SLATKA PRIČA
Ako bismo morali da izdvojimo neku vrstu namirnica sa piramide pravilne ishrane koju svi vole, verovatno bi to bili slatkiši. No, ta ljubav nije za svakoga.
Iako su sastavni deo piramide, nalaze se na samom vrhu. Ne, to ne znači da slatkiši treba da nam budu priroritet u ishrani. Naprotiv, vrh zauzima najmanji deo površine piramide i to samo znači da njih treba da bude u našim obrocima – ali vrlo malo.
Pod pojmom slatkiš podrazumevamo svašta: bombone, čokolade, kekse, kolače, kremove od mleka, jaja, brašna i koječega, a sve to naravno sa šećerom. No, ovako širok pojam slatkiša nije baš svačija opcija za desert.
Kako su slatkiši mnogima omiljeni, nastale su njihove različite vrste, od kojih pojedine isključuju neke, uslovno rečeno, problematične sastojke.
Tako su nastale posebne vrste slatkiša.
U nastavku vam govorimo o njima.
Slatkiši bez glutena
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici i još nekim žitaricama i proizvodima napravljenim njihovom preradom.
Osobama koje su netolerantne na gluten i koje imaju celijakliju ovaj sastojak pravi velike probleme. Zato im se preporučuje ishrana bez glutena koja je dosta izazovna – jer glutena ima u baš velikom broju namirnica koje se svakodnevno koriste. U mnogima je samo u tragovima, ali i to je dovoljno za problem.
Naravno i ove osobe vole slatkiše i drže ih visoko na svojoj lestvici omiljenih namirnica. Upravo zato osmišljeni su slatkiši bez glutena.
Kada su u pitanju kupovni, najčešće se biraju gumene bombone.
Ne samo da je važno da budu bazirani na namirnicama bez ovog sastojka ( bez brašna i soseva na bazi žitarica) nego treba da budu i proizvedeni u adekvatnim „bezglutenskim uslovima“ , kako ga ne bi bilo ni u tragovima.
Slatkiši bez šećera
Znamo, zvuči apsurdno , ali čekajte da objasnimo.
Šećer postoji u raznim oblicima: fruktoza, saharoza, dekstroza…Ipak, osnovna podela bi mogla da se svede na prirodni i rafinisani šećer.
On je našem organizmu potreban radi stvaranja energije, ali ne u prekomernim količinama. Ako se ovo „energetsko punjenje“ ne potroši, on se onda pretvara u masne naslage i dolazi do gojaznosti i do poteškoća organizma da se izbori sa šećerom (kao što su dijabetes, insulinska rezistencija i slično) . Zato je važno da se slatkiši konzumiraju u određeno vreme. Osim toga, osmišljeni su slatkiši bez šećera i kada se ovo kaže uglavnom se misli na rafinisani šećer.
Slatkiši bez šećera dele se na 3 vrste:
- oni sa oznakom „zero sugar“, „no sugar“ ili „sugar free“ i oni imaju manje od 0.5 g rafinisanog šećera
- „light“ – koji imaju manje šećera od uobičajene verzije tog proizvoda
- „bez dodatog šećera“ ili „no added sugar“ – ima šećera koji se prirodno nalaze u namirnicama, ali nema dodatog rafinisanog.
Oznake „no sugar“ često mogu da znače i da nema rafinisanog šećera, ali ima drugih zaslađivača koji imaju niži glikemijski indeks, kao što su stevia, ciklamat, aspartam i slično.
Posni slatkiši
Posna hrana je ona koja u sebi nema namirnice životinjskog porekla. Iako nam na pojam namirnica životinjskog porekla većini prvo na pamet pada meso i njegove prerađevine, pa nam to svakako ne ide uz slatkiše – nije samo to. Kada su slatkiši u pitanju, ovo se uglavnom odnosi na jaja i mleko, a treba obratiti pažnju i na želatin i slične namirnice koje su životinjskog porekla.
Šta onda dolazi u obzir?
Posni slatkiši mahom su od crne čokolade, orašastih plodova, biljnih masti i šećera. Ipak, ako vam je stalo da baš budu posni, dobro čitajte deklaracije namirnica koje kupujete i informišite se. Primera radi, laktoza i surutka dobijaju se od mleka, a ono nije posno.
A kad smo kod laktoze, postoji i ovo…
Slatkiši bez laktoze
Laktoza je mlečni šećer kojeg prirodno ima u mleku i mlečnim proizvodima. Problem sa laktozom je što je pojedini ljudi teško vare i nakon konzumiranja ovakvih proizvoda javljaju im se stomačni problemi. Laktoza se nekad dodaje odvojeno i proizvodima u koje nužno ne ide mleko, pa i oni mogu izazvati problem.
Upravo zato nastali su slatkiši bez laktoze.
Većina posnih slatkiša uklopiće se u ovaj opis jer u njima nema mleka, ali ipak ako kupujete slatkiše, pažljivo čitajte deklarcije, posebno tamo gde ima čokolada i filova.
Slatkiši bez soje
Otkud soja u slatkišima, pitate se. Sojin lecitin i proizvodi na baze soje (sojino mleko recimo) često su zamena za mlečne proizvode i njihove derivate. To je super opcija ako ste netolerantni na laktozu, ali treba znati da je i soja prilično veliki alergen i može izazvati zdravstvene probleme. Sojin lecitin koristi su mnogim drugim namirnicama, bilo da su slatke ili ne i jedan je od najčešće korišćenih aditiva.
Upravo zato jer je čest okidač alergija, nastali su slatkiši bez soje. I ovde će dosta posnih slatkiša ispuniti uslov, ali treba biti obazriv jer je soja gotovo uvek u čokoladnim prelivima i dodacima, kremovima i slično – posebno kada su posni.
Slatkiši bez soje mogu biti razne tvrde ili gumene bombone, neki kolači na bazi bademovog ili kokosovog mleka, pirinčane galete, voćni džemovi i slično.
Slatkiši bez kalorija
Postoje li slatkiši bez kalorija?
Postoje: oni koje samo gledate, ali ih ne jedete.
Sve što pojedemo ima neku kalorijsku vrednost. Stvar je u tome što ona može biti veća ili manja. U slučaju da želite da izgubite neki kilogram, možda ćete poželeti da se odreknete slatkiša. A šta ako vam kažemo da ne morate? Možda ne postoje slatkiši bez kalorija, ali niskokalorični postoje.
Prosečnoj odrasloj osobi potrebno je oko 2.000 kalorija dnevno. Sve preko toga vodi u veći ili manji oblik gojaznosti. Ako želite da smršate da se to vidi, dovoljno će biti da smanjite broj kalorija za 500. To i ne mora biti tako teško. Integralni kolačići sa voćem su slatki, ali sigurno nemaju onoliko kalorija koliko recimo keks od belog brašna preliven mlečnom čokoladom i punjen voćnim filom. Čaša gaziranog soka može biti zamenjena sokom od sveže ceđenog voća. Na ovaj način, zdravim izborima, možete smanjiti značajan broj kalorija i doći do svog cilja.
Jako je teško odreći se slatkiša.
Po svemu sudeći – ne morate. Samo je potrebno da izaberete one posebne!