REČI KOJE UBIJAJU
U bogatoj riznici kulture i tradicije našeg naroda svoje posebno mesto imaju kletve koje se vekovima usmeno prenose sa kolena na koleno, a usput u zavisnosti od situacije, se i dopunjavaju.
Zadivljena fenomenom kletve, naša ovonedeljna sagovornica Novosađanka Vanja Barišić Joković, dr socioloških nauka i filologije, pretočila ih je u antologiju pod nazivom „Reči koje ubijaju“.
Ona je godinama vredno sakupljala i zapisivala kletve koje potiču praktično sa svih prostora nekadašnje Jugoslavije. Bez obzira na to što živimo u 21. veku i u eri interneta, Vanja naglašava kako je interesantno da se ljudi i danas pribojavaju kletvi, jer upravo mnogi smatraju kako reči imaju i najjaču i najčudesniju moć. Ova antologija autorke Vanje Barišić Joković nastala je na terenu, a kao deo magistarskog istraživanja. I zato se smatra prvom antologijom srpskih narodnih kletvi koje su sakupljene po naučnim principima.
Kako kaže sagovornica, većina tih kletvi su se održale do danas, mnogi ih izgovaraju, a da nisu ni svesni toga. Ako se kletve prenose sa kolena na koleno, danas imamo i one moderne koje obeležavaju elementi kolokvijalnog govora, slenga, psovke. Forma im je ostala ista, s tim da je sažetija i jasno se naslojava i prihvata savremenu terminologiju i događaje.
– Kletve su svakodnevna pojava u medijima, na interenetu, u domovima, na ulici, pa čak i u čituljama. One se prosto naslojavaju i prihvataju savremenu terminologiju i događaje, stoga se primećuje kako čak i stariji govornici primenjuju novine pa kunu vozove ili i po porezu. Zato imamo one poput: „Vatra ti porez naplatila“, „Voz te satro“ ili „Voz ti glavu spršćio“. Zatim tu su i kletve nastale polovinom devedesetih u doba „dizelaškog trenda“, te se i među mlađim generacijama javlja ceo korpus kletvi na temu tada dizelaša, a neke od njih su „Dabogda ti izbušili vazdušni đon, pa da nosiš starke celog života“, „Dabogda se smuvao sa padavičarkom“ gde su ovu kletvu najčešće izgovarale sponzoruše odnosno devojke dizelaša, „Dabogda ti pukla kajla“, „Dabogda ti se iscepala trenerka“ i „Dabogda ti u kući nestalo gela“ – objašnjava Vanja Barišić Joković.
Prema njenim rečima, urbane kletve zapravo sublimiraju i aktuelne političke događaje, tehničke i medicinske inovacije, a iz toga su nastale i kletve „Dabogda živeo u Srbiji i predsednik ti bio Slobodan“, „Ni viagra ti ne pomogla, dabogda“.
– Kletva je automatska reakcija na kolektivnu nevolju naroda. U ratu se kune. Dokaz iz savremene istorije je korpus nastao za vreme bombardovanja naše zemlje 1999. godine, a u tom periodu najčešće se izgovaralo: „Dabogda imao sreće ko Klinton mozga“, „Dabogda ti muška deca ličila na Medlin Olbrajt“, „Dabogda vam avione dizala viagra“ ili „Dabogda našao na kući lokator“. Neke od ovih kletvi ispisivane su kao grafiti, a cinjov cilj je bio da zasmeju i bodre narod. Ne znam da li se sećate, ali u to vreme je čak i sajtovima za informisanje građana upućen poziv svima da kletvama pobedimo neprijatelje – predočava Vanja Barišić Joković.
Naša sagovornica naglašava da je zanimljiv i korpus „Pink“ kletvi gde su ljudi dobijali inspiraciju u programskoj šemi ove televozije, pa su tako nastale i one čuvene: „Dabogda ti Ruška Jakić zavela sina jedinca“, „Dabogda ti majka pevala kod Peje u emisiji“. „Dabogda ti snaja bila gora od Paole“, „Dabogda ti otac snimio spot sa grupom Tvins“, „Dabogda ti se muž oblačio u butiku Mitra Mirića“ ili „Dabogda te žena gledala kao Esmeralda pre operacije“. Danas se one takođe upotrebljavaju, a neke od njih su „Dabogda te srpski politički analitičari analizirali“, „Dabogda svoju pravdu tražili i ostvarili je u srpskim sudovima“, „Dabogda živeli od prosečne srpske plate i penzije“, „Dabogda vam ostalo još 5 godina staža do penzije u Srbiji“.
Zapravo ovakav vid izražavanja se odavno smatra legalnim sredstvom za zadovoljenje pravde, a u nekim slučajevima predstavlja i blagoslov, jer ljudi smatraju da ovako izgovorenim rečima mogu nekog ili nešto da unaprede ili pak unište. Naime, kletve su sem kod nas poznate u mnogim kulturama i one naprosto cvetaju i među svim evropskim narodima.
