SMUĆUJE DUŠU
Da bismo izbegli neznanje koje je uzrok i koren najrđavije zablude, unapred treba da tačno saznamo šta je zaista dobro, a šta zlo.
U Palestini, u pustinjama između Jerusalima i Mrtvog mora, varvari su iznenada napali monahe, i veoma mnoge poubijali.
Kako je Bog dopustio da se nad Njegovim slugama izvrši takvo zlodelo?
To pitanje obično smućuje duše onih koji nemaju mnogo vere i znanja i koji misle da se vrline i podvizi svetih nagrađuju u ovom vremenskom životu.
Mi, pak, koji se ne samo u ovome životu nadamo u Hrista da, po apostolu, ne bismo bili jadniji od sviju ljudi (1.Kor.15,19), ne treba da padamo u zabludu takvim mišljenjima.
Inače se može desiti da, zbog netačnog određenja istine u odnosu na takve događaje, dođemo u užas i smućenje od iskušenja koja i nas susreću, da svojim nogama skrenemo sa puta pravde (Ps.72,2), ili, što je i reći strašno, da Bogu pripišemo nepravdu i nebrigu o delima ljudskim, tj. kao da On svete ljude koji žive pravedno ne izbavlja od iskušenja, te da dobrima dobrom, a zlima zlom ne uzvraća u sadašnjem životu.
Time bismo zaslužili osudu sa onima kojima prorok Sofonija preti u ime Gospoda, govoreći: Osvetiću se onima koji u srcima svojima govore: „Gospod ne čini ni dobro ni zlo“ (Sof.1,12), ili bismo se podvrgli jednakom udelu sa onima koji žalbama izriču hulu na Boga: Onaj ko čini zlo je dobar pred Bogom i on mu ugađa. I gde je Bog pravde, dodajući i drugo bogohuljenje koje prorok opisuje: Uzalud služimo Bogu. I kakva je korist od držanja onoga što je naredio, i što hodismo kao molitvenici pred Gospodom Svedržiteljem? Jer, mi hvalimo tuđe, napreduju koji čine bezakonje, i spasavaju se oni koji se protive Bogu (Mal.3,14-15).
Prema tome, da bismo izbegli neznanje koje je uzrok i koren najrđavije zablude, unapred treba da tačno saznamo šta je zaista dobro, a šta zlo.
Držeći se, zatim, istinskog određenja Pisma, a ne lažnog mišljenja gomile, mi se već nikako nećemo prelestiti zabludom neverujućih ljudi.
Prepodobni Jovan Kasijan