Pervitin tablete i Hitlerovi drogirani vojnici – metamfetamin

DROGA ZA NEMAČKE VOJNIKE

Šta su Pervitin tablete koje su dobijali nemački vojnici da se bolje bore? Hitlerovi drogirani vojnici su redovno uzimali metamfetamin kao lek za budnost

Nacisti su propovedali apstinenciju u ime unapređenja nacionalnog zdravlja. Ali kada je u pitanju borba i njihov Blickrig, nisu se ustručavali da snabdevaju svoje vojnike drogom i alkoholom. Spid (amfetamin) je bila droga izbora, ali su mnogi drugi postali zavisni od morfijuma i alkohola.

U pismu od 9. novembra 1939. njegovim „dragim roditeljima i braći i sestrama“ kući u Kelnu, mladi vojnik stacioniran u okupiranoj Poljskoj napisao je: „Ovde je teško i nadam se da ćete razumeti da mogu da pišem samo jednom u dva do četiri dana. Danas vam pišem uglavnom da tražim malo pervitina…; Voli vas, Hajn.“

Pervitin, stimulans koji je danas poznat kao Spid, bio je čudotvorni lek nemačke vojske – Vermahta.

Dvadesetdvogodišnji vojnik je 20. maja 1940. ponovo pisao svojoj porodici: „Možda biste mogli da mi nabavite još malo Pervitina da imam rezervne zalihe?“ I, u pismu poslatom iz Bromberga 19. jula 1940. godine, napisao je: „Ako je ikako moguće, pošaljite mi još malo Pervitina“.

Čovek koji je pisao ova pisma postao je kasnije u životu poznati pisac. Bio je to Hajnrih Bel, koji je 1972. godine bio prvi Nemac kome je dodeljena Nobelova nagrada za književnost u posleratnom periodu.

Mnogi vojnici Vermahta bili su na Pervitinu kada su krenuli u bitku, posebno protiv Poljske i Francuske — u Blickrigu koji je bio podstaknut upravo brzinom droge. Nemačkoj vojsci su isporučeni milioni tableta metamfetamina tokom prve polovine 1940.

Droga je bila deo plana da se pomogne pilotima, mornarima i pešadijskim trupama da postanu sposobni za nadljudske performanse. Vojno rukovodstvo je obilato delilo takve stimulanse, ali i alkohol i opijate, sve dok se verovalo da droge i opojne supstance mogu pomoći da se ostvari pobedu nad saveznicima. Ali nacisti su zato bili mnogo manje marljivi u praćenju nuspojava poput zavisnosti od droga i pada moralnih standarda.

Nakon što je prvi put uveden na tržište 1938. godine, Pervitin, lek metamfetamin koji je razvila farmaceutska kompanija Temmler iz Berlina, brzo je postao najprodavaniji lek među nemačkim civilnim stanovništvom.

Prema izveštaju Klinische Vochenschrift („Klinički nedeljnik“), navodni čudotvorni lek je skrenuo pažnju Ota Rankea, vojnog lekara i direktora Instituta za opštu i odbrambenu fiziologiju na berlinskoj akademiji vojne medicine. Efekti amfetamina su slični efektima adrenalina koji proizvodi telo, izazivajući povišeno stanje pripravnosti.

Kod većine ljudi ova supstanca povećava samopouzdanje, koncentraciju i spremnost na rizik, dok istovremeno smanjuje osetljivost na bol, glad i žeđ, kao i potrebu za snom. U septembru 1939. Ranke je testirao lek na 90 studenata univerziteta i zaključio da bi Pervitin mogao pomoći Vermahtu da dobije rat.

U početku je Pervitin testiran na vojnim vozačima koji su učestvovali u invaziji Poljske. Zatim je, prema kriminologu Volfu Kemperu, „beskrupulozno podeljen trupama koje se bore na frontu“.

Trideset pet miliona tableta Pervitina

Tokom kratkog perioda između aprila i jula 1940. godine, više od 35 miliona tableta Pervitina i Isophana (malo modifikovana verzija koju je proizvela farmaceutska kompanija Knoll) isporučeno je nemačkoj vojsci i vazduhoplovstvu.

