ŽARIŠTE BIODIVERZITETA
Kaktusi su se raširili u nekim brdima oko glavnog grada kantona Vale, gde procene pokazuju da ove biljke sada čine 23-30 odsto niskog vegetacionog pokrivača.
Stanovnici švajcarskog kantona Vale navikli su da tokom zime vide svoje planine prekrivene snegom i cvetovima runolista leti. Ali kako se globalno zagrevanje sve više zahuktava, oni sve češće na obroncima pronalaze kaktuse.
Vlasti u švajcarskom kantonu Vale kažu da se kaktusi, tačnije vrsta kaktusa iz roda Opuncija (bodljikave kruške) ubrzano razmnožavaju na padinama Alpa, zadiru u prirodne rezervate i predstavljaju pretnju po biodiverzitet.
„Ovi ljubitelji suve i vrele klime, ova invazivna i neautohtona biljka, nije dobrodošla na ovu teritoriju od nacionalnog značaja”, navodi se u saopštenju opštine Fuli u dolini Rone u kojoj je najavljena kampanja iskorenjivanja kaktusa krajem 2022. godine.
Vrste Opuncija i slični kaktusi takođe su se raširili u nekim brdima oko glavnog grada kantona Vale, gde procene pokazuju da ove biljke sada čine 23 do 30 odsto niskog vegetacionog pokrivača. Njihovo prisustvo je takođe prijavljeno u susednim alpskih regiona, uključujući Tičino i Grizon u Švajcarskoj, i dolinu Aoste i Valtelinu u Italiji.
„U nekim delovima Valea, procenjujemo da kaktusi mogu da zauzmu jednu trećinu raspoložive površine što je loše. jer od njega ništa drugo ne može da raste i da uspe. Ovaj kanton je žarište biodiverziteta u Švajcarskoj”, kaže Jan Triponez, biolog koji radi u službi zaštite prirode u kantonu Vale. On dodaje da je Opuncija prisutna u Valeu najmanje od kasnog 18. veka, kada je uvezena iz Severne Amerike.
Ali, vlasti veruju da bi sve toplija klima u Alpima, koja omogućava duži period vegetacije, i sve manje snežnog pokrivača, moglo da stvori idealne uslove za njihovo širenje.
„Ove vrste podnose temperature od -10 ili -15 Celzijusa bez ikakvih problema”, kaže Peter Oliver Baumgartner, penzionisani profesor geologije koji se bavi i botanikom i koji je od nadležnih dobio nalog da proučava i napiše izveštaj o biljkama. „Ali kaktusi traže suva mesta i ne trpe snežni pokrivač”.
Sneg je sve ređi na nižim nadmorskim visinama, čak i na Alpima. Prema Meteo Svisu, broj snežnih dana na nadmorskoj visini ispod 800 metara u Švajcarskoj se prepolovo od 1970. godine, a studija pokazuje da sneg pokriva Alpe za oko mesec dana manje od istorijskih proseka i nazvao je ovu situaciju „bez presedana u poslednjih šest vekova”.
Temperature u čitavom opsegu su rasle dvostruko brže od globalnog proseka, a prosečne temperature u Švajcarskoj su već 2,4 stepena Celzijusa više od proseka 1871 – 1900. godine.
Izvor: RTS