LEGENDA KOJA ŽIVI
Safikada je bila mlada devojka koja se zbog nesrećne ljubavi ubila izašavši pred top koji ju je razneo.
Mlada Banjalučanka Safikada zaljubila se u jednog vojnika koji je služio u tvrđavi Kastel. Ljubav je bila uzajamna. Iako je sve zvučalo kao u bajci, jednog dana stigla joj je vest da vojnik kog je toliko volela odlazi na daleki front…
Ona je teško podnela odlazak svog voljenog, ali joj ubrzo stiže još jedna vest – teža i gora od one prve – da je njen dragi izgubio život na ratištu!
Safikada je u najlepšem svadbenom ruhu koje je spremala da se u njemu uda, potrčala pred top na Kastelu, koji je svaki dan ispaljivanjem označavao podne, čvrsto ga obgrlila i uz poslednje reči „biću ti verna“ otišla u smrt kako bi večno bila sa svojim voljenim.
Nekoliko verzija
Postoje mnoge varijacije o detaljima ove legende. Prema nekim izvorima, Safikada je bila turska devojka zaljubljena u vojnika vezirske vojske, što ovu legendu stavlja u vreme između 16. i 18. veka, dok drugi kažu da je ona bila iz jedne časne banjalučke porodice, a njen je dragi bio austrijski vojnik koji je, prema mišljenju njene porodice, bio okupator i zbog toga je bio zabranjena ljubav.
Samo mesto gde je sahranjena mlada Safikada nije nikada sa sigurnošću utvrđeno. Neki govore da je ona prvobitno sahranjena u kompleksu banjalučke džamije Ferhadije u Safikadinom turbetu, koje je uništeno miniranjem ove bogomolje 1993. godine, dok drugi pominju da se Safikadin grob nalazi na početku ulice koja vodi do tvrđave Kastel.
Pri rekonstrukciji Safikadinog groba 1987. godine utvrđeno je da na dubini od jednog metra, ispod donje ivice spomen groba, zaista postoji ljudski kostur položen u smeru zapad-istok, ali se ni do danas nije utvrdilo kome pripadaju te kosti.
U mnogim od legendarnih priča sporan je i top, jer koliko je poznato, nikada se pucanjem nije označavalo podne u gradu na Vrbasu.
Kultno mesto
Da li je Safikada sahranjena na mestu koje danas posećuju mnogi Banjalučani koji pale sveće u znak želje za srećnom ljubavlju, niko ne može da utvrdi, jer za to nema dokaza. Legenda, mit ili istina o Safikadi, devojci iz priče o večnoj i zabranjenoj ljubavi koja je zbog nje otišla u smrt, poslužila je za formiranje imidža tvrđave Kastel kao mesta gotovo kultnog okupljanja romantičara i zaljubljenih.
Legenda o Safikadi je priča o ljubavi i onima koji su se voleli toliko da su se na večnu ljubav zaklinjali do groba i zbog nje digli ruku na sebe. Nastala je u vreme kada se ljubav rađala na prvi pogled, jer u Safikadino vreme evojka je mogla samo kroz mušebak (drvena rešetka na prozorima muslimanskih kuća) imati „svoj prozor u svet“.
Pesma o Safikadi
Očaran legendom o Safikadi, sarajevski pesnik i novinar Vlado Dijak svojevremeno je napisao pesmu posvećenu ovoj nesrećnoj banjalučkoj lepotici.
To biješe davno al’ pamte ljudi
legenda jedna još uvijek živi
za ljubav svoju, Safikada,
iako mlada, svoj život dade.
I ove noći neko će proći
tu pokraj zdanja Ferhadije
neko ko možda beskrajno voli
ko ljubav cijeni i ljubav krije.
Niko ga, kažu, vidio nije
i niko ne zna ko to radi
ko svako veče kad akšam pada
zapali svijeće Safikadi.
Slavlje je bilo kad haber stiže
da on se nikad vratiti neće
pred top je stala Safikada
i krvlju zali procvalo cvijeće.
Autor: Bašta Balkana