SA POMOĆNICOM ŠEFA KANCELARIJE ZA KIM
Vera je oduvek bila slamka spasa srpskog naroda i ono iskonsko čemu se uvek vraćao. Dokaz za to su srpske svetinje na Kosovu i Metohiji kojih ima više od 1300. Od velike je važnosti jačanje nacionalne svesti i duhovnog jedinstva, napominje Milena Parlić.
Veliki egzodus Srba sa Kosova i Metohije dogodio se od 17. do 19. marta 2004. kada je u neobuzdanom nasilju albanskih terorista proteran veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, kada su spaljene njihove kuće i oskrnavljene i spaljene srpske crkve i manastiri. Sve to pod izgovorom da su Srbi krivi za utapanje dva albanska dečaka kod sela Čabra u opštini Zubin Potok, što se istragom pokazalo kao netačno.
Procenjuje se da je tada više od 4.000 ljudi prognano iz svojih kuća, širom Kosova i Metohije, da je poginulo ukupno 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno. Uništeno je ili oštećeno 36 crkava i manastira. Uništeno je i ukradeno oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji.
U susret datumu ovog egzodusa koji Srbija pamti i obeležava, sagovornica nam je Milena Parlić, pomoćnik direktora Kancelarije za KiM sektora za saradnju sa SPC i brigu o kulturnom nasleđu i čuvanju duhovnog blaga na Kosovu i Metohiji.
Kakav je značaj Srpske pravoslavne crkve, tj. Eparhije Raško-prizrenske, njenih svetinja na Kosovu i Metohiji i šta one znače srpskom narodu u ovim teškim vremenima punim strahova i neizvesnosti?
– Oduvek je crkva pružala utočište nesrećnim, izneverenim, bolesnim ljudima i vera u Boga im je bila način da prebrode najteže životne nedaće. Narodu je potreban spokoj, a gde će ga pre naći nego u svetinji, sinonimu za neokaljano i bezbedno. Jednakost pred Bogom i istovetna patnja je ono što Srbe čvrsto ujedinjuje kao braću i sestre koji su neraskidivo vezani teškom prošlošću i neizvesnom budućnošću.
Kojim sredstvima vodite borbu protiv uništavanja srpskog kulturnog i duhovnog blaga na Kosovu i Metohiji i koja su se pokazala kao najefikasnija u borbi za očuvanje identiteta?
– U godinama koje su iza nas, u periodu sukoba na prostoru Kosova i Metohije, svedoci smo višestrukog uništenja srpskog kulturno-istorijskog bogatstva. Ne možemo, a da ne spomenemo da je nakon ratnih sukoba na Kosmetu spaljeno 150 pravoslavnih svetinja, 35 za samo dva dana tokom Martovskog pogroma. Obnovili smo 90 posto porušenih svetinja tokom Martovskog pogroma. Veliki značaj obnovi, pored države, daje i Eparhija raško-prizrenska i naš Vladika Teodosije. Obnavljanjem svetinja, obnavljaju se i parohije u etnički očišćenim gradovima, a to i jeste jedan od najvažnijih ciljeva Kancelarije i naše Eparhije (živa crkva), koji se pokazao kao najeefikasniji. Pored neophodnih materijalnih sredstava koje Vlada Republike Srbije i nadležne institucije vlasti obezbeđuju za rekonstrukciju i obnovu srpskog nacionalnog blaga na Kosovu i Metohiji. Izdvojila bih obnovljenu Bogosloviju u Prizrenu, crkvu Sv. Đorđa, konake manastira Sv. Arhangela takođe u Prizrenu, Narodne kuhinje koje Kancelarija kontinuiranio pomaže, novoformiranu ekonomiju u Badovcima nadomak Gračanice, zahvaljujući kojoj zapošljavamo gotovo 50 mladih ljudi… Takođe, od velike je važnosti jačanje nacionalne svesti i duhovnog jedinstva. Dakle, pored politike opstanka i očuvanja, svakodnevnim delovanjem na terenu činimo sve na osećaju pripadnosti zajednici Srba na KiM, kao i saosećanju građana Srbije sa srpskim stanovništvom na KiM, jer to je ono što jača jedinstvo i želju za očuvanjem tradicije i svega onog što ona predstavlja neodvojivi deo našeg identiteta. Jedno od sredstava za očuvanje indentiteta je i obeležavanje važnih pravoslavnih praznika poput Vidovdana ili stradalnih datuma iz novije srpske istorije poput Martovskog pogroma, masovnih stradanja našeg naroda.
