ALEA IACTA EST
Prešavši Rubikon, Cezar je otpočeo rat iz koga je izašao kao pobednik i neprikosnoveni vladar rimskog sveta.
Na dan 10. januara, pre više od dva milenijuma, četvrtog dana pred januarske Ide, 705. godine od osnivanja Grada, Gaj Julije Cezar je, predvodeći vojsku, prešao reku Rubikon, granicu Cisalpske Galije i Italije.
Ovaj nimalo lak poduhvat Cezar je 49. godine pre n.e. preduzeo ophrvan nedoumicom. Svetonije je zabeležio da je njegovo oklevanje prekinuto neočekivanim čudom koje se zbilo pred očima zapanjenih Cezarovih legionara.
Naime, nekakav čovek izvanredne lepote i umeća seo je na obalu rečice i zasvirao na trščanoj fruli. Kada su se ratnici približili ne bi li bolje čuli melodiju, ovaj hitro ustade i jednom od vojnih muzičara preote trubu.
Pretrčavši na suprotnu obalu on punim plućima zasvira bojni znak za napredovanje.
Cezar je na ovo rekao: „Pođimo, zovu nas znamenja bogova i nepravde naših neprijatelja! Kocka je bačena!”
Prešavši Rubikon, Cezar je otpočeo rat iz koga je izašao kao pobednik i neprikosnoveni vladar rimskog sveta.
Od davnina su reke označavale simboličnu granicu između dva područja, pokrajine ili države. U epohi antike, prelazak reke na čelu vojske uvek je bio zahtevan poduhvat, veoma često praćen natprirodnim pojavama i predskazanjima.
Tako je prebogati lidijski vladar Krez (560-547 pre n.e.) na postavljeno pitanje da li da napadne Persijance i kakav će biti ishod tog sukoba, dobio tragično dvosmislen odgovor čuvenog Delfijskog proročišta: „da će se, ako povede rat protiv Persijanaca, veliko kraljevstvo srušiti.”
Ohrabren proročanstvom, Krez je napao zaista srušivši kraljevstvo – ali ono sopstveno.
Vekovima docnije, pred sudbonosnu bitku kod Milvijskog mosta, koja je promenila istoriju Rimskog carstva, car-uzurpator Maksencije (306-312), uplašen lošim znamenjem potražio je savet u Sibilskim knjigama, drevnom zborniku proročanstava.
Dobio je odgovor koji je postao slavan po svojoj neodređenosti: „Toga dana neprijatelj Rimljana stradaće.”
Interesantno je da su ova dva tragična junaka, Krez i Maksencije prešli reku – prvi Halis, a drugi Tibar, da bi potom doživeli propast.
Njihova sudbina nas upozorava na drevnu istinu – da nije svaka reka Rubikon, niti je svaki čovek Cezar.
Radivoj Radić FB profil