REČI ISPUNJENE LJUBAVLJU I UTEHOM
Imati milosrdno srce, biti smiren, snishodljiv, krotak, otvoren za bližnje – to je plod na drvetu vere, poučavaju nas sveti oci.
Kod Prepodobnog Isaka Sirina postoji jedna dobra želja svim hrišćanima i ta želja bi mogla da postane i za sve nas zvezda vodilja.
Sveti otac Isak Sirin kaže: „Neka usta tvoja budu slatka i neka jezik tvoj govori nežno, i tada će svi ljudi biti tvoji prijatelji”.
Dakle, on nas poziva da naše besede i reči, kojima se obraćamo jedni drugima, uvek budu ispunjene ljubavlju i utehom. Iskonski plod duhovnog života – uvek je ljubav. Monahe i sveštenike ne morate ni da pitate kako se mole ili kakav utisak na njih ostavlja bogosluženje. To je i tako očito po njihovim plodovima – plodovima ljubavi.
Vladika Atanasije Limasolski u jednoj svojoj besedi je rekao: „U čemu se projavljuje naša veza sa Bogom? Ona nije u formalnostima. To jest, ona nije u tome da se samo držimo forme i da mislimo kako smo na taj način u potpunom poretku. Forma treba da nas vodi do suštine. Imati milosrdno srce, biti smiren, snishodljiv, krotak, otvoren za bližnje – to je plod na drvetu vere. Nije li tako? A sve ostalo je lišće: postiti bez ulja, vršiti bdenja, ispovedati se, čitati, davati milostinju, držati praznike… Sve je to korisno, dobro i zaista neophodno, ali je sve to ipak samo lišće drveta. Kod tebe postoji drvo, na njemu je dobro lišće, i to je dobro, ali plod drveta je postati bogopodoban i savršen, kao što je savršen Otac Nebeski, postati milostiv kao što je milostiv Otac naš Nebeski. Evo ploda svih dela koja ti vršiš”.
I stvarno, istinski duhovnog čovek, to jest čoveka koji se iskreno i revnosno moli, koji ima ljubavi prema Bogu, karakteriše i ističe pre svega to na koji se način odnosi prema bližnjem.