U kakvoj je povratnoj sprezi progon, obespravljenost i ropstvo Srba na Kosovu i Metohiji sa vekovnom gradnjom i opstankom manastira, crkava i drugih svetinja u južnoj srpskoj pokrajini?
– Uprkos komplikovanom položaju Srba kroz istoriju, činjenice koliko je njihova pozicija teška, a prava nevidljiva, koliko god bili progonjeni, ugnjetavani i proterivani, ono što nikada nije moglo biti uništeno i pokoreno jeste srpski duh. Vera je oduvek bila slamka spasa srpskog naroda i ono iskonsko čemu se uvek vraćao. Dokaz za to su srpske svetinje na Kosovu i Metohiji kojih ima više od 1 300. Verujem da je to na neki način i deo srpskog inata – „ne možete da porušite onoliko koliko mi možemo ponovo da izgradimo“. Srpske svetinje bez obzira na sve nadživljavaju istoriju i mesto im je baš tamo gde su i nastale. Država Srbija, Srpska pravoslavna crkva, građani Srbije, jednako kao i svaki preostali Srbin na Kosmetu čine sve za očuvanje onoga što je sveto, jer dokle opstaju svetinje opstaje i naš identitet.
Gde je mesto Kancelarije za Kosovo i Metohiju u borbi za opstanak Srba i vekovnih svetinja na KiM i koliko uspevate da odolite napadima?
– Mesto Kancelarije je oduvek bilo tamo gde je i danas, na terenu sa našim narodom, u dobru i u zlu! Pitanje Kosova i Metohije je od prvorazrednog značaja za našu državu, a Kancelarija kao deo Vlade Srbije nikada nije i nikada neće posustati u borbi za opstanak našeg naroda i naših svetinja. I pored svakodnevnih pritisaka, kršenja osnovnih ljudskih prava, maltretiranja, hapšenja, uzurpacija, svakodnevnih pretenzija da se viševekovno kulturno nasleđe podvede pod takozvano „Kosovsko“, uspevamo da odolimo. Prisustvom, brigom, gradnjom, obnovom… A najbolja potvrda svega navedenog je naša Prizrenska Bogoslovija i generacije mladih bogoslova, ne samo sa prostora Kosova i Metohije, već iz cele Srbije. Svakako da nam borba za očuvanje tek predstoji, ali zahvaljujući politici Vlade Srbije, istinom i pravdom, ljubavlju i nadom verujem da ćemo uspeti.
Da li su reakcije pripadnika Međunarodnih snaga na KiM na napade na srpske crkve i manastire mogle da budu efikasnije i uspevate li da ih uverite u nepravdu koja se čini nad Srbima?
– Pitanje koje bi trebalo da bude upućeno na njihovu adresu i na koje ja iz svoje pozicije ne mogu da odgovorim je zašto se nisu dovoljno angažovali na tom planu. Zašto se nemački kontingent KFOR-a povukao i ostavio Prizren 17. marta 2004. godine u plamenu. I ne samo Prizren, već i Devič, crkvu Sv. Nikole u Prištini, Bogorodicu Ljevišku i sve ostale svetinje. Svetao primer su svakako italijanski pripadnici KFOR-a, koji se tih dana nisu povlačili, već ostali i sačuvali Dečane i Patrijaršiju. Poenta pojednih misija nije bila da sprečavaju, već da nemo posmatraju i evakuišu. Oni koji su ostali u svojim domovima su, nažalost, pobijeni. A što se uveravanja tiče, duboko verujem da oni i sami znaju koliko je nepravde naneto našem narodu.
