TRENING U KASNE SATE
Večernje vežbanje u stanju je umanji efekten insulinske rezistencije i do 25 procenata.
Umereno i intenzivnije večernje vežbanje ili trening popodne, odnosno između podneva i ponoći, više snižava nivo šećera u krvi od fizičke aktivnosti raspodeljene na ceo dan, pokazali su rezultati nove holandske studije objavljeni u časopisu Diabetologia.
Studija je pokazala da vežbanje u navedenom periodu može da smanji insulinsku rezistenciju i do četvrtine.
Insulinska rezistencija je stanje tokom koga u organizmu ima dovoljno insulina, ali on „ne radi ili radi smanjeno“, što rezultira razvojem preddijabetesa, a potencijalno i dijabetesa tipa 2.
Insulin je hormon, koji između ostalog reguliše metabolizam ugljsnih hidrata, metabolizam šećera. Glavni zadatak insulina je olakšavanje prelaska šećera, glavne energetske sirovine iz krvi u ciljana tkiva – jetru, mišiće i masno tkivo.
Glukoza u krvi ostaje u zdravom rasponu sve dok gušterača može proizvesti dovoljno inzulina da prevlada slabu reakciju stanica, ali ponekad razina glukoze poraste previsoko i šećer ostaje u krvotoku.
Novu studiju sproveli su dr Jeroen van der Velde i njegove kolege iz Medicinskog centra Univerziteta Lajden u Holandiji.
I prethodne studije pokazale su da je vežbanje povezano sa boljom osetljivošču na insulin, čime se smanjuje rizik od razvoja dijabetesa.
Prateći fizičku aktivnost 775 ispitanika tokom četiri dana, autori studije ustanovili su da umerena do intenzivna telesna aktivnost smanjuje sadržaj masnoće u jetri i otpornost na insulin, a vežbanje poslepodne ili uveče bilo je povezano sa smanjenom insulinskom rezistencijom za 18 odsto, odnosno 25 odsto u poređenju sa ispitanicima aktivnim preko celog dana.
Korišćeni su podaci holandske epidemiološke studije gojaznosti (NEO), koja je uključivala muškarce i žene u starosti od 45 i 65 godina sa indeksom telesne mase (BMI) od 27 ili više, što ih svrstava u kategoriju osoba sa prekomernom težinom ili među gojazne osobe.
U sklopu studije angažovana je i kontrolna grupa, pa je u celokupnu studiju bila uključena 6.671 osoba.
Svi su podvrgnuti lekarskom pregledu u sklopu kog su im uzeti uzorci krvi da bi se izmerio nivo glukoze i insulina u krvi nakon posta i nakon jela.
I ranije sprovedene studije pokazale su veće sniženje glukoze kod velikih opterećenja poslepodne u odnosu na jutro kod dijabetesa tipa 2, a ova studija je to potvrdila i kod opšte populacije.
Istraživači su zaključili da „rezultati upućuju na to da je raspored telesne aktivnosti tokom dana relevantan za blagotvoran efekat telesne aktivnosti na osetljivost na insulin“.
Smatraju da bi „dodatnim istraživanjima trebalo da se proceni da li je vreme telesne aktivnosti zaista važno i u slučaju razvoja dijabetesa tipa 2“.