GRAD OD 6 MILIONA STANOVNIKA
Aleksandrija bi do 2050. bila poplavljena 30 posto, četvrtina stanovnika morala bi da se preseli, a 195.000 ljudi bi izgubilo posao.
Drugi najveći grad u Egiptu, Aleksandrija, za nekoliko decenija bi mogao da nestane pod morem.
Čak i po najboljem scenariju Ujedinjenih nacija, trećina grada koji je na delti Nila osnovao Aleksandar Veliki biće pod vodom ili nenastanjiva do 2050. godine. Milion i po stanovnika, od njih šest miliona, moraće da pobegne iz svojih domova.
Drevne ruševine Aleksandrije i istorijski spomenici takođe su u velikoj opasnosti od nadolazećeg Sredozemnog mora.
Stotine stanovnika grada već su morale da napuste svoje stanove koje su potkopale poplave 2015. i 2020. godine.
Svake godine grad tone za više od tri milimetra zbog brana na Nilu koje zadržavaju rečni mulj koji je nekada učvršćivao tlo, kao i zbog vađenja gasa iz tla ispod mora. Istovremeno, nivo mora raste zbog globalnog zagrevanja.
Sredozemno more bi se moglo podići za jedan metar u roku od tri decenije, prema najgorim predviđanjima UN-ovog panela za klimu IPCC. To bi poplavilo „trećinu jako produktivnog poljoprivrednog zemljišta u delti Nila” kao i „gradove od istorijske važnosti kao što je Aleksandrija”, dodaje se u izveštaju.
Stručnjaci UN-a kažu da će se nivo Sredozemnog mora podići brže od skoro svih ostalih mora na svetu.
„Klimatske promene su realnost, a ne više šuplja pretnja”, rekao je Ahmed Abdel Kader, zvaničnik agencije za zaštitu egipatske obale.
Čak i u najboljem slučaju, Sredozemno more će se podići za 50 centimetara do 2050, po drugim egipatskim i UN-ovim istraživanjima. Aleksandrija bi tada bila poplavljena 30 posto, četvrtina stanovnika morala bi da se preseli, a 195.000 ljudi bi izgubilo posao.
Takva katastrofa imaće dramatične posledice za 104 miliona stanovnika Egipta, jer se u Aleksandriji nalazi i najveća luka u zemlji, a grad je jedan od glavnih privrednih centara zemlje.
Širom delte more je već zašlo u kopno više od tri kilometra u poslednjih pedesetak godina, progutavši 1980-ih čuveni svetionik u Rozeti iz 19. veka.
Sve to podudara se s eksplozijom broja stanovnika Aleksandrije u koju je u poslednjih deset godina doselilo skoro dva miliona ljudi, dok ulaganja u infrastrukturu, kao i drugde u Egiptu, zaostaju.
Guverner grada, Muhamed al-Šarif, rekao je da je sagrađen sistem odvođena kišnice sa puteva, kako bi se apsorbovao milion metara kubnih kiše. Ali budući da se zbog klimatskih promena događaju sve snažnije oluje, „danas može u samo jednom danu pasti 18 miliona kubnih metara kiše”, kaže guverner.
Klima koja se menja uzrokuje haotične vremenske prilike u Aleksandriji koje se mogu kretati od vrućina van sezone do snega.
„Nikada nismo doživeli tako toplo vreme krajem oktobra”, rekao je stanovnik grada Muhamed Omar (36). Temperature su dosegle 26 stepeni Celzijusovih, pet iznad normale.
Izgubljena u talasima
Pretnja od nestajanja nanela je veliki udarac imidžu grada koji voli da slavi svoje kosmopolitsko zlatno doba s početka 20. veka s art-deko kafićima i elegantnim avenijama sa zgradama u pariskom stilu.
Mnogi Egipćani bili su užasnuti kada je tadašnji britanski premijer Boris Džonson upozorio da bi Aleksandrija mogla da nestane „pod talasima” na konferenciji o klimatskim promenama COP26 u Glazgovu prošle godine.
„Da, ta pretnja postoji, ali pokrećemo projekt da je ublažimo”, rekao je Kader.
Sadi se velik pojas trstike duž 69 kilometara obale. „Pesak se za nju hvata i zajedno formiraju prirodnu barijeru”, objasnio je.
Uskoro će biti uvedeni i mehanizmi za uzbunjivanje i merenje talasa.
Bogato i drevno istorijsko nasleđe Aleksandrije posebno je ranjivo. Najviše je izložena tvrđava Kaitbaj iz 15. veka sagrađena na zemljištu na kojem se nekada nalazio poznati svetionik, jedan od sedam čuda antičkog sveta.
Budući da je konstantno pod udarom talasa, postavljen je grudobran od 5.000 ogromnih betonskih blokova da je štiti.
Još više ih štiti šetalište uz more iz 19. veka.
Uništavanje i obnova nisu ništa novo za grad koji je nekada bio dom Aleksandrijske biblioteke, najvećeg svetskog hrama znanja koji su spalili vojnici Julija Cezara.
Ni njen savremeni naslednik, blistavo zdanje na šetalištu nagnuto poput Sunčevog diska prema moru, niti ostatak grada ne mogu biti prepušteni vodenoj grobnici, rekao je Kader.
„Zapad ima moralnu odgovornost: mora pomoći suzbijanju negativnih posledica klimatskih promena, koje su rezultat njegovog civilizacijskog i industrijskog modela“.