O GLUMAČKOM POZIVU I NAGRADAMA
Scenska umetnost uživa ugled kod ljudi. Postoji bojazan da se umetnost pretvara u politički marketing, napominje glumica Jasmina Stoiljković Stojanović.
Teslina naučna fondacija u Filadelfiji, čiji je predsednik Nikola Lončar i koja svake godine dodeljuje u Njujorku nagradu „Tesla spirit award“ u nekoliko kategorija, ove godine je ustanovila i nagradu “Gordana Lonchar Award For Art management“ koju je za doprinos u umetnosti dobila i glumica sa Kosova i Metohije Jasmina Stoiljković.
Nagrada se sastoji iz plakete i medalje Tesla. Ovo je bio neposredan povod za intervju sa Jasminom Stoiljković Stojanović, članicom prištinskog Narodnog pozorišta u Gračanici. Vrativši se januara ove godine iz Njujorka gde je boravila nedelju dana, Jasmina Stoiljković je radosno prihvatila razgovor za „Jedinstvo“.
– Bilo mi je veliko zadovoljstvo i čast što su članovi te uvažene Fondacije prepoznali i nagradili moj rad i trud da kroz scensku umetnost promovišem našu nacionalnu istoriju i kulturu. Posebno su dali značaj mom zalaganju da se realizuje video-apel „Poslednji proboj logoraša Jasenovca“ u saradnji sa Udruženjem logoraša Jasenovca – preživela deca. Taj video-bim govori o značaju donošenja Rezolucije o genocidu izvršenom nad Srbima u NDH za koji se vezuje i podatak da je među 700.000 nevino stradalih duša, bilo i 80 članova porodice Tesla. Posebno ushićenje sam doživela u Njujorku na dodeli ove nagrade na dan 80 godina Teslinog upokojenja u hotelu „Njujorker“ u kojem je poslednjih desetak godina živeo i radio svetski genije, Srbin Nikola Tesla. Tada se na tom mestu hodočašća, njemu u čast, prolomila pesma „Tamo daleko“. Sve to nas je povezalo i shvatili smo da smo na istom putu i da drugog puta i nema nego li put očuvanja srpske kulture, njene baštine, srpske prebogate istorije u kojoj je neizostavna naša baština sa Kosova i Metohije – rekla nam je Jasmina Stoiljković Stojanović.
Vi ste Srpkinja sa Kosova i Metohije koja svojim korenima, talentima i neumornim radom pronosi srpsku kulturu i duhovnu crtu svuda gde gostuje. Često ste i umetnički sinonim za Kosovku devojku, pa da li uspevate da probudite i one uspavane koji ne mare previše za vlastiti identitet?
– U godinama velikih iskušenja za naš narod, posebno za nas s korenima na Kosovu i Metohiji, ali i za sve ljude na planeti, podvig je, verujte, negovati posebnosti naroda, koje ga krase i čine jedinstvenim. A ukras naroda jeste njegova tradicija, kultura, bogata baština, vera… Trajanje srpskog naroda u stopu prati i burna istorija. Neizbežno je da budnom umetniku sve pomenuto bude inspiracija za njegovo delovanje. Kao autor priređujući multimedijalne igrokaze upravo na pomenute teme, budimo pažnju i kod uspavanih, jer kroz prikaz našeg mnogovekovnog postojanja braneći sopstveni identitet, branimo istinu, svoje pretke, uspomenu na njihovu ogromnu žrtvu za veru i otadžbinu! Zar imamo prava da odstupimo sa tog puta? Našoj generaciji je pripao veliki zadatak! U svom delanju ga ne smatram teretom, štaviše, prihvatam ga s radošću – donosi olakšanje.
Koje ste predstave skoro radili, gde ste gostovali, kakve su impresije, kako vas drugi doživljavajau, kako razgovarate sa publikom van scene?
– S obzirom da je scenska umetnost veoma atraktivna, imala sam poziv iz Srpske škole u Parizu „Jelena Anžujska“ da realizujem muzičko scenski prikaz „Jelena u dolini jorgovana“, u teatru Žan-Dam, a takođe bih posebno izdvojila i „Vidovdanska zvona“, koja smo izveli u Nici, na čuvenom trgu Garibaldi u Amfiteatru u organizaciji Associat Franco-Serbe de Nice i njenog predsednika Vladana Radovanovića. Koristeći srednjovekovne spise u nastajanju scenarija, koji nose toliko nepoznatih i veoma zanimljivih činjenica, a u isto vreme koristeći i inovativne elemente koje u novije vreme tehnika razvija, impresije publike su neizostavne. Posebno iskustvo donosi razgovor sa publikom posle izvođenja. U Parizu je to bila prilika da se uzvišenim povodom, kakav je proslava značajnog jubileja Srpske škole, sretnu naši ljudi i kroz predstavu se stope u poistovećivanju sa poreklom, tradicijom, kulturom – kroz uzvišenu reč, jedinstveno srednjovekovno slikarstvo, pesmu i svirku. Na ponos im je pred gostima francuzima, kakav doprinos je još nemanjićka Srbija dala kulturnoj Evropi! Do rezultata stižemo u dobroj saradnji sa kolektivom i najpre direktorkom „Jelene Anžujske“ Katarinom Mijić, koju prizrensko poreklo zove na ovakve izazove.
