SUDAR TEKTONSKIH PLOČA
Urbane legende o „mačkama koje su se dva dana pred potres čudno ponašale” ili ruralne priče o zmijama koje usred zime izlaze iz zemlje, ne piju vodu.
Teritorija naše države je dovoljno udaljena od okolnih područja najvišeg rizika. Najbliža „neuralgična tačka” je Jadranska tektonska mikroploča, koja se sudara s područjem Dinarida pa su na prvoj liniji gde se očekuje jak potres: Hrvatska, Crna Gora i Albanija.
Na talase stradanja koji već godinu dana preplavljuju ratom zahvaćeno tlo Ukrajine, nadovezala se kataklizma i desetine hiljada žrtava u zemljotresima razorenim regionima Turske i Sirije. Evropa, uzdrhtala od rata kome se kraj ne nazire, sada je obuzeta i strahom od nepredvidive rušilačke sile prirode. Kakve nas opasnosti vrebaju iz rezervoara destruktivne energije u utrobi zemlje? I na koga će se i kada sručiti?
Ovih pitanja nije pošteđena ni Srbija, parče Balkana okruženo državama koje su u poslednjih 60 godina iskusile razorne i smrtonosne zemljotrese: Skoplje 1963, Banjaluka 1969, Bukurešt 1977, crnogorsko primorje 1979, Drač 2019, Petrinja 2020…
– U našoj zemlji ne može da se dogodi katastrofalan zemljotres poput ovog u Turskoj. Za tako nešto ne postoji ni teoretska mogućnost – tvrdi dr Ana Mladenović, naučni saradnik Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, čiji rad obuhvata seizmologiju, geologiju i speleologiju.
Kako objašnjava, teritorija Srbije dovoljno je udaljena od okolnih područja najvišeg rizika. Najbliža „neuralgična tačka” je Jadranska tektonska mikroploča, koja se sudara s područjem Dinarida. Zato su na prvoj liniji jakih potresa Hrvatska, Crna Gora i Albanija, dok seizmički talasi do nas stižu oslabljeni. Podzemnoj zemljotresnoj energiji „na lokalu” pak treba mnogo vremena za akumuliranje, a i kada se prikupi i zatrese tlo, to ni izbliza nije dramatično kao tamo gde se duž raseda kreću i sudaraju masivni tektonski blokovi.
Zbog toga, na prostoru Srbije ne može da se dogodi zemljotres čija bi magnituda, odnosno oslobođena energija u žarištu (hipocentru) premašila šesti podelak Rihterove skale. Poređenja radi, najrazorniji udar u Turskoj, 6. februara, bio je 7,8 stepeni Rihtera. Razlika između jedinica Rihterove skale je logaritamska, što znači da je zemljotres magnitude sedam jači deset puta od potresa magnitude šest. Osim Rihterove, primenjuje se i Merkalijeva skala, za opisivanje intenziteta potresa, tj. površinskih efekata koji se od epicentra šire u nepravilnim koncentričnim krugovima. Pritom, epicentar nije uvek iznad hipocentra, jer glavni pravac udara oslobođene energije do površine stiže najefikasnijim putem, onuda gde je najmanji otpor podloge.
– U Srbiji se najjači zemljotres dogodio na Kopaoniku 1980. godine – izmereno je 5,9 Rihtera, a smirivanje tla je trajalo nekoliko godina. Ova planina je naša seizmična Ahilova peta. Dovoljno je južno da trpi uticaje trusnog grčkog područja, a s druge strane, Kopaonik je i dovoljno severno, te je izložen i podzemnim „trvenjima” koje prouzrokuje Jadranska ploča – kaže naša sagovornica.
Osim Kopaonika, dodaje, seizmično rizični delovi Srbije su planina Rudnik, doline Zapadne i Velike Morave, područja Kraljeva, Valjeva, Trstenika, Lazarevca, Mionice, Paraćina i Svilajnca. Svi pobrojani gradovi i opštine imali su „potresna iskustva” u daljoj ili bliskoj prošlosti. Vojvodina je pak „oaza stabilnosti”, mada Banat ume da se dobrano zaljulja kada se aktivira trusni temišvarski basen. U pojedinim seizmografskim pregledima se pominje da je zemljotresa iznad pet stepeni Rihtera u prošlosti bilo i na severnim padinama Fruške gore. Inače, na osnovu proučavanja „ožiljaka” davnih potresa u strukturi tla i na pećinskim ukrasima, smatra se se prvi jači zemljotres, od blizu šest stepeni Rihtera, na teritoriji Srbije dogodio 1456, u okolini Novog Pazara.
Dr Ana Mladenović je prvi bliski susret s posledicama nekog srpskog zemljotresa imala 3. novembra 2010. u Kraljevu, gde je s kolegama stigla nekoliko sati nakon potresa od 5,5 Rihtera.
