PRIČA JEDNOG KONJA
Dobri ljudi čujte tužbalicu
čujte priču o mome životu
o nevoljama svojim jedno siroče
da vam priča hoće
đi ’ajde kreni…
Jednoga dana jednom generalu
il’ možda jedne noći
jednome generalu elem
dva konja pod njim pogiboše
dva konja velim
đi ’ajde kreni…
u životu se grdno pati
jedan konj beše moj jadni otac
a drugi jadna mati
pod krevetom su bili skriveni
na kome general je bio
ostavivši metež borbeni
general se na jugu krio.
On je sam sa sobom pričao
pričao čitave noći
pričao kako pati
i tako su moj otac
i tako moja mati
đi ’ajde kreni…
jedne noći mislim od dosade presvisli.
Moj porodični život nestao je tako
iskočivši iz noćnog stočića
u galopu sam pobegao lako
pobegao u veliki grad
u kome sve sija i blista
motorom stignem u Kapiz poritama
izvin’te govorim konjski
jednoga jutra stignem u Pariz kopitama
tražim da vidim lava
životinjskoga cara
al’ me ruda žestoko
po nozdrvi udara
jer rat je bio
rat je još besneo
neko mi oglav namestio
mobilisan sam eto
i pošto je rat bio
pošto je rat još trajao
život je bio sve skuplji
a hleb ponestajao
što god je namirnica sve manje bilo
sve više su me gledali ljudi
pogledom čudnim
škljocali su im zubi
biftekom su me zvali
na engleskom pomislih obraćaju se meni
đi ’ajde kreni…
svi što su ostali živi
milovali me po grivi
čekali da se svalim
da naprave slavlje.
A u štali jedne noći
jedne noći dok sam spavo
čuh kao da neko kroči
išao je k meni pravo
onaj stari general
kao vampir se prikrao
s njim je bio major stari
mislili su da ja spavam
i pričali čudne stvari.
Pirinča na vodi dosta
neće više biti posta
kad mu u zob budu stigle
ove gramofonske igle.
Kao konju na vrtešci
u meni se sve okrenu
iz štale u šumi gustoj
nađoh se u istom trenu.
Ratno stanje je sad okončano
i stari general lepom smrću
u postelji svojoj je skončao
al’ važno je da sam ja živ
jer sa životom nema šale
dobro veče
prijatno laku noć
moj gospodine generale.