JUNK FOOD I POSLEDICE
Novo istraživanje pokazuje kako ultra obrađena hrana utiče direktno na degradaciju mozga i njegovih funkcija.
Oni koji konzumiraju najmanje 20 odsto svojih dnevnih kalorija kao hranu na način na koji priroda nije nameravala, imaju znatno veći rizik od kognitivnog pada ili razvoja demencije, pokazalo je istraživanje čija je tema bila ultra obrađena hrana i njen uticaj.
Hrana poput pice, hot dogova, kolača, peciva, slatkiša i sladoleda predstavlja primer ultra obrađene hrane za koju istraživači kažu da je pogubna za zdravlje mozga.
Ultra obrađena hrana se definiše kao industrijska formulacija prehrambenih supstanci poput ulja, masti, šećera, skroba i izolata proteina koje sadrže malo ili nimalo celih namirnica i obično uključuju arome, boje, emulgatore i druge aditive.
Posledice konzumiranja i relativno male količine ultra obrađene hrane su ogromne, kažu stručnjaci.
„U kohortnoj studiji od 10.775 pojedinaca, veća potrošnja ultra obrađene hrane bila je povezana sa višom stopom pada globalne i izvršne funkcije ljudskog mozga nakon prosečnog praćenja od 8 godina“, objašnjava studija.
Hranite se zdravo i sačuvajte svoj mozak!
Za potrebe istraživanja, ovih skoro 11.000 pojedinaca je praćeno tokom jedne decenije na osnovu njihovih navika u ishrani i mentalnog stanja. Od njih je zatraženo da polažu testove koji procenjuju njihovu sposobnost da se sete i prepoznaju reči, kao i da govore koherentno.
Na kraju, smatralo se da su oni koji su konzumirali veće količine ultra obrađene hrane manje kognitivno i verbalno sposobni u poređenju sa onima koji su jeli hranu onako kako joj je to priroda nameravala.
Ovi nalazi ukazuju na to da bi ograničavanje konzumiranja ultra obrađene hrane moglo biti povezano sa smanjenim kognitivnim padom kod sredovečnih i starijih odraslih osoba, pokazalo je istraživanje.
Veći procenat dnevne potrošnje energije ultra obrađene hrane bio je povezan sa kognitivnim padom među odraslima iz etnički raznolikog uzorka. Ovi nalazi podržavaju trenutne preporuke javnog zdravlja o ograničavanju potrošnje ultra obrađene hrane zbog njihove potencijalne štete za kognitivne funkcije kod čoveka.
Istraživači koji stoje iza studije naglasili su da među onima sa visokim rezultatima zdrave ishrane nije uočena povezanost između konzumiranja ultra obrađene hrane i kognitivnog pada. Ovo je značajno jer sugeriše da pravilna ishrana u velikoj većini prevazilazi nekoliko slučajeva konzumiranja nezdrave hrane.
Imajte na umu da su napravljene korelacije primećene kod onih ispod 60 godina. Istraživači kažu da bi ova otkrića trebalo da služe kao poziv za buđenje ljudima srednjih godina kako bi ih podstakli da jedu bolje kako bi izbegli kognitivni pad kasnije u životu .
Zašto se u praksi čini da su mlađi ljudi jedini pogođeni konzumacijom ultra obrađene hrane ostaje nepoznato. Možda su starije osobe već iskusile određeni stepen kognitivnog opadanja do tog uzrasta i stoga ne pokazuju dalje znakove degradacije mozga uzrokovane konzumacijom nezdrave hrane.
Šta god da je slučaj, zaključak istraživanja je da konzumacija nezdrave hrane vremenom ubija mozak. Izbegavanje ovakve hrane i pridržavanje ishrane na način na koji joj je priroda namenila uveliko će doprineti održavanju mozga zdravim.