TEŽAK I STRESAN PROCES

Razvod braka postaje sve učestaliji na globalnom nivou, a i kod nas, iako ga mnogi smatraju jednom od najtežih psiholoških trauma koje porodica može da doživi.

Razvod može biti emocionalno težak za sve uključene. Međutim, kada se supružnici za njega odluče, moraju biti svesni da postoji način da se prebrodi ovaj težak period.

razvod braka

U ovom tekstu razmatramo koji su to izazovi i prepreke u braku, emocionalni izazovi razvoda braka, načini okončanja braka i uticaj na decu, kao i to kako deci ublažiti bol i traumu.

Izazovi i prepreke u braku

Brak je jedna od najizazovnijih zajednica u koju ljudi stupaju. Problemi, kao što su materijalni problemi, emocionalni problemi i razlike u karakterima, često se pojavljuju u ranoj fazi braka. Bez obzira, mnogi partneri odluče da ostanu u braku u nadi da će se stvari poboljšati, umesto da pokušaju da reše probleme zbog straha ili nedostatka znanja.

S vremena na vreme, partneri mogu biti optimistični i verovati da će ponovo uspostaviti idiličan odnos ili da će se ljubav koju su imali na početku braka ponovo pojaviti. S druge strane, mogu biti i pesimistični, zabrinuti i očajni.

Ovi osećaji se nastavljaju sve dok razvod ne postane jedina opcija. Razlozi za razvod su različiti – supružnici možda ne mogu da pronađu zajednički jezik, jedan od partnera možda prestane da voli drugog, a drugi možda ne žele više da se prilagođavaju, smatrajući da su napravili grešku ili pokušavaju da pobegnu iz zlostavljačke veze.

Razvod braka je težak i stresan proces za obe strane. Nema pobednika u ovom procesu jer svako gubi nešto. Zaista, brak je izazovna zajednica i zahteva mnogo više napora i kompromisa nego što se na početku čini.

Više od samo pravne odluke

Razvod braka nije jedan jedinstven događaj koji se dešava u danu. Proces razvoda može da traje od nekoliko meseci pa sve do nekoliko godina. Prvi koraci ka razvodu zapravo se događaju još dok je bračni par u braku. Razvod ne počinje podnošenjem zahteva za razvod braka, a ne završava se ni presudom.

Tokom perioda zajedničkog života, pojavljuju se prve ideje o razvodu kao rešenju za probleme u braku. Ove ideje se potvrđuju ili napuštaju, a bračni partneri razmišljaju o tome kako će njihov život izgledati nakon razvoda i kako će se osećati.

U ovom periodu, oni takođe tragaju za drugim rešenjima i alternativama koje mogu spasiti njihov brak. Neki od ovih koraka mogu biti uspešni, dok drugi nisu.

Postoji veliki broj scenarija koji se mogu dogoditi. Nakon razvoda, ponekad se dešava da se partneri posle nekoliko godina ponovo zbliže i odluče da nastave zajednički život.

Ravod bračnim parovima može doneti mnogo više od gorčine i slomljenih srca. Trauma koju razvod može izazvati najčešće ima dugoročne posledice po mentalno i fizičko zdravlje, koje čak ni ulazak u novi brak ne može uvek da popravi.

Emocionalni izazovi razvoda braka

Kada dođe do razvoda braka, partneri su već emotivno uzburkani (osetljivi na bes, ljubomoru i strah), ili pak iscrpljeni od bitaka koje su vodili sa samim sobom ili sa partnerom tokom bračnog života.

Važno je istaći da niko nije nameravao niti planirao da se njihov brak završi razvodom. Zbog toga postajemo još osetljiviji nego što bismo bili u drugoj neželjenoj situaciji, podložniji emocionalnim povredama.

Ovakvo iskustvo može izazvati jaku emocionalnu bol i osećaj gubitka porodice, koji se mogu uporediti sa smrću bliske osobe. U ovoj situaciji ne gubimo samo partnerski odnos, već našu zajednicu i porodični život u kojem smo imali svoje mesto i ulogu.

Gubimo celinu kojoj smo pripadali. Pored žalosti za onim što smo imali, gubimo i sve ono što smo mislili da ćemo imati.

Ove situacije zahtevaju od osobe u razvodu da kontroliše svoja osećanja, da ih obrađuje na način koji nije destruktivan po nju i da toleriše emocionalnu poljuljanost u kojoj se nalazi.

Bez obzira na fazu razvoda, rastavljanje supružnika gotovo uvek predstavlja izvor stresa za oba partnera. Partner koji napušta zajednicu se na taj događaj mentalno i emotivno više pripremio, obrađujući razloge i moguće posledice, za razliku od drugog partnera.

Razdvajanje partnera često prati i odvajanje od deteta, koje može biti privremeno ili trajno, dogovoreno ili prisilno. Promene kod deteta kao reakcija na razvod roditelja i odvajanje od njih, kao što su promene u ponašanju, ljutnja, agresivnost, bolešljivost i vraćanje na ranije savladane razvojne zadatke, mogu biti još jedan nepredviđeni izvor stresa za roditelje.

Načini okončanja braka i uticaj na decu

Postoje tri različita načina za okončanje braka:

Kada se ljubav izgubi u braku koji je u riziku da postane visokokonfliktni, mržnja se javlja između supružnika umesto ravnodušnosti.

