POUKE RAVNOAPOSTOLNOG MISIONARA
Sveti Fotije Carigradski se u crkvenom kalendaru obeležava danas 19. februara. Tim povodom objavljujemo njegovo čuveno delo – Besedu o obnovljenoj crkvi.
Sveti Fotije Carigradski (810-897) bio je patrijarh, ali se on može posmatrati i sa više aspekata: kao velikog pravoslavnog bogoslova, izvanrednog misionara ravnoapostolnog, propovednika, dogmatičara, kanonistu kao i pravog ispovednika vere, jer je zbog revnovanja trpeo progonstva i ponižavanja svake vrste, velikog znalca, eruditu i branioca pravoslavlja.
1. Veseo je skup koji vidim danas, takav da ga nijedan ljudski trud ne bi mogao sazvati bez božanskog nadahnuća. Zbog toga ja primam slatke darove Božije blagodati i pridružujem se stadu Hristovom dok ono uzrasta i veseli se, i u to ime kličem pun razumevanja da zadovoljstvo i radost slavljenja nije ograničena jedino na nas, već da se ta svetlost uznosi do Gospoda samog. Jer krasota slavlja, budući da je ukras i ponos onih koji ga slave, obznanjuje ljubav Gospodnju. Ali ako ne slavi spomen koji se odvija po uobičajenom poretku godišnjeg slavlja već uvodi jedno sveže, novopridošlo poštovanje prema Bogu, neće li time osvetliti još više Božiju ljubav prema nama i sjaj slavlja onih koji slave. A šta je to tako veliko u mnoštvu i sabranju ljudi? Šta je slavlje? Šta nas je to sazvalo i podstaklo sve nas? Želite li da vam to kažem? Ili bi bilo bolje da dozvolimo njemu da nam kaže i objasni smisao ovog slavlja, koji je njegov poticatelj i mudri graditelj. Za njega koji je u svojoj duši predzamislio obličje svega ovoga i u svojoj veličanstvenoj premudrosti stvorio na zemlji to ni sa čim uporedivo delo.
2. Nego reci nam, hristoljubivi i najpobožniji među carevima, što nadmašuješ sve svoje prethodnike i počastvuješ ih veličanstveno, saučestvujući u služenju narodu, koji je, kao što vidiš, nestrpljiv da čuje iz kog razloga si nas danas okupio. Pokaži nam rečima ono što si već pokazao delima. Nisi li ponovo pobedio i trijumfovao nad varvarima, te nas iznova milosrdno pozdravljaš, i nisi li upravo zato sazvao, razveselio i u isto vreme uzneo sabornu našu vaseljensku blagodarnost Njemu koji nam je omogućio pobedu? Ili, primivši nove pokore i pošto si ponizio osione i drske umove tuđina, nisi li želeo da pobožno pripišeš svoje postignuće snažnoj ruci Božijoj? Ili si obnovio potčinjene gradove koji dugo bejahu uniženi i iz temelja izgradio druge, nanovo ih naselio, i učvrstio granice pomoću utvrđenih gradova? Ili zato što si prebogat i činiš svoje podanike srećnim? Poduči nas koji gledamo gore, u tebe kao u sveobuhvatno oko vaseljene, zašto si nas okupio? Ili si iz skromnosti bezglasan, ne želeći da nam ponovo nabrajaš svoje uspehe hvale vredne? I na temelju nadahnuća imenuj nam rečima razlog ovog okupljanja?
3. Drugačije je slavlje danas, prijatelji, i drugačija tajna. Devičin hram je vaspostavljen na zemlji, dostojna kao nijedna na ovom svetu kuća za Majku Božiju. Hram devičin svečano uzdignut na zemlji hvale je vredno delo carskog veličanstva, crkva među palatama, uzdiže se kao da je i sama palata, božanska i časna, koja svojom lepotom, prirođenim sjajem i dostojanstvom svojih ukrasa prednjači ispred svakog drugog obitavališta.
4. Predvorje crkve je veličanstveno uobličeno. Budući da bele mramorne ploče, razdragano svetlucajući na njenom licu, svojom jednakošću, uglačanošću i skladom prikrivaju njihove međusobne spojeve, posmatrač ima utisak o jedinstvenosti kamena, o tako reći neprekinutosti ravnih linija – što novo je čudo i radost za naše oči. Štaviše, vezujući za sebe pogled gledaočev, čine ga nevoljnim da ide dalje. Već u samom predvorju, čudeći se ovom milovidom prizoru i vezavši svoj pogled za njega, vazda stoji kao ukopan. Legende govore o liri Orfeja Trakijskog čiji su zvuci nežive pokretali stvari. Ako je pak i nama zapala počast da istinu uzdignemo do legende i do strahopoštovanja, recimo da gledaoci u predvorju čudom bivaju pretvoreni u obličja drveća, jer tako se čvrsto ukopaju kad samo jednom ugledaju ovakvu lepotu.