– Videla sam i kako iz pukotina u zemlji kulja pesak, jer je pojačani pritisak uzburkao podzemne vode. U vrtložnom kretanju, pokupile su tone rastresitog materijala i izbacile na površinu. Takvi dubinski poremećaji mogu da tok podzemnih voda poteraju uzbrdo, da dovedu do presahnjivanja pojedinih izvora ili da ih pak učine izdašnijim. Ovakvi fenomeni, u koje spada i propratna tutnjava iz utrobe zemlje, ostavljaju snažan, traumatičan utisak na lokalno stanovništvo. To je i podloga za ispredanje najfantastičnijih priča – kaže naša sagovornica, sećajući se da se po Kraljevu nakon zemljotresa pronosila glasina da će se na obližnjoj planini Kotlenik aktivirati – vulkan.
– Istina je da je Kotlenik vulkanskog praporekla, ali treba znati da su poslednji živi vulkani na našim prostorima ugašeni pre 30 miliona godina. Sami zaključite koliko je nemoguće da se neki od njih vrati iz toliko duboke penzije – kaže dr Mladenović.
Kada god se govori o zemljotresima, neizbežno pitanje je – mogu li se oni ikako predvideti, postoje li indikatori neposredne seizmične opasnosti. Urbane legende o „mačkama koje su se dva dana pre potresa čudno ponašale” ili ruralne priče o zmijama koje, osećajući da se bliži potres, usred zime izlaze iz zemlje, nažalost, ne piju vodu. Naša sagovornica kaže da pojedine životinje mogu da podrhtavanje tla osete nekoliko sekundi pre ljudi, ali od toga nema neke vajde.
– I teoretski i praktično nemoguće je davati prognoze poput meteoroloških, jer su procesi u atmosferi i unutar zemlje neuporedivi. Drugo, seizmološka zajednica tek poslednjih desetak godina raspolaže moćnim alatima za praćenje kretanja tektonskih ploča, poput GPS mernih stanica. Međutim, moraju da prođu decenije da bi se izveli iole relevantni proračuni, jer su akumuliranja podzemne energije procesi dugog trajanja. Svedoci smo da ovih dana pojedinci olako najavljuju da bi jači zemljotres mogao da pogodi Srbiju već u martu jer, kako kažu, potresi se po pravilu dešavaju s proleća i jeseni. Takav zaključak samo na osnovu podataka o zemljotresima u poslednjih sto godina u najmanju ruku je uznemiravanje javnosti. Naravno, zemljotresa će biti, moguće je i da će energija iz žarišta u Turskoj i Rumuniji ubrzati taj proces na području centralne Srbije. Kada i tačno gde, pri sadašnjem obimu znanja, nije moguće reći – zaključuje dr Ana Mladenović.
Razvoj seizmologije u Srbiji pokrenuli su – zemljotresi. Geološki zavod Velike škole u Beogradu započeo je prikupljanje podataka nakon potresa koji je u aprilu 1893. pogodio Svilajnac i okolinu, prouzrokujući znatnu štetu. Današnji stručnjaci smatraju da je procena o magnitudi od 6,2 stepena Rihtera – precenjena.
Era preciznijeg merenja počinje 1909, instaliranjem prvih seizmografa, koji su već u junu 1910. zabeležili prvi potres. Tokom Velikog rata, instrumenti Seizmološkog zavoda na Tašmajdanu su uništeni, a rad je obnovljen 2021. Godinu dana kasnije, 24. marta, zemljotres od gotovo šest stepeni Rihtera s epicentrom u Lazarevcu, u 13 časova i 28 minuta snažno je uzdrmao prestonicu. Osetio se gotovo u čitavoj Srbiji, ali srećom žrtava nije bilo. Svedočanstvo o danu tutnjave, treska, lomljave i pucanja zidova ostalo je na stranicama „Politike”. I još ponečemu, karakterističnom za stanje straha i naš mentalitet.
„Odnekud se, odjednom, pronela vest kako je opservatorija prorekla da će u četiri sata naići novi zemljotres. Ta se vest pronela brzo kroz Beograd, išla je bez prestanka od usta do usta, od telefona do telefona. I kad je bilo pred četiri sata, u kućama Beograđana ostalo je vrlo malo sveta, sve se našlo napolju, na sigurnom mestu. Kad je četiri sata prošlo, a zemljotres se nije ponovio, taj isti svet počeo je dokazivati kako niko živi, pa ni opservatorija uopšte nije ni kadra da proreče zemljotres”, izvestila je „Politika” u broju od 25. marta 1922. godine.Antrfile može da ispadne ili da se dokuca.
Izvor: Politika