Manje je poznato da Albanci školuju specijaliste za oblast kulturnog identiteta. Šta srpska strana radi i kako se dovija na očuvanju svog kulturnog i duhovnog identiteta koji je kontinuirano izložen napadima, skrnavljenju, otimanju?
– Pošto su moji koreni na KiM mogu da razumem zbog čega oni to rade. U nedostatku istinskog kulturnog i verskog identiteta Albanci su prinuđeni da ga veštački stvaraju. Najstarije džamije su turske (Prizren, Priština) i kao takve pripadaju turskom nacionalnom identitetu. Albanske džamije su izgrađene tek nakon Drugog svetskog rata. U očuvanju kulturnog i duhovnog identiteta, Kancelarija u saradnji sa ostalim državnim institucijama Vlade Srbije i Srpskom pravoslavnom crkvom ulaže maksimalne napore za očuvanje naše verske i kulturne baštine. Svakako da i svi mi koji smo zaposleni u tim istim institucijama svojim ličnim primerima dajemo sve od sebe da istinom pokažemo naš, srpski identitet koji pokušavaju da preuzmu i prisvoje.
Verujete li u ravnopravan opstanak kulturnih identiteta Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji u ovako teškim okolnostima za Srbe?
– Kao što srpski identitet neravnopravno opstaje u sferi političkog i socijalnog života na Kosovu i Metohiji, verujem da kulturni identitet hoće i mora opstati na KiM u bilo kom obimu i pored opasnosti urušenja kojoj je kontinuirano izložen, imajući u vidu da je na Kosmetu rasuta sva raskoš naše prošlosti koju moramo zaštititi.
S obzirom da potičete sa Kosova i Metohije i da ste gotovo neprekidno u južnoj srpskoj pokrajini, recite nam zašto su stari Srbi, prema Vašem viđenju, izabrali upravo teritoriju Kosova i Metohije kao najbolje mesto za život i trajanje?
– Kretanje naroda i njihovo naseljavanje bilo je uzrokovano potrebom. Teritorija KiM zadovoljavala je potrebe za ravnicom, rekama, planinama, klimom. Dok su bila kretanja u Evropi mi smo naselili prazne prostore. Vrednosti koje su istinski vezale stanovništvo za teritoriju bili su njihovi životi, kuće koje su sagradili, crkve i manastiri koje su podigli. Svetinje koje su gradili odredile su i identitet nacije kojoj pripadaju, kroz njih crpimo i razloge našeg postojanja. Srpska istorija je utkana u KiM, srpski vladari su crkvama i manastirima pravili i tradiciju koje se ne odričemo. Gotovo 170 godina pre otkrića Amerike srpski vladari su ostavili za sobom manastir Gračanicu, a suvišno je govoriti tek o drugim svetinjama koje su sagrađene mnogo pre nje.
Imaju li mladi, u okviru obrazovnog sistema Srbije, mogućnost spoznaje i potpunog uverenja u vlastiti kulturni i duhovni nacionalni identitet?
– Imaju, ali mislim da to nije dovoljno ukoliko ne mogu da obiđu Kosovo i Metohiju, osete i uvere se u sve ono što uče kroz naš obrazovani sistem. Smatram da treba uložiti dodatni napor da se nove generacije više edukuju po ovom pitanju, jer srpski nacionalni identitet je nesporan i takvog ga treba i jačati i na tome upravo radi Kancelarija za Kosovo i Metohiju sa ostalim resornim ministarstvima Vlade Srbije.
Izvor: Jedinstvo
Autor: Slavica Đukić