IZNEVERENI JAPANCI
Moderna medicina i psihijatrija beleže stanje razočaranih turista nakon posete francuskoj prestonici, poznatije pod nazivom Pariski sindrom.
Pariski sindrom najviše pogađa preosetljive japanske turiste. Kada posete Pariz i saznaju da je daleko od onoga što su zamišljali, obično ih dočeka ozbiljan kulturni šok.
Upoznavanje sa nepristojnim taksistom, drskim konobarom ili oholim stanovnikom Pariza koji ne želi da mu pomogne, jer ne zna nijedan drugi jezik osim francuskog, može predstavljati pravi šok za japanskog turistu. Ovakvi „incidenti“, kojima bi se mnogi evropski turisti samo nasmejali ili slegli ramenima, mogu postati prava noćna mora za Japance, koji su poznati kao izuzetno ljubazna i predusretljiva nacija. Ovaj šok je u psihijatriji opisan jkao Pariski sindrom.
Poremećaj se manifestuje žestokim napadom gneva izazvan jazom između velikih očekivanja i surove realnosti koju turisti mogu videti u francuskom glavnom gradu.
Pariski sindrom je 1986. prvi put dijagnostikovao japanski psihijatar Hiroaki Ota, koji živi u Parizu. Dijagnoza se postavlja kada se ustanovi da pacijent nije imao pokazane simptome pre puta i kada oni nestanu po njegovom povratku kući. Sindrom je prvi put publikovan u francuskom časopisu za psihijatriju „Nervure“ tek 2004. godine.
Ovaj sindrom se kod nekih ljudi razvija i od uzbuđenja zbog posete francuskoj prestonici, a kasnije i od iscrpljenosti koja nastaje zbog stalnog trčanja od jedne pariske atrakcije do druge. Takav osećaj može izazvati ubrzani rad srca, što rezultira vrtoglavicom, mučninama, nedostatkom vazduha i halucinacijama. Izmenjeno psihološko stanje neretko je praćenom depresijom, anksioznošću, napadima panike, pa čak i nervnim slomom.
Uzrok ovakvog stanja leži u srušenoj iluziji koju su putem filmova, serija ili časopisa turisti stvorili o Parizu, pa ono što su videli i doživeli uživo ne mogu ni da uporede sa onim što su očekivali.
Sve ovo ima mnogo duboke korene u japanskoj kulturi i običajima, kao i sa činjenicom da je Francuska jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija koju pohode Japanci. To vešto iskorišćavaju lokalne turističke agencije, ali i mediji, koji Francusku oslikavaju kao najromantičniju zemlju.
Francusku godišnje poseti oko šest miliona japanskih turista, a u proseku njih 20-ak podlegne ovom sindromu, i to uglavnom žene u 30-im godinama. Japanska ambasada u Parizu zato ima 24-časovnu telefonsku liniju za ovu namenu, a nudi i medicinsku negu. Trećina pacijenata se oporavi od ovog šoka čim doputuje kući. Određeni procenat turista čak bude i pre vremena vraćen u svoju domovinu, ne bi li se što pre oporavili od proživljenog ekstremnog šoka izazvanog otkrićem da Pariz ipak nije ono što su mislili da jeste.
Predsednik francusko-japanske medicinske asocijacije Mario Renuk rekao je 2004. za magazin Liberasion da su japanski časopisi prvenstveno odgovorni za stvaranje ovog sindroma, jer neretko prikazuju Pariz kao grad u kome ljudi na ulicama izgledaju kao modeli, dok su žene predstavljene kao manekenke obučene u najluksuznije brendove pariske visoke mode.
Autor: Bašta Balkana