UPOZORENJE SZO
SZO je pozvala mlade da obrate pažnju na svoju naviku slušanja preglasne muzike, pa savetuje proizvođače da učine više u zaštiti njihovog sluha.
Otprilike milijardu mladih ljudi u svetu je u opasnosti od gubitka sluha u poznijim godinama zbog slušanja preglasne muzike preko slušalica ili zbog boravka u prostorima ili na koncertima sa preglasnom muzikom, pokazali su podaci koje je prikupila Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na osnovu više istraživanja.
SZO je pozvala mlade da obrate više pažnje na svoje navike slušanja glasne muzike, a vlade i proizvođače da preduzmu više kako bi se zaštitio zdravi sluh pojedinaca.
Analiza, objavljena u časopisu BMJ Global Health, proučila je podatke iz 33 naučne studije objavljene na engleskom, španskom, francuskom i ruskom jeziku u poslednje dve decenije. Istraživanjem je obuhvaćeno više od 19.000 učesnika starosti od 12 do 34 godine.
Ustanovljeno je da je 24 odsto mladih ljudi izloženo preglasnoj muzici iz slušalica uređaja poput pametnih telefona.
Utvrđeno je i da ih je 48 odsto bilo izloženo nezdravim nivoima buke na mestima poput noćnih klubova ili koncerata.
Kombinacijom dostupnih podataka je procenjeno da bi između 670.000 i 1,35 milijardi mladih ljudi moglo biti u opasnosti od gubitka sluha u kasnijem životnom dobu.
Raspon je tako širok delimično i zbog toga što su neki mladi ljudi izloženi riziku zbog oba faktora, rekla je Loren Dilard, audiolog na Medicinskom univerzitetu Južne Karoline i voditeljka studije.
Dilard je za AFP rekla da je najbolji način da se rizik od gubitka sluha zbog preglasne muzike iz slušalica umanji tako što će se glasnoća smanjiti, a vreme slušanja muzike skratiti.
Ali, priznaje da „ljudi, nažalost, zaista vole da slušati jako glasnu muziku“.
Posledice u starosti
Dilard savetuje da korisnici slušalica upotrebe podešavanja ili aplikacije na pametnim telefonima koje im omogućavaju praćenje nivoa zvuka.
U glasnim okruženjima posebne slušalice bi mogle da doprinesu da se izbegne „pojačavanje muzike i smanjivanje pozadinske buke“, predložila je.
Savetuje nošenje čepića za uši na prebučnim mestima, odnosno događajima poput koncerata ili u noćnim klubovima.
„Verovatno je vrlo zabavno biti ispred zvučnika, ali za dugoročno zdravlje to ni u kom slučaju nije dobra zamisao“, rekla je.
„Izloženost glasnoj muzici tokom celog života kumulativno deluje na sluh, a jednoga dana kada navršite na primer 67 godina, mogli biste da platite danak“, rekla je.
Naučnica je pozvala vlade da se pridržavaju smernica SZO o sigurnom slušanju muzike, poput nadzora i ograničenja nivoa buke u određenim prostorima.
Istovremeno je pozvala i kompanije koje proizvode uređaje poput pametnih telefona da upozore korisnike na preveliku glasnoću zvuka i da u proces uključe roditelje, koji će ograničiti izloženost dece preglasnoj muzici.
Istraživanje je ograničeno jer obuhvata različite metodologije provere glasnoće zvuka u sklopu različitih studija, a uz to, nijedno nije sprovedeno u nekoj od zemalja sa niskim prihodima.
Stiven Stensfeld, stručnjak za proučavanje uticaja buke na zdravlje sa londonskog univerziteta Queen Mary, koji nije učestvovao u studiji, rekao je da ona pokazuje da je „mogućnost težeg gubitka sluha u celoj populaciji vrlo velika“.
Po podacima SZO, više od 430 miliona ljudi, a to je više od pet posto svetske populacije, trenutno pati od gubitka sluha, što ih onesposobljava u obavljanju svakodnevnih poslova. Agencija UN procenjuje da će taj broj do 2050. porasti na 700 miliona.