Ovako je izgledao eksperiment “Svemir 25”

JEDAN OD NAJSTRAŠNIJIH U ISTORIJI

Eksperiment „Svemir 25” jedan je od najstrašnijih eksperimenata u istoriji nauke, koji je pokušaj naučnika da ljudsko društvo objasne ponašanjem kolonije miševa.

Ideja o eksperimentu „Svemir 25“ potekla je od američkog naučnika Džona Kalhauna, koji je stvorio „idealan svet“ u kome će živeti i razmnožavati se stotine miševa. Konkretno, Calhoun je izgradio takozvani „mišji raj“, posebno dizajniran prostor u kojem su glodari imali dosta hrane i vode, kao i veliki životni prostor.

U početku je postavio četiri para miševa koji su počeli da se razmnožavaju za kratko vreme, usled čega je njihova populacija naglo rasla. Međutim, nakon 315 dana njihova reprodukcija je počela značajno da opada. Kada je broj glodara dostigao 600, između njih se formirala hijerarhija i tada su se pojavili takozvani „jadni ljudi“.

Veći glodari su počeli da napadaju grupu, što je dovelo do toga da su mnogi mužjaci počeli da se psihički „srušavaju“. Kao rezultat toga, ženke nisu bile zaštićene i one su zauzvrat postale agresivne prema svojoj deci.

Kako je vreme prolazilo, ženke su pokazivale sve agresivnije ponašanje, izolovane elemente i nedostatak reproduktivnog raspoloženja. Zabeležen je nizak natalitet, a istovremeno i porast mortaliteta mlađih glodara.

Tada se pojavila nova klasa muških glodara, takozvani „lepi miševi“. Odbili su da se pare sa ženkama ili da se „bore“ za svoj prostor. Brinuli su se samo o hrani i spavanju. U jednom trenutku su „lepi muškarci“ i „izolovane ženke“ činili većinu stanovništva.

Vremenom je mortalitet novorođenčadi dostigao 100 odsto, a reprodukcija nula. Među ugroženim miševima primećena je homoseksualnost, a istovremeno se povećao i kanibalizam, uprkos činjenici da je hrane bilo u izobilju.

Dve godine nakon početka eksperimenta, rođeno je poslednje mladunče iz kolonije. Do 1973. eksperiment je ubio i poslednjeg miša u svemiru.

Džon Kalhun je ponovio isti eksperiment još 25 puta i svaki put je rezultat bio isti. Kalhunov naučni rad je korišćen kao model za tumačenje društvenog kolapsa, a njegovo istraživanje služi kao fokusna tačka za proučavanje urbane sociologije.