ISELJAVANJE KAO PROBLEM
Jedan omanji grad svake godine „ode“ iz Srbije. Ovim egzodusom pogođena je i privreda zemlje, jer među onima koji se iseljavaju su kvalifikovani radnici.
Svake godine, kako prikazuju različite statistike, našu državu napusti jedan omanji grad. Mahom su to mladi ljudi i njihov odlazak je veliki gubitak, a ako se uzme u obzir da školovanje svakog pojedinca od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje iznosi oko 20 hiljada evra, onda su gubici još veći.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da je jako bitno uticati na povećanje atraktivnosti zemlje i samog života u njoj.
Stanić kaže da je u poslednjih nekoliko godina očigledno da iz Srbije odlaze kvalifikovani radnici – u građevinarstvu, pomoćni radnici u ugostiteljstvu, vozači i medicinski tehničari.
„Naravno, odlaze i oni koji su visoko obrazovani. I dalje odlaze doktori, ali, ono što je bitno, oni su u značajno manjem broju. Međutim, kada govorimo iz kojih delova zemlje oni odlaze, obično su to rubna područja. Dakle, onde gde je ekonomska aktivnost značajno manja, gde je prilika za posao značajno manja i takoreći, to su ljudi koji su u punoj radnoj snazi, dvadesetim, tridesetim godinama života“, objasnio je Stanić.
Dodao je da je teško proceniti broj ljudi koji odlazi, pošto nema pouzdanih podataka, ali da treba imati u vidu da i značajan broj ljudi ulazi u zemlju.
Stanić je istakao da je reč o relativno mladim ljudima iz Srbije koji odlaze i da su razlozi za to ekonomski.
„Jednostavno žele da svoju priliku iskoriste negde gde mogu da ostvare veću zaradu, gde je veći prostor za stručno usavršavanje. Naravno, ima tu i motiva da se pomogne članovima porodice koji ostaju u zemlji. Posebno u tim, da kažem, slabije razvijenim delovima zemlje“, naveo je Stanić.
U koje države ljudi iz Srbije najčešće odlaze
Govoreći o ljudima koji imaju nameru da se trajno nastane u inostranstvu, Stanić je rekao da oni tragaju za udobnijim životom i da oni prvenstveno odlaze u Zapadnu Evropu i na nemačko govorno područje, ali i u SAD, Kanadu i UAE, a od zemalja regiona najčešće odlaze u Sloveniju, a na sezonski rad i u Hrvatsku.
Stanić je ocenio da je ohrabrujuće to što iz zemlje odlazi manji broj visoko obrazovanih ljudi i da na to ukazuju određene studije stranih instituta.
„Posebno se to vidi u poslednjih nekoliko godina iz prostog razloga što se privreda unapredila u poslednjih sedam, osam godina, stvorile su se mnogo veće prilike i mnogi ljudi koji su otišli odavde da studiraju i započnu svoje karijere, odlučuju se da se ovde vrate i da nastave svoju karijeru da razvijaju“, naveo je Bojan Stanić.
Napomenuo je da u zemlji nema ekonomske održivosti na dugi rok ako u toj zemlji nema stanovnika i da je bitno istaći da se Srbija nalazi u demografskoj krizi.
„Tome značajno više doprinosi taj mortalitet nego mehanički odliv stanovništva. Sa druge strane, mnoge delatnosti, pomenuli smo da odlaze vozači, da odlaze građevinski radnici, ne bi mogla da funkcioniše građevinska industrija bez privremenog ulaska radnika iz Turske, Indijskog potkontinenta i tako dalje“, rekao je Stanić.
„Bitno je uticati na povećanje atraktivnosti zemlje i samog života u njoj“
Istakao je da je u kratkom roku malo šta moguće uraditi da bi se stanje sa negativnim prirodnim priraštajem preokrenulo.
„Kada govorimo o mehaničkom odlivu ljudi, onda je svakako moguće tu povećavati i dalje prilike za posao, podizati mogućnost da se povećavaju zarade jednostavno iz prostog razloga zato što je to jedan od prvih motiva zašto se ljudi odlučuju da emigriraju. S druge strane, jako je bitno uticati na povećanje atraktivnosti zemlje i samog života u njoj“, naglasio je Stanić.
Dodao je da se na tome radi i da je značajno porastao standard stanovništva u poslednjih desetak godina.
„Međutim, kada pogledate prosečnu platu u Srbiji koja iznosi oko 620 evra, ona je i dalje relativno skromna u odnosu na evropski prosek. S druge strane, postavlja se i pitanje ekologije, malo-malo čujemo kako je Beograd među najzagađenijim gradovima u svetu. S druge strane se postavlja pitanje održivosti celog sistema zbog, da kažemo, potreba privrede, a relativnog manjka stručnih kadrova, posebno se to vidi u prerađivačkoj industriji“, istakao je Stanić.
Napomenuo je da je u poslednjih nekoliko godina značajan broj ljudi iz inostranstva došao u Srbiju i da je procena da je u 2020. i 2021. došlo oko 90.000 ljudi, a da je oko 40.000 njih starosti između 25 i 30 godina, kao i da su za njih omogućeni programi zapošljavanja i samozapošljavanja, ali i carinske olakšice za stvari koje donose.
Izvor: RTS