PRIČA IZA KULTNE SERIJE
Trojica glavnih aktera nisu bili produkt mašte scenariste Živorada Lazića, već pravi muzičari koji su zabavljali i uveseljavali ljude iz sela Lugavčina i okoline.
U TV seriji „Muzikanti“, za koju je scenario napisao novinar Živorad Žika Lazić, glavni junaci su tri seoska muzičara – Rajko violinista, Cane harmonikaš i Burduš basista.
Te likove su tumačili sjajni glumci Milan Srdoč, Dragan Zarić i Jovan Janićijević. Ovi ljudi, zapravo, nisu bili produkt mašte scenariste serije „Muzikanti“, već pravi muzičari koji su zabavljali i uveseljavali ljude iz Lazićevog kraja – sela Lugavčina i okoline. Ovo pomoravsko selo je locirano pored Osipaonice, desno od puta Beograd-Požarevac.
U vreme kada je krajem 60-ih godina prošlog veka nastao Lazićev scenario, Lugavčina je bilo selo u usponu. Imalo je zemljoradničku zadrugu, poštu, ambulantu i železničku stanicu, ali i tri kafane i nekoliko hiljada žitelja, pretežno zanatlija svih vrsta i zemljoradnika.
Ovo selo se u celom Pomoravlju isticalo i po dobrim sviračima, od kojih su njih trojica kroz kultnu TV seriju „Muzikanti“ ovekovečeni za sva vremena.
Muzikanti sela Lugavčine, koji su poslužili kao inspiracija piscu Živoradu Laziću da stvori jednu od najgledanijih jugoslovenskih i srpskih serija, jesu trojica seoskih muzičara čiji se pravi identitet krije iza njihovih nadimaka.
Lep, bre, mnogo, onaj što te izigrava…
Cane Veličković, harmonikaš iz orkestra „Muzikanti“ i učenik čuvenog Smederevca Bože Keca, u stvarnosti se zvao Stanoje Ivanović. Violinista Rajko Životić je sin od Živote, pa je njegovo pravo prezime Jovanović. Pravi Cane Veličković, odnosno Stanoje Ivanović, bio je onizak i punačak čovek, ni nalik svom televizijskom tumaču, vitkom i visokom Draganu Zariću. To su njegovi Lugavčani koristili i često ga zbog toga zadirkivali na sledeće načine: „Lep, bre, mnogo, onaj što te izigrava, da si ti bio onakav ‘de bi ti bio kraj“ ili „Što si, Cane, bio visok kad si bio mlad, pa kako ti se desi da se tako smanjiš i nagrdiš“.
Mnogi naivni seljani tada su mislili da na televiziji igraju, glavom i bradom, Cane i Rajko, samo nisu mogli da ih prepoznaju i čudom se načude. Govorili bi: „Maskirali ih ovi iz televizije, ulepšali ih, znaju oni kako se to radi, pa boga mi i treba, ne možeš da snimiš onakvog čoveka da ga gleda ceo svet kaki je…“
Lazić ih obrukao?!
Violinista Rajko Životin Jovanović (u seriji Rajko Životić) nikako nije mogao da oprosti autoru scenarija slobodu kojom su oni predstavljeni. Bio je veoma ljut…
Žika Lazić (1933-2009)
„Mnogo nas je obrukao Živorad Lazić, nisam se tome nadao od njega. Napravi od nas da smo Cigani, izmisli sve nešto budi Bog… Na svadbu sam mu svirao, njemu i njegovom bratu, lepo smo mu svirali, lepo se veselili… Doveo sve neke Beograđane, njegovo društvo. Bio neki kapetan, pa spiker Surutka (Branislav, prim. aut), nije se stideo da nas uzme da mu sviramo – Cane, ja i Burduš. Da nismo dobri majstori uz’o bi nekog drugog. Ima majstora i bez nas… A ovamo posle sve izmislio, sve neke druge pesme, gde su naše pesme…“, govorio je Rajko.
On, Cane i Burduš su jedno vreme zaista imali orkestar i svirali po krčmama okolnih sela, ali nikad im nije palo na pamet da mu daju neko ime, pogotovo ne „La Kampanela“. Oni nisu znali ni šta to znači, ne znaju ni za Paganinija i to ih je sekiralo. Seljani su ih zbog toga podbadali…
Kontrabas i pecaljke – sva imovina
U Lugavčini, kraj jedne od brojnih baruština koju je napravila vijugava Morava kroz ovo selo, živeo je Vladimir Stančić koga su zvali Vlada Burduš. Ovaj majstor kontrabasa romskog porekla živeo je ludo, po ceo dan zagledan u reku i ribu, a noću u svirku i veselje. Kontrabas i pecaljke su bili sva njegova imovina.
Vlada Burduš je, po sećanju svojih pajtosa Rajka i Caneta, bio šaljivdžija, mada mu je smeh bio pomalo gorak i najčešće je na svoj račun zbijao šale. I od jednog i od drugog bio je prilično stariji.
Burduš je preminuo pre nego što je počelo prikazivanje serije, dok su Cane i Rajko za vreme emitovanja svirali po Austriji i Nemačkoj, gde su naši iseljenici gledali seriju „Muzikanti“ na video trakama, pa su svirajući tako stekli veliku popularnost, ali i zaradili velike pare.
Autor: Bašta Balkana