PRAVEDNI SVETI ZAHARIJE
I njegove svete mošti u crkvi u Veneciji koje možete obići kada ste u tom gradu
Sveti Zaharije je biblijska ličnost, pravednik koji je sa svojom pravednom suprugom Jelisavetom živeo u doba pred samu pojavu i nakon par godina od rodjena gospoda Isusa Hrista i otac je Svetog Jovana Krstitelja. Bio je jevrejski prvosveštenik. Odlikovao se besprekornim moralnim životom.
U vreme cara Iroda, prvosveštenik Zaharije služio je u jerusalimskom hramu.
Jednom kada Zaharija služaše prema svom redu pred Bogom, dogodi mu se da po običaju sveštenstva uđe u hram Gospodnji da kadi, i gle, njemu se javi anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionoga.
Videvši anđela Zaharija se uplaši, ali anđeo odagna strah od njega rekavši: “Ne boj se, Zaharija”. I uteši ga objavljujući mu da je molitva njegova blagoprijatna Bogu, i da mu nje radi Gospod daruje milost: blagosilja ženu njegovu Jelisavetu, iako je nerotkinja i vremenita, da mu rodi sina Jovana, imenjaka blagodati, koji će rođenjem svojim obradovati ne samo roditelje nego i mnoge ljude.
Anđeo objavi Zahariji i to, da će sin njegov biti veliki pred Bogom ne telom nego duhom; i da će biti takav postnik i uzdržanik, kao niko drugi.
I stvarno, to svedoči za njega i sam Gospod Hristos, govoreći o njemu: Dođe Jovan Krstitelj koji ni jede hleba ni pije vina (Lk. 7, 33).
Anđeo predskaza za njega, da će se on još u utrobi matere svoje napuniti Duha Svetoga i da će mnoge sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome; da će biti Hristov Preteča u duhu i sili proroka Ilije, i da će pripremiti narod za prijem Gospoda Spasitelja (Lk. 1 , 8-17).
Slušajući sve to, Zaharija se čuđaše i ne verovaše onome što govoraše anđeo, zato što Jelisaveta beše nerotkinja, i oboje već behu stari. I reče Zaharija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? jer sam ja star i žena je moja vremenita.
Odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavril što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost. I evo, onemićeš i nećeš moći progovoriti do onoga dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.
Zaharije je tada zanemeo i nije mogao da govori.
Progovorio je tek kada je, na dan obrezanja deteta, na daščici napisao: „Jovan mu je ime“ (Lk. 1, 63).
Kasnije, kada je Irod počeo da ubija decu u Vitlejemu i okolini tražeći novorodjenog Gospoda Isusa Hrista, poslao je svoje ljude da ubiju i Zaharijevog sina Jovana. Jelisaveta je sa detetom pobegla u goru, a vojnici su ubili Zaharija pred oltarom u Jerusalimu tražeći da otkrije gde mu je sin, što je on odbio.
Sveta Jelisaveta pak s Jovanom, Bogom čuvana, boravljaše u steni koja se otvori. Po Božjem naređenju tamo se stvori pećina, proteče izvor vode i izraste rodna palma nad pećinom, prepuna roda.
I kad god je majka sa sinom htela da jede, drvo se savijaše pružajući im rod svoj, pa se zatim opet uspravljaše.
Četrdeset dana po smrti Zaharijinoj prestavi se u pećini i Sveta Jelisaveta, mati Pretečina, a mladenac Jovan osta u pustinji, hranjen angelom i čuvan Božjim promislom sve do dana javljenja svog na Jordanu.
Pravoslavna crkva ih proslavlja 18. septembra.
—–
SVETI ZAHARIJE U VENECIJI
U samom centru Venecije postoji Crkva Svetog Zaharija u kojoj se, da čudo bude još veće, čuva njegovo sveto i nepropadljivo telo.
Smešteno je na desnoj strani crkve, udizgnuto na nekih 4 do 5 metara od tla i smešteno u providni sarkofag od stakla, obezbedjen metalnim šipkama.
Odlazeći porodično u Veneciju, zahvaljujući našem kumu Draganu imali smo spisak koje sve pravoslavne svetinje postoje u Veneciji i gde se nalaze – a ima ih dosta. To nam je pomoglo da nadjemo i Crkvu Svetog Zaharija i da se poklonimo njegovim moštima.
U pitanju je lepa crkva, vrlo umetnički živopisna, medjutim iz nje nosim samo dva glavna utiska, jedan pozitivan i drugi negativan.
Pozitivan utisak su mošti Svetog Zaharija, jer iako mi nismo mogli da im pridjemo pošto su na visini, ipak smo vrlo dobro videli njegovo sveto telo koje je odlično očuvano i sve nam je delovalo nestvarno, kao da Sveti Zaharije spava.
Jednostavno osetite da je svetitelj živ, ne možete da se otmete tom utisku.
Od tada svakodnevno u molitvama pominjem i Svetog Zaharija da čuva naš dom.
Sveti Zaharije moli Boga za nas grešne!
– – – –
A sad ono što mi je negativan utisak.
Mi smo bili jedini u reci turista koji su prolazili pored moštiju Svetog Pravednika koji su mu se poklonili i zamolili za blagoslov. Svi ostali su prolazili ko muve bez glave, ne zastajkujući, ne znajući ili pak i znajući da su svete mošti tu ali ne pridavajući nikakav značaj tome.
To sam video i na drugim mestima i crkvama u Veneciji – ljudi prolaze pored svetinja, mnogi od njih su hrišćani, ali niko ne pridaje značaj svetinjama. To poštovanje Svetih se na Zapadu potpuno izgubilo.
Videli smo to i kod sarkofaga Svetog Luke u Padovi. Dolaze turisti kod samog Apostola, na mesto velike duhovne blagodati, medjutim to im sve dodje kao shoping razgledanje – nigde poštovanja, nigde ni najmanje pomisli da imaju dodir sa nečim svetim i vrednim.
Šteta i tuga koliko su duše izgubljene u materijalizmu.
P.S. Na slici netruležne mošti Svetog Zaharija u Veneciji.
Zlatko Šćepanović