U Nici je radost takođe imala svoju posebnost, gde je najavljena brojna publika među Francuzima, ali i konzulima i diplomatama iz mnogih drugih zemalja, dala mi inspiraciju da im približimo Vidovdanski zavet i kroz vekovnu saradnju naših zemalja, razumevanje i podršku. Posebno ih je iznenadilo saznanje da su zvona Notr-Dama te 1389. godine zvonila za Srbe, div-junake u Kosovskoj bici. Nisu bili manje iznenađeni i nad uklesanom mermernom pločom u glavni stub tada šestvekovne Gračanice sa natpisom o zajedništvu srpskog i francuskog naroda i još mnogo toga! Kao autoru tog čina, moje impresije su posebne kada su mnogi iz publike zaključili da je „jedino realno da Kosovo bude Srbija!“
Dobitnik ste brojnih značajnih nagrada. Šta nagrada znači umetniku koji je neumoran i koji jednko grabi napred u svojoj profesiji sa ili bez priznanja?
– Nagrada me obraduje! Znači mi utoliko što u svom radu ne pomišljam na nju, ali kad stigne to mi je znak da moje zalaganje i trud dopire na svom putu za promenu aktuelnih tokova koje diktiraju svetski moćnici: u satanizaciji srpskog naroda, oduzimanju identiteta, kao i prisvajanja srpskog kulturnog vekovnog nasleđa – od građevina, srednjevekovnih tvrđava do narodne usmene baštine! Ova nagrada „TESLA SPIRIT AWARD“ u kategoriji „Gordana Lonchar Award For Art management“ mi posebno znači, jer je i s osvrtom na moje zalaganje na realizaciji video-apela „Poslednji proboj logoraša Jasenovca“, koji smo realizovali sa Udruženjem preživele dece iz Jasenovca. Kao neko ko je s Kosova i Metohije, svedok stradanja, čija je i porodica doživela stradanje, duboku empatiju imam za nedužni stradali srpski narod na području Hrvatske. Teslina naučna fondacija sa sedištem u Filadelfiji čuva sećanje na lik i delo svetskog genija i velikog Srbina Nikolu Teslu okupljajući u srcu Amerike poklonike naučnika iz celog sveta i među Srbima i među svim narodima! Dodela nagrada je održana u Njujorku 14.januara ove 2023. godine u „Njujorkeru“, gde je živeo Nikola Tesla, na 33. spratu ovog nebodera. Samo mesto govori samo za sebe o veličanstvenosti manifestacije. Doživela sam ga kao mestom hodočašća!
Kako umetnost može da utiče na formiranje javnog mišljenja i kakav je uticaj filma na stav savremenog čoveka u pogledu aktuelnih dešavanja i promena u svetu i kod nas?
– Scenska umetnost uživa ugled kod ljudi! Kao takva ima autoritet, ali je i veoma pogodna za plasiranje različitih ideja – to dobro znaju tvorci ideja. Postoji bojazan da se umetnost pretvara u politički marketing. Kao što je veoma opasan uticaj popularizacije netačnog interpretiranja pod izgovorom umetničkih sloboda i čiji smo konzumenti već neko vreme – „duboka država“ obilato koristi umetnosti za svoje ideje, tako umetnosti u dobroj meri mogu doprineti plasiranju istine, a protiv „nasilja svesti“. Već se pojavljuju projekti, posebno na filmu, zbog kojih Srbi ne moraju da se stide i povijaju glavu ni pred svetom ni pred samim sobom. Počinju da se pale svetla! Nek obasjaju i pozorišnu scenu!
Brojne uloge
Glumica Jasmina Stoiljković Stojanović, rođena u Gnjilanu, talenat za javni nastup i komunikaciju sa javnošću nasledila je, verovatno, od oba roditelja jer je otac Ratko Stoiljković poznati novinar, a majka Nevenka nastavnica. Jasmina je ambiciozna glumica. Poznata je publici i iz serija “Jelena“, „Bela lađa“, „Stižu dolari“, „Žena s Dedinja“, „Istina i laži“. Učesnik je brojnih manifestacija, posebno prilikom obeležavanja nacionalnih i državnih praznika i jubileja. Njena biografija je uvrštena u monografijama: „Četrdeset godina recitovanja u Srbiji“ i „Srbi na Kosovu i Metohiji u 19. i 20. veku“. Uspešno se bavi i režijom.
Autor: Slavica Đukić