Neke od tableta, od kojih je svaka sadržala tri miligrama aktivne supstance, poslate su medicinskim odeljenjima Vermahta pod kodnim imenom OBM, a zatim distribuirane direktno trupama. Hitna narudžbina se čak mogla izdati i telefonom ako je pošiljka bila hitno potrebna. Paketi su bili označeni kao „stimulans“, a uputstva su preporučivala dozu od jedne do dve tablete „samo po potrebi, za održavanje budnosti“.

Već tada su lekari bili zabrinuti zbog činjenice da je faza regeneracije nakon uzimanja leka sve duža, a da se efekat postepeno smanjuje kod čestih korisnika. U izolovanim slučajevima, korisnici su imali zdravstvene probleme poput prekomernog znojenja i poremećaja cirkulacije, a bilo je čak i nekoliko smrtnih slučajeva.

Leonardo Konti, ministar zdravlja Nemačkog Rajha i pristalica verovanja Adolfa Hitlera u asketizam, pokušao je da ograniči upotrebu pilule Pervitin, ali je bio samo umereno uspešan, barem kada je u pitanju Vermaht. Iako je pervitin 1. jula 1941. klasifikovan kao zabranjena supstanca, prema Zakonu o opijumu, ipak je deset miliona tableta pervitina isporučeno vojnicima iste godine.

Pervitin se generalno smatrao pouzdanim lekom koji se koristio kada bi vojnici bili podvrgnuti ekstremnom stresu. U memorandumu za mornaričke medicinske oficire stajalo je sledeće: „Svaki medicinski oficir mora biti svestan da je pervitin veoma diferenciran i moćan stimulans, sredstvo koje mu omogućava da u bilo kom trenutku aktivno i efikasno pomogne određenim pojedincima u okviru njegovog opsega uticaja da postignu natprosečne performanse“.

„Njihovo raspoloženje se odjednom popravilo“

Efekti pervitina su bili zavodljivi. U januaru 1942. grupa od 500 nemačkih vojnika stacioniranih na istočnom frontu i okruženih Crvenom armijom pokušavala je da pobegne. Temperatura je bila minus 30 stepeni Celzijusa. Vojni lekar raspoređen u jedinici je u svom izveštaju napisao da je oko ponoći, šest sati nakon njihovog bekstva kroz sneg koji je na mestima bio do struka, „sve više vojnika bilo toliko iscrpljeno da su počeli jednostavno da leže u snegu. .“

Komandni oficiri grupe odlučili su da Pervitin daju svojim trupama.

„Posle pola sata“, napisao je doktor, „muškarci su spontano počeli da prijavljuju da se osećaju bolje. Ponovo su počeli da marširaju uredno, raspoloženje im se popravilo i postali su budniji“.

Bilo je potrebno skoro šest meseci da izveštaj stigne do više medicinske komande vojske. Ali njegov odgovor je bio samo izdavanje novih smernica i uputstava za upotrebu Pervitina, uključujući informacije o rizicima koje su se jedva razlikovale od ranijih uputstava.

„Smernice za otkrivanje i borbu protiv umora“, izdate 18. juna 1942., bile su iste kao što su uvek bile: „Dve tablete koje se uzimaju jednom eliminišu potrebu za spavanjem od tri do osam sati, a dve doze od po dve tablete su uobičajeno efektivne 24 sata.“

Tableta D-IKS

Pred kraj rata, nacisti su čak radili na čudotvornoj piluli za svoje trupe.

U severnoj nemačkoj luci Kil, 16. marta 1944. godine, tadašnji viceadmiral Helmut Hej, koji je kasnije postao član parlamenta konzervativne Hrišćansko-demokratske partije i šef odbora za odbranu nemačkog parlamenta, zatražio je lek „koji može da kod vojnika zadrži spremnost za bitku kada se od njih traži da nastave borbu nakon perioda koji se smatra normalnim, dok u isto vreme podiže njihovo samopoštovanje.“

Nedugo kasnije, farmakolog iz Kila Gerhard Orzechovski je Heieu predstavio pilulu kodnog naziva D-IKS. Sadržavala je pet miligrama kokaina, tri miligrama pervitina i pet miligrama Eukodal-a (leka protiv bolova na bazi morfijuma).

Danas bi diler droge uhvaćen sa ovom snažnom drogom bio poslat u zatvor. U to vreme, međutim, lek je testiran na članovima posade koji su radili na najmanjim mornaričkim podmornicama, poznatim kao „Seal” i „Beaver”.

Andreas Ulrich

Izvor: Spiegel International