DEVOJKA S POMORANDŽAMA
Reč preminulog oca javljanjem iz prošlosti,
noć kad skolaju misli, stolica za ljuljanje,
kroz drugačije vreme vrata izvan stvarnosti,
Veronika iz škole, jedno davno sećanje.
Pismo Jana Ulava kad dođe dan čitanja,
sa kesom pomorandži devojka u tramvaju,
rad o teleskopu Habl – ostati kroz sećanja –
susret na Badnje veče, sekunda u beskraju.
Snom od hiljadu boja videti narandžasto,
susreti ponedeljkom, narandžasta vetrovka,
Mesečeve sonate veseli allegretto,
gle, zna njegovo ime – čudesna zagonetka.
Tajanstvena pravila kad više nisu deca,
jedinstvo viših sfera, akvarel s ljiljanima,
odlazak u Sevilju kad stigne razglednica,
poštovati dogovor bajke sa pravilima.
Biti zaražen tugom zbog zloćudne bolesti,
neka vrsta nasleđa – devojka s violinom –
s fotografijom oca pokušaj da se seti,
turista na Santa Krus, cedulja pod kamenom.
O bumbarovom letu duž žbunova maline,
cvet izmeđ’ dva ponora – dođu razočaranja –
promena perspektive spram crvene haljine,
dođe vreme za čežnju, vreme bez obećanja.