PRIČA KIJEVSKE SVETINJE
Decenijama je Kijevopečerska Lavra bila ruina i ruglo. Dom Majke Božije bio je opusteo, a sve službe behu prekinute…
Jednom od najvećih tragedija Kijevopečerske Lavre smatra se miniranje Velike Svetouspenske crkve Majke Božije, koja se smatra njenim domom na zemlji i Njenim trećim udelom. To je bilo 1941. godine od strane nemačkih okupatora.
I tako je decenijama Dom Majke Božije bio ruina i ruglo. Majka Božija je dopustila da sruše Njenu kuću na zemlji, ali u naše doba Njen dom je zasijao još većom krasotom.
Posle tih strašnih događaja, dolazi još jedno stradanje Lavre. U vreme Hruščovljeve antireligiozne kampanje 1961. god. svi monasi Lavre, njih oko 3.000 hiljade je tada bilo, isterani su. Neki su odvedeni na prisilnin rad, neke streljali. Dom Majke Božije je opusteo, službe su prekinute.
I Sveti Prepodobni Kijevopečerski oci su se pobunili. U Kijevopečerskoj Lavri se čuvaju 24 mirotočive lobanje, u Daljnim pešterama, u posebnim sudovima u kojima se vekovima sakuplja Sveto miro i daje vernima. Samo za jednu lobanju se zna kome pripada, Svetom Klimentu papi rimskom iz prvog veka. Sveti Kliment je bio četvrti episkop grada Rima, posle Sv. Apostola Petra, Lina i Anaklita.
Držao sam njegobu glavu u rukama, iz lobanje kao iz malih izvorčića teče Sveto miro, kažem vekovima, neprestano.
Te strašne 1961. godine kada je iz Lavre isterano 3.000 monaha u znak protesta sve Svete glave su prestale da toče miro, ni jedna jedina kap.
Tako je bilo 29 godina. U tom periodu Sveta Lavra je bila izložena najvećem ruglu od strane mračnih sila. Manastir je pretvoren u muzej, lavrske crkve u pozorišta, monaški konacu u raznorazne ustanove i škole.
Mošti Svetitelja su upotrebljavali u izučavanju anatomije na medicinskom fakultetu. Ali bez obzira na sve, niko se nije usudio da Prepodobne iznese iz Lavre.
Posle 29. god. kada je za nijansu gonjenje Crkve oslabilo i približavao se čuveni jubilej 1000 godins krštenja Kijevske Rusije, vlast je odlučila da se Lavra otvori. To je bilo u vreme mitropolita Filareta koji će devedestih godina prošlog veka stvoriti strašan raskol u Ukrajini, koji ima posledica do danas.
On tada imenuje Arhimandrita Jonatana za prvog namesnika obnovnjene Kijevopečerske Lavre, sa zapovešću da sve pripremi za veliki jubilej.
Po rečima oca Jonatana, sada mitropolita Jelickog, kada je primio upravu manastira, došao je sa tri monaha. Ni jedna crkva, ni jedan konak nije bio upotrebljiv, sve je bilo devastirano i u ruševinama.
Spavali su vani ispod trema na teritoriji Daljnih peštera ispod Akademskog hrama. Iz konaka i crkava raslo je drveće.
Na praznik Sv. Kneza Vladimira 27. juna krstitelja Kijevske Rusije u Lavru se sabralo nekoliko desetina hiljada ljudi. Narod je plakao od radosti, ljubili su svaku stopu Lavre.
I na taj sveti dan služila se Liturguja napolju, i kada su zvona sa velikog lavrskog zvonika oglasila početak Svete Litrgije desilo se veliko čudo.
Čim je sveštenik rekao „Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha…“, svih 24 Svete glave su počele izibilno da mirotoče.
To je bio znak radosti Prepodobnih pečerskih što se u lavri ponovo slavi Gospod.
Miro je toliko teklo da je se prelivalo i na pod. Mnogo ikona je promirotočilo tada u Lavri, kao što su počele da mirišu i mošti svih Prepodobnih i pešterama.
To je bio blagosloveni početak obnavljanja monaškog života u Kijevopečerskoj Lavrici.
Stradanje je bilo tako veliko da Lavra do dana današnjeg nije u potpunosti obnovljenja. Kasnije je Arhimandrit Jonatan dao to miro iz lobanja svetih na ispitivanje u Petrograd na antropološki, hemijski i medicinski fakultet.
Rezultat je bio da ta supstanca sadrži ćelije živih ljudi i da sama konzistencija mira nije od ovoga sveta….
Kada je Sveti Ravnoapostolni knez kijevski Vladimir primio Sv. Tajnu krštenja u Hersonu, dobio je od vizantijskog cara na poklon čudotvornu ikonu Majke Božije koja se čuvala u carskoj palati u Vlaherni.
Sv. Vladimir je nosi u Kijev i pred njom na Podolu, obalama Dnjepra u Kijevu krštava sav svoj narod.
Ikonu ostavlja na mestu gde će decenijama kasnije biti podignuta Velika Kijevopečerska Lavra, najveći pravoslavni manastir na svetu.
Ta ikona se čuva u Velikoj Svetoj Stavropigijalnoj Lavri Sv. Pećkoj Patrijaršiji.
Velika Sveta Svetouspenska Kijevopečerska Lavra. Dom Majke Božije, Njen treći udio na zemlji je posle hiljadu godina ostao je pust.
Večeras je odslužena poslednja služba u Gornjoj Lavri u Uspenskom soboru. Monasi i studenti su izneli svoje stvari.
Sve što su starcu Kukša Odeski, Jona Odeski, Agapit duhovnik rekli, obistinjava se pred našim očima.
Katastrofa.
Kijevopečerska Lavra je nažalost muzej još iz vremena komunizma i nikada nije vraćena u nadležnost crkve.
Kijevopečerska Lavra je ogroman manastirski kompleks i deli se na dva dela, Gornju i Donju Lavru.
U Gornjoj Lavri se nalaze Veliki Uspenski sobor koji se smatra Domom Majke Božije i Veliki Trapezni hram Prepodobnih Antonija i Teodosija Pečerskih i Veliki Lavrski zvonik, bolnica sa crkvom Prepodobnog Agapita Lekara, crkva Sv. Sergija Radonježskog kao i veliki kompleks monaških kelija koje su pretvorene u muzeje.
U njima bratija od obnovljenja monaškog života u Lavri 1988 nije živela, nego muzej to koristi u svoje svrhe i razne škole.
Donja Lavra se deli na Bližnje i Daljne Peštere.
Na teritoriji Donje Lavre žive monasi, njih oko 250 sa poslušnicima.
Ovde je i Kijevska Duhovna Akademija, sedište Mitropolita Onufrija, Sveti Sinod, i sva sinodska odeljenja UPC. U Donjoj Lavri žive monasi i sada.
Znači oduzeta im je mogućnost služenja u Gornjoj Lavri.
Uspenski sobor je glavni hram i RPC I UPC u duhovnom smislu.
Inače, Kijevopečerska Lavra i Počajevska Lavra su dva različita manastira.
Nadamo se da se neće razmatrati mogućnost oduzimanja i Donje Lavre, iako se i o tome priča.
Celi kompleks Kijevopečerske Lavre ze zove Treći udeo Majke Božije na zemlji, a najveća Svetinja je oduzeti Uspenski sobor.
Sveštenik Petar Petrić