U ovakvim visokokonfliktnim razvodima, sposobnost roditelja da deci pruže osećaj sigurnosti i zaštite je umanjena, što dovodi do toga da se deca često uključuju u roditeljski sukob nakon razvoda. Na primer, roditelji često traže od dece da prenose neprijateljske poruke drugom roditelju ili da utiču na decu da zauzmu stranu u njihovim sukobima. Sve to negativno utiče na odnos između dece i roditelja.

Kao posledica ovog ponašanja, deca ne vide svoje roditelje kao tim koji radi zajedno, već kao neprijatelje koji se bore jedan protiv drugog. Ovo može dovesti do ispoljavanja antisocijalnih ponašanja, nepoštovanja autoriteta, teškoća u uspostavljanju i održavanju vršnjačkih odnosa, kao i korišćenja nasilja kao strategije rešavanja problema.

Deca koja su bila svedoci visokokonfliktnih razvoda imaju veće teškoće u školi, sklonija su razvijanju straha od bliskih odnosa i nestabilnijim partnerskim odnosima u budućnosti.

Takođe, neretko ispoljavaju niže samopoštovanje, viši nivo anksioznosti, depresivnosti, impulsivnosti, krivice i srama. Nažalost, ova deca su sklonija i većoj zloupotrebi supstanci koje izazivaju zavisnost.

Druga dva tipa razvoda takođe mogu imati posledice, ali one su manje izražene u poređenju sa posledicama koje ostavlja visokokonfliktni razvod.

Sve više mladih parova se razvodi u prvoj godini braka

Više od petine od 32.846 bračnih parova koji su prošle godine uzeli zajedničko prezime, razvelo se u prvim godinama braka. Stručnjaci iz Centra za socijalni rad primećuju sve veći broj mladih bračnih parova koji se obraćaju advokatima za razvod braka pre nego što prođe godinu dana od sklapanja braka.

Jedan od glavnih razloga za to je život u proširenoj porodici, sa roditeljima jednog ili drugog supružnika.

Osim toga, zabrinjavajuća je i činjenica da babe i dede često dolaze u Centar za socijalni rad jer im je uskraćeno pravo da viđaju svoje unuke. Ova situacija je zabrinjavajuća i govori o problematičnim odnosima između bivših supružnika.

U suštini, ovaj problem potiče iz činjenice da su današnje generacije više usmerene na individualizam, a manje na zajedništvo. Često, čak ni deca nisu dovoljno snažan „vezivni materijal“ koji bi održao brak, pa se mnogi odlučuju na prekid zajedničkog života.

Kako deci ublažiti bol i traumu?

Kada nema dece, razvod braka je obično lakši i manje komplikovan za partnere. Bez obzira na to da li imaju decu ili ne, važno je da se partneri pokušaju razići na miran način i zakopaju ratne sekire. Iako je razvod težak za odrasle, u nekim situacijama može doneti olakšanje u vezi.

Međutim, kada partneri imaju zajedničku decu, razvod postaje mnogo složeniji. U ovakvim situacijama i roditelji i deca su izloženi većoj traumi i patnji. Deca su obično zbunjena, tužna, besna, i neretko osećaju da moraju da biraju stranu.

Kada su deca uključena, važno je da sa njima budete iskreni i da im objasnite situaciju bez obzira na njihov uzrast. Iskrenost je ključna, jer deca često osećaju krivicu zbog razvoda svojih roditelja. Objasnite deci da oni nisu krivi i da ih i dalje volite, kao i da ćete uvek biti njihovi roditelji.

Morate biti spremni da vašoj deci neće biti lako i da će im vaša podrška biti potrebna. Važno je da izbegnete konfliktnu situaciju, diskusije i pravne razgovore u prisustvu deteta, poput onih o visini njihovog izdržavanja ili kolika je minimalna alimentacija za nezaposlene, ako je jedno od roditelja bez posla.

Takođe, pokušajte da minimalno utičete na detetovu dnevnu rutinu. Roditelji bi trebalo da se fokusiraju na zaštitu deteta od negativnosti koja prati razvod, a da pritom otvoreno razgovaraju o sopstvenim osećanjima.

Na kraju, važno je da oba roditelja nastave da učestvuju u detetovom životu i da imaju podjednaku ulogu u njihovom vaspitanju.

Loš brak ili dobar razvod?

Razvod roditelja je ozbiljan korak koji zahteva temeljno razmatranje, a jedno od glavnih pitanja koje se postavlja je uticaj na decu. Da li će razvod roditelja pomoći ili naškoditi deci, zavisi od postupaka samih roditelja. Ali, jedna stvar je sigurna: ostati u toksičnom braku sigurno neće doneti dobro detetu.

Naravno, prekidanje braka je težak korak koji bi trebalo preduzeti samo kada su sve druge opcije iscrpljene.

Pre nego što se odlučite za to, razmislite o savetovanju za parove, individualnoj terapiji, grupama za podršku. Sve to može biti od pomoći pre nego što pozovete advokata.

Važno je da mislite na svoju porodicu ne samo danas, već i sutra i svaki dan kasnije. Nemojte dozvoliti da vas užurbani svet spreči da pokažete koliko volite i cenite svoju porodicu.