NEBESA ZOVU
Nebesa pevaju
ona nas zovu
čekajući nas da budemo jedno
da budemo Ljubav.
Kad sam bejah u gorčini noći
mislit’ nisam mogao
nit usudit’ se nadi.
Al’ sve dalje bih išao ja!
S mišlju što zaslepi
i srcem teškim
u tamu i jame sad
zauvek odvojen od svetla.
I kad sve izgubljeno beše
ja svetlo videh kako pleše!
I što bi okupano u tami sve
bez traga na prečac nestade!
Videh ti igru
čuh ti pesmu
i cveće oko stopala tvojih
što njiše se meko i u ljubavi postoji.
I tu sam video i znao,
pre vremena i što jeste svega
pre neg duše se uskomešaše
gde stojimo iznad sveta.
Srce ti do moga
i moje do tvoga
i duše nam kao jedno
zauvek … večno.
Nebesa pevaju
ona nas zovu
čekajući nas da budemo jedno
da budemo Ljubav.