Sagovornica kaže da je strah od kletve čini se najači, a zatim i pokušaji da se od nje odbrani. U svojoj antologiji, Vanja piše kako su najstarije kletvene tablice pronađene na Siciliji i datiraju iz ranog 5. veka pre naše ere. A kao i sada, i tada su se koristile najčešće u politici, za vreme suđenja, za vreme takmičenja, ali bilo je i trgovačkih koje su često izgovarali protiv konkurencije. Naravno, tu su i ljubavne, ali i osvetničke koje su se govorile zarad kažnjavanja nepoznatih lopova.
Autorka kaže da su ljudi naprosto opčinjeni kletvama koje u stvari spadaju u male folklorne forme, a nastale su u vreme verovanja u magijsku moć reči. U svojoj knjizi objašnjava da su one zapravo smišljene da budu mehanizam osvete koja se ne tretira kao negativna pojava, već zapravo predstavlja odgovor na zlo i koristi se preventivno. S druge strane kletva ima i svoju psihološku funkciju, jer se koristi zarad lične satisfakcije kroz koju se smatra da je pravda zadovoljena.
– Na ovim prostorima se skoro svaka nesreća, iznenadna bolest ili smrt tumači prokletstvom. Jedan od najupečatljivijih primera za to je i objašnjenje smrti četvoro mladih ljudi koji su poginuli u leto 2004. godine vraćajući se sa Ilindanske proslave sa Šatora. Neobjašnjiva saobraćajna nesreća, usred bela dana, na širokom putu, tumači se kletvom majke poginule devojke. Naime, devojka Hrvatica pobegla je za Srbina, te ih je njena majka klela. Nakon samo pet dana od izgovorenih kletvi oboje su poginuli u teškoj saobraćajnoj nesreći – priča Vanja.
Ipak naglašava da kroz svoj rad pokušava da objasni kako ni svaka kletva nije ista, te da se ona razlikuje po efektu, i zato se veruje da najviši stepen imaju kletve prokletstva, a što je forma duža i komplikovanija – posledice po nekog su teže. U našem narodu, najrasprostranjenije su one kolektivne, zatim kumovske, roditeljske, devojačke, usedeličke, kletve nerotkinje, svešteničke, aristokratske.
– Roditeljska kletva je prema sačuvanim verovanjima i najteža. U kategoriji razlikuje se očeva i majčina, s tim da muškarci ređe kunu i zato se smatra da su one uboitije. S druge strane majčine su blaže, pošto se smatra da ona ne misli ono što izgovara. Tako primera radi majke izgovaraju: „Na drvo i kamen nek se fati“ ili „Bože, nemoj da čuješ, idi u drvo, u kamen“. Generalo gledano ženske kletve su najrasprostranjenije, jer su one često bivale marginalizovane i nisu imale pravo učešća na seoskim skupovima na kojima je razmatrana krivica ili kazna – pojašnjava naša sagovornica pa su one sedele kući i klele.
Kaže, da se najveći broj kletvi koristio i koristi za nemogućnost rađanja, a odatle su nastale kletve „Dabogda sreće nemo do kamena“, „Dabogda živela stotinu godina bez iđe ikoga svog“, „Dabogda je ne udavala“, „Dabogda je ne udomila nikad“, „Dabogda ne imao dece“, „Dabogda ti ni mačka u kuću ne mjaukala“ ili „Seme ti se utrlo“, kao i „Muško ti se čedo ne rodilo“.
Autorka u svojoj antologiji piše kako su kletve veoma prisutne i u periodu trudnoće, kao i kod samog čina rađanja. Ona onjašnjava da je ovo sasvim logično, pošto se zna da su i žena i beba u tom periodu najranjivije. Te su se izgovarale rečenice: „Vime ti se osušilo, te ne mogla zadojiti nijedno“ ili „Guje ti se u njedrima legle“.
Interesantan je podatak da su ove kletve i do danas opstale i zato postoji niz ovih novih modernih a neke od njih su: „Dabogda rodila stonogu, pa čitav život plela čarape“, „Dabogda rodila hamburger“, „Dabogda ti žena rodila crnče“. U antologiji je opisan i čitav korpus kletvi koje se odnose na decu, a najčešće vezano za vanbračnu, pa je tako nastala i ona „Dabogda deci svojoj za trag ne znala“. Takođe i roditelji često u besu u nepromišljenju izgovaraju kletve poput one „Dabogda imao svoju decu, pa te slušala ko ti mene“ ili „Dabogda te deca za nos vukla“, „Stideo se roda i poroda“.
Izvor: Mojnovisad.com