MIŠLJENJE STRUČNJAKA
Prema rečima nutricionistkinje Signe Svanfeldt, zimi zapravo sagorevamo više kalorija i zbog toga nam je potrebno više mesa.
Kad je napolju hladno i temperature padaju ispod nula stepeni Celzijusa, to često može da posluži kao instinkt da posegnemo za obilnijim i kaloričnijim porcijama hrane, pogotovo onim sa mesom, u pokušaju da se ugrejemo. Postavlja se pitanje da li je to ispravno?
Prema rečima Signe Svanfeldt, glavne nutricionistkinje na aplikaciji za zdravu ishranu „Lifesum“, zimi zapravo sagorevamo više kalorija i zato nam je potrebno više mesa.
„Mi trošimo malo više energije kada nam je hladno, jer naše telo koristi više energije da se zagreje. Nasuprot tome, u toploj klimi s visokim temperaturama možemo da se osećamo više raspoloženi za laganiju hranu“, rekla je ona za „HuffPost“.
Ona ističe da takođe možemo da osetimo želju da jedemo više tople hrane nego lakša jela kao što su salate, sendviči i voće.
Svanfeldt dodaje da su prethodna istraživanja iz 2021. pokazala da se naš metabolizam ubrzava kada je hladnije, „dok se naša želja za jelom takođe povećava u poređenju s toplijom klimom“.
“Ne treba da pravimo nikakve drastične promene, iako može da bude mudro da poslušate signale gladi vašeg tela i obezbedite dovoljno energije i uravnoteženu raspodelu makronutrijenata“, pojašnjava ona i predlaže uravnotežene i tople obroke s puno proteina, vlakana i nezasićenih masti.
Složeni ugljeni hidrati takođe su idealni jer im je potrebno više energije za probavu.
„Ako imate bilo kakav cilj vezan uz težinu, bilo bi mudro pratiti unos kalorija, kako biste bili sigurni da unosite dovoljno, ali i kako biste bili sigurni da ostajete unutar svojih potreba kako biste izbegli da jedetei više od svojih potreba zbog povećane gladi“, pojašnjava Svanfeldt.
Dakle, zašto se osećamo toliko gladni ako nam zapravo ne treba toliko dodatne hrane?
Tekst koji je objavio „The Guardian“ ukazuje nato da bi to moglo da bude povezano sa serotoninom, slabljenjem sunčeve svetlosti što znači da pokušavamo da pronađemo druge izvore sreće, što bi vas moglo dovesti do navika koje se vezuju za unos hrane.
Sunčeva svetlost pokreće hormon koji stimuliše melanocite, koji može da potisne glad, smanjeni broj dnevnih sati može naknadno da poveća glad i apetit.
Stručnjaci preporučuju pridržavanje unosa prehrane unutar 12-časovnog perioda, iako to nije moguće za sve, ali pomaže u „optimizaciji“ šećera u krvi.
Takođe je bolje ne grickati kasno uveče, već otići u šetnju nakon večere.
Izvor: N1