OAZA DUGOVEČNOSTI
Perdasdefogu (u prevodu kremen) je mestašce na ostrvu Sardiniji i prema Ginisovoj knjizi rekorda, ima najveći procenat stogodišnjaka na svetu. U čemu je tajna njihove dugovečnosti?
Sa centralnim trgom kojim dominira visoki crkveni toranj i tavernom, mali Perdasdefogu na Sardiniji izgleda kao hiljade takvih mesta u Italiji. Ali, ovo mesto je poznato kao mesto stogodišnjaka i zato je ove godine upisano u Ginisovu knjigu rekorda.
U februaru je čak deset od 1765 stanovika bilo starije od 100 godina. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, ovo je najveći procenat stogodišnjaka u odnosu na broj stanovnika koji je zabeležen bilo gde u svetu.
Na ulazu u grad, ploča ukazuje na to, a jedan od trgova se zove Pjaca Longevita.
Povrće i bez stresa
Anuncijata Stori je „najmlađa stogodišnjakinja“ u mestu. U avgustu je napunila 100 godina. Tada ju je posetio gradonačelnik Bruno Čiloti. Anuncijata i dalje sama kuva svoj minstrone sa testeninom.
Pjetro Mereu, reditelj koji je snimio dokumentarni film o gradu stogodišnjaka, kaže da je svima zajedničko toda su ceo život su naporno radili, ali su se zdravo hranili i živeli sa malo ili nimalo stresa.
„Umesto da prate ritam mejlova ili mobilnih telefona, pratili su ritam prirode“ kaže on.
Salvatore Mura, istoričar i lokalni političar u Perdasdefogu, kaže da je jedna od tajni starosti stanovnika ovog mesta činjenica da ceo život jedu povrće iz sopstvene bašte. Ali geni i intimni društveni život u porodici takođe igraju važnu ulogu. „Održava mentalnu i fizičku vitalnost“, kaže Mura.
78 godina braka!
Počast onima koji su proslavili ovo mesto odata je i postavljanjem njihovih portreta na kuće u glavnoj ulici.
Među njima je i Vitorio Lai. Stogodišnjak se osmehuje sa portreta, svečano obučen sa leptir mašnom. Nosio ju je i prošle nedelje kada je izašao na birališta da glasa za novi italijanski parlament. Ne zna koliko je italijanskih vlada proživeo.
Na ličnoj karti upisan je i datum rođenja: 12. februar 1922. A i bračni stažmu impresivan: 78 godina. Duže nego što mnogi žive.
Dugovečnost kao reklama
Naučnici su se takođe zainteresovali za dugovečne stanovnike Perdasdefogua. Kako bi pronašli odgovor na ovaj fenomen oni žele da analiziraju 13.000 uzoraka DNK iz provincije Oljastra u kojoj se nalazi i ovo mastašce.
Rektor univerziteta u obližnjem Sasriju Gavino Marioti nada se da će i ceo region imati koristi od ovog istraživanja. „Nadamo se da ćemo uspeti da pokažemo da ljudi na Sardiniji žive dobro, što bi bila dobra reklama za ovo ostrvo“, rekao je Marioti.
Izvor: DW.com