SVE SUVLJA LETA
Grčko ostrvo Lezbos nekad je izgradilo bogatstvo na maslinama. Proizvođači kažu da suša vodi sve manjem rodu, a aktivisti se zalažu da se nešto preduzme protiv klimatskih promena.
„Lezbos bez maslina je nezamisliv“, kaže Mihalis Bakas, ekološki aktivista iz Mitilena. „Maslina je deo naše kulture. Ovde na Lezbosu su milioni stabala.“
Za treće po veličini ostrvo u Grčkoj, proizvodnja maslinovog ulja je važan ekonomski oslonac, i to vekovima. „Svo bogatstvo ostrva bazirano je na maslinama“, kaže Bakas.
Mnoge vile u neoklasicističkom stilu u bogatim četvrtima glavnog grada ostrva Mitileni svedoče o vremenu kada je ostrvsko maslinovo ulje visokog kvaliteta dostizalo vrhunske cene širom Mediterana.
Međutim, klimatske promene utiču i na masline koje su inače otporne na toplotu.
„Leta su sve suvlja“, objašnjava aktivista za zaštitu životne sredine Bakas. Ove godine bilo je pet meseci bez kapi kiše. „Osim toga, zime više nisu toliko hladne. A maslinama je to potrebno da bi mogle pravilno da rastu.“
Kada kiša konačno dođe, onda lije kao iz kabla u količinama koje drveće ne može da upije. „Iznad svega, ekstremni vremenski fenomeni u proleće mogu dovesti do toga da masline ne mogu da cvetaju.“
Bakas je u kontaktu sa mnogim poljoprivrednicima na ostrvu, koji su zabrinuti zbog promene klime. „Poljoprivrednici su šokirani“, priča, „vide da proizvodnja opada.“
Tržišne cene maslinovog ulja jedva da pokrivaju troškove uzgoja. U ovakvim okolnostima teško se može razmišljati o ulaganjima u budućnost. „Mnogi ne znaju šta da rade. Zato napuštaju posao sa maslinama i traže drugi.“
Tradicionalni uzgoj za budućnost
Neki maslinari na Lezbosu su shvatili da je potrebna promena u razmišljanju i na lokalnom nivou. Jedan od njih je Prokopis Bancis. Njegova plantaža je biodinamička.
To znači da radi sa prirodom, a ne protiv nje. Ne koriste se đubriva ni sredstva protiv insekata, Bancis se u potpunosti oslanja na prirodnu otpornost stabala. Radi se o puštanju plodnog tla da radi bez drastične intervencije, objašnjava on.
Kao i većina maslinara na Lezbosu, Bancijeva berba ove godine nije obilna kao što se nadao. Ovo leto nije bilo tako vruće, ali kiše je bilo premalo: „Drveće jedva razvija nove izdanke. Moraju da čuvaju energiju da bi se održali u životu“, kaže Bancis. Ni ubuduće berbe neće biti berićetne, kaže maslinar.
Ipak, Mihalis Bakas se nada da će se više uzgajivača maslina na Lesbosu odlučiti za biodinamičku plantažu: „Prakse iz prošlosti i danas su veoma pogodne za uzgoj maslina.“ Ovo takođe uključuje bogatu i raznoliku floru na tlu između drveća: „Ove biljke daju drveću dodatnu vlagu i čuvaju prikupljenu vodu.“
Mnogi maslinari koriste hemikalije da bi uklonili „korov“, priča aktivista. Nekad ih teško ubediti da raznolikost vrsta čini dobro maslinama.
Potrebno je političko preispitivanje
Elijas Papateodoru je generalni sekretar Zelenih, koji u Grčkoj jedva da politički postoje. Na prošlim izborima nisu uspeli da osvoje ni jedan odsto glasova. Ekološka pitanja tek polako ulaze u vidno polje.
Papateodoru se nada većoj podršci na parlamentarnim izborima sledeće godine – pre svega zbog klimatskih promena koje su posebno primetne u poljoprivredi. „Poljoprivreda je jedan od stubova grčke kulture“, rekao je političar Zelenih.
„Već sad imamo problema sa maslinama. Sa klimatskim promenama, vidimo porast biljnih bolesti koje ranije nisu postojale“, nabraja on.
Grožđe je takođe ugroženo, kao i proizvodnja feta sira, jer će ovce i koze imati sve manje trave za ispašu. Zato se grčki Zeleni zalažu i za brzu energetsku tranziciju.
„U budućnosti će poljoprivrednici morati sami da proizvode energiju koju troše“, naglašava Papateodoru. Isto važi i za gradove. Samo ako su ljudi direktno uključeni u prednosti energetske tranzicije, one se mogu ostvariti – i tako obuzdati dalekosežne posledice klimatskih promena.
A do tada će masline na Lezbosu i drugde, makar sa manje novih izdanaka i manje roda, valjda preživeti.
Izvor: DW.com