RUKOPIS EPISKOPA
Ova molitva Bogu Svetog Vladike Nikolaja sačuvana u originalnom rukopisu, pronađena je u velikom starom Jevanđelju.
Kao što se vidi iz rukopisa, molitva vladike Nikolaja napisana je 28. januara 1945. u crkvi Svetog Save u Beču, gde se nalazio po oslobođenju iz zloglasnog logora Dahau.
Molitva Bogu
Gospode Bože naš, Bože duhova i svakoga tela, ne odvraćaj lice tvoje od nas no milostivo usliši i pomiluj. Ovde na tuđoj zemlji, kao izgnanici i beskućnici mi klečimo pred tvojim veličanstvom u koje ni anđeli i sve prvostvorene sile nebesne nisu u stanju da gledaju od silnog sjaja večne slave tvoje. No zemlja je sva tvoja pa je tvoje i ovo mesto na kome klečimo tražeći s uzdisanjem saučesno lice Tvoje moleći se skrušeno: odvrati pravedni gnjev Tvoj od nas, usliši nas i pomiluj.
Tuđa zemlja najbolje je uzdisanje za Tobom: robovanje je najbolje za pokajanje, tamnica je najbolja bogomolja, stradanje je najkraći put k Tebi Stvoritelju svesilni i Oče naš milostivi. Ti sveznajući sve to znaš pa zato si i dopustio sve ove nevolje na nas grešne i pregrešne, da bi prošavši kroz ovu šibu zarđalo gvožđe našeg karaktera pretvorio u čelik i ugalj i dijamant. Nisu bez Tvoga dopuštenja pogašena ognjišta naša, niti smo mi rasejani po tuđini dopali ropstva tamnice i ljutih nevolja – ništa bez Tvoga dopuštenja, niti bez Tvoga plana, ništa bez Tvoga Svemudrog promisla i bez Tvoje očinske brige za duše naše.
Sve si ovo Ti dopustio da nas snađe od demona i od ljudi zbog neiskazanih grehova naših, koji su nas odvojili i udaljili od Tebe, da bi se naučili uzdisati za Tobom da bi se pokajanjem očistili i da bi svetim putem pošli Tebi u zagrljaj. Strašan si Gospode u pravednom gnjevu Tvom od koga se vasiona potresa kao trska od silnog vetra ali si nedostižan u milosti Tvojoj.
Ništa u očima Tvojim nije ni suviše veliko, ni suviše maleno, niti se Ti diviš onome čemu se dive sinovi čovečiji, nego obaraš sve koji se veličaju mimo Tebe i nasuprot Tebi, a podižeš iz prašine malene i nejake koji se u Tebe uzdaju, Tvoju veličinu slave i Tvoju slavu veličaju. Maleni smo i mi preveliki Bože, ne prezri nas od sviju i ne ostavi nas ostavljene od ljudi, no prosti, prosti, prosti, isceli nas Bože, složi i umnoži, da budemo opet Tvoj narod kao što su bili sveti oci naši.
Ne prezri nas malene Ti koji ne prezireš ni crva pod korom i ne odbaci nas grešne, kao što nisi odbacio ni pokajanog cara Manasiju ni razbojnika na krstu. Hriste Gospode, učitelju, iskupitelju i vaskrsitelju naš, pobedniče satane i smrti, čovekoljupče Ti si Bog svetih otaca naših i matere naše sv. Petke, Bog sv. muč. kralja Vladimira i prep. matere sv. Petke. Bog sv. Kir. i Met. Klimenta i Nauma prosvetitelja naših, kraljeva, ktitora i Janićija Devićskog. Bog mirijade muč. srpskih sa slavnim knez Lazarom i družinom njegovom, sv. carskim Urošem i Đorđem zlatnim Kratovskim, Bog prep. prvosveštenika i sveštenika, monaha i monahinja, vojnika i vojvoda, velikih i malih, zlatnih i nezlatnih, sv. žena i devica, junoša i mladenaca, kroz stoleća i stoleća koji u Tebe verovaše.
U Crkvi sv. Save u Beču u 1 ned. po sv. Savi 28. jan. 1945. godine
napisao: Dr Nikolaj Velimirović, episkop Žički