gotovo raspameti misleći da će vuk da ga raskomada.
Ne znajući šta da radi, stavi jaram između vuka i njega, i preteći prstom reče vuku:
„He, sedi da sedimo. Neću te dirati, nemoj da me diraš!“
Pošto nije došao kući sinovi su pošli da ga traže. Našli su oca na dnu bunara sa zverkom. Izbavili su oca, a kako je prošao vuk… zna njegova koža!