5. No kada se odatle s mukom nekako dvoji i pogleda u samu crkvu, kakvom li radošću, uzbuđenjem i zadivljenošću biva ispunjen. To je kao kada bi čovek dospeo do samih nebesa i odasvud bio prosvetljen lepotom u svim njenim obličjima, koja kao zvezde svetle okolo, bivajući time krajnje zadivljen. Njemu tada izgleda kao da je sve u zanesenom pokretu i da se sama crkva okreće. Jer se obazire u svim pravcima zbog mnogobrojnosti prizora, dolazi mu pomisao da je samo njegovo telo sjedinjeno s tom kretnjom. Zlato i srebro pokrivaju najveći deo crkve; jedan se nalazi na kockama a ostali isečci su oblikovani u medaljone ili na drugi način stavljeni na ostale delove. Ovde su glavni ukrasi od zlata, a preko je zlatni ukrasni venac. Drugde je zlato isprepletano u lance, ali je još divniji od zlata izgled Svete trpeze. Mala vrata sa stubovima svetinje zajedno sa peristilom pokriveni su srebrom. Pored toga kupolasti krov smešten preko Svete trpeze koji nose mali stubovi sa baldahinom. Ostatk crkve, koja je najvećim delom zlatna, nije prekriven srebrom, već je okićen višebojnim mramorom, što je izvanredno lepo delo. Pločnik sa životinjskim obličjima i drugim oblicima pomoću šarenih kockica pokazuje čudesnu umešnost majstora, tako da se poznati Fidija, Parosije, Praksitel i Zeuksid u svojoj umetnosti pokazali kao puka deca i obmanjivači. Demokrit bi, videvši ga, rad na pločniku uzeo za dokaz da su njegovi atomi ovde gotovo vidljivi. Sve je ispunjeno čudom. Uz sve poštovanje, smatram da je graditelj crkve pogrešio; sabravši na jedno mesto sve vrste lepote, on gledaocu ne dozvoljava da uživa u svakom pojedinačnom prizoru i njegovoj čistoti, jer hita od jednog do drugog prizora.
6. Ali nešto mi je izmaklo, premda je to trebalo reći na početku (zbog čudesnosti crkve govorniku nije moguće da svoj zadatak obavi primereno čak ni rečima). Na ovom stropu oslikan je i obojen mozaik sa čovekolikom figurom, čije držanje ima osobine Hrista. Možeš reći da je On nadgledao ovaj svet, da je zamislio poredak i vladanje; time je živopisac bio inspirisan da prikaže, doduše samo u obličjima i bojama, Tvorčevu brigu za nas. U delovim udubljenja do vrha hemisfere naslikano je mnoštvo angela koji prate našeg Boga. Apsida koja se uzdiže u širinu svetinje svetluca sa slikom Device, koja pruža svoje čiste ruke radi dobra našeg i carevog i protiv svih naših neprijatelja. Hor apostola i mučenika, proroci i patrijarsi ispunjavaju i ulepšavaju celu crkvu svojim likovima. Ovaj čovek, premda ćutnjom, uzvikuje bolno: „Kako su mile skinije tvoje, o Gospode silni! Moja duša makar slaba žudi za darovima Gospodnjim“, a drugi: „Kako je divno ovo mesto; ovo je ništa drugo do kuća Božija“, „Kako su milostive tvoje kuće, o Jakove, i tvoje skinije, o Izraele! Kao vrtovi su oni uz reku i kao šatori koje je Gospod postavio.“ Davnih dana skiniju, po Božijoj zapovesti, podigao je Mojsije, vidalac Boga, da prinese žrtvu i okaje grehe svoga naroda; i kasnije car Solomon – Jerusalimski hram, delo prefinjeno koje zasenjuje sve hramove svojom lepotom, veličinom i sjajem. Ali su zapravo samo senka u odnosu na hram što ga je sada izgradio naš pobožni i veliki car; ne samo što je takav po blagodati i Duhu, dok su oni bili po zakonu i slovu, nego zato što su u odnosu na lepotu, stil i samosvojnost zauzimali drugo mesto.
7. Ali kako za kratko vreme opisati čuda ove obnovljene crkve, kada sam vid, premda premašuje sva ostala čula u živosti, posle izvesnog vremena pokazuje nesposobnim da ih na bilo koji način razume. Pa ipak, sve i da je moja reč ovde ništavna, kažem, ne bih bio zadovoljniji, no što već jesam, da je ona i bila po meri doličnog opisa. Moja namera nije bila da pokažem govornički dar, već lepotu crkve, a to prkosi svim pravilima opisivanja.
8. Zato dozvoli da se tok moje priče okrene tebi, poticatelju ovog skupa. Veseli se, blagosloven među carevima i ljubljen od Boga, preporodi svoju duševnu i telesnu snagu koja se rađa u dobrim delima. Slavljen si zbog obnavljanja crkve, i istinitosti svoje, i skromnosti i pravednosti, vođen desnicom rukom Svevišnjega, koji te je stvorio i čiji si pomazanik – da vladaš njegovim narodom. Veseli se sa Njim, i budi sa Njim i ti preporođen, ponosu svih careva, koje je sunce gore gledalo, koji sve prethodnike navisuješ u mudrosti i umnosti; jer istina je da si primio ovu, božanski uspostavljenu, službu, božanskim a ne ljudskim zalaganjem. Pridruži se zato u veselju i preporodi duh svoj Njime, Koji te je uzeo za sadelatnika i za saučesnika carskog nameštenja, spasenja radi podanika, kao što dolikuje tvojoj vernosti i najiskrenija ljubav prema Njemu. Jer kroz tebe je Sveta Trojica pobožno slavljena i obožavana, i duboko poštovana. Isto tako veselite se, očevi senata, časni patrijarsi, jer ste preporodili svoje duše zajedno sa vernim i blagorodnim carem, i pridružite se slavlju posvećenom ovoj slavnoj crkvi. Svešteničko telo, koje je ovde, takođe se veseli i priključuje sreći iz poštovanja prema obnavljanju crkve kao vlastitom ponosu i dici. Veselite se i pridružite se horu; ostali vernici vide drugo Nebo, Hram Devičin danas obnovljen na zemlji. Neka svi mi uživamo u njenom zalaganju koje je blagosloveno i u beskrajnoj sreći i radosti i u Isusu Hristu, Gospodu našem, Kome neka je slava i čast sada, zauvek i večno. Amin.