PREDUPREDITI LOŠ SCENARIO
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da je veliki novi izveštaj o klimatskim promenama „vodič za preživljavanje za čovečanstvo“.
Čista energija i tehnologija mogu da se eksploatišu da bi se izbegla rastuća klimatska katastrofa, navodi se u izveštaju UN, koji praktično može da se koristi kao svojevrsni vodič za preživljavanje.
Ali, na sastanku u Švajcarskoj, naučnici su upozorili da će ključni temperaturni cilj verovatno biti promašen. Njihov izveštaj navodi kako brza smanjenja fosilnih goriva može da spreči najgore efekte klimatskih promena.
U odgovoru na izveštaj, Gutereš je rekao da sve zemlje treba da ubrzaju svoje neto nulte planove za deceniju. Ovi ciljevi treba da brzo smanje gasove sa efektom staklene bašte koji zagrevaju atmosferu naše planete.
„Postoji prozor prilika za obezbeđivanje održive budućnosti u kojoj može da se živi za sve nas koji se ubrzano zatvara“, navodi se.
Vlade su se prethodno dogovorile da deluju da bi izbegli globalni porast temperature koji ide iznad 1,5 stepeni. Ali, svet se već zagrejao za 1,1 stepen i sada eksperti kažu da je verovatno da će probiti 1,5 stepeni u 2030-ima.
Izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama – naučnog tela koje savetuje UN o rastućoj temperaturi usvojile su sve uključene vlade.
Njihova nova studija ima za cilj da svede na jedno tanko izdanje nekoliko značajnih otkrića o uzrocima, uticaju i rešenjima o klimatskim promenama koja su objavljenja od 2018. godine.
Ona naglašava najvažniji uticaj koji klimatske promene već ostavljaju na svet i objašnjava da će biti mnogo gore.
Do 2100. godine ekstremne poplave koje su se dešavale jednom u veku očekuju se najmanje jednom godišnje u polovini svetskih lokacija gde su zabeleženi rekordni nivoi mora.
Koncentracija ugljen dioksida u atmosferi je na najvišem nivou u dva miliona godina. Svet je sada topliji nego ikada u poslednjih 125.000 godina i verovatno će postati još topliji u narednoj deceniji.
„Čak i u bliskoj budućnosti, globalno zagrevanje je verovatnije nego da ne dostigne 1,5 stepeni čak i pod veoma niskim scenariom gasova s efektom staklene bašte“, navodi se u izveštaju.
„Ako ciljamo na 1,5 stepeni i postignemo 1,6, to je opet mnogo bolje nego reći da je prekasno, da smo gotovi i da se ne trudimo“, kaže dr Friderike Oto, sa Imperijal koledža za BBC i dodaje da misli da „ovaj izveštaj pokazuje vrlo jasno da postoji mnogo toga da se osvoji pokušajima“.
Sinteza pokazuje da projektovane emisije ugljen dioksida iz postojeće infrastrukture fosilnih goriva, poput naftnih bušotina i gasovoda, bi uništile preostali budžet za ugljenik – količinu ugljen dioksida koja još može biti emitovana – da bi se ostalo ispod ključne temperature.
I dok ne spominju eksplicitno nove projekte, poput Willow oil u SAD ili Cumbria coal mine u Britaniji, naučnici su uvrstili nekoliko sumnji oko njihovog uticaja.
„Ne postoji granični dan za fosilna goriva, ali je jasno da će infrastruktura koju već imamo probiti ugljenični budžet“, kaže za BBC dr Oliver Geden.
„Preostali ugljenični budžet za otvaranje nove infrastrukture fosilnih goriva svakako nije kompatibilan sa ciljem od 1,5 stepeni“.
Dokument snažno argumentuje da prelazak 1,5 stepeni neće biti kraj sveta, jer bi ovo moglo biti samo „privremeni prekoračenje“.
Autori kažu da su optimistični da dramatične promene mogu da se ostvare brzo, naglašavajući veliki pad cena energije dobijene suncem ili vetrom.
Takođe tvrde da promene koje pokreću potrošači u pogledu ishrane, bacanja hrane i prelaska na transport sa nižim sadržajem ugljenika mogu postići značajna smanjenja emisije iz mnogo sektora.
Ali, izveštaj takođe prihvata da uz dolazak do neto nultnih emisija što pre je moguće, biće potrebna široka upotreba tehnologije za uklanjanje ugljen dioksida. Naučnici kažu da je to realističan plan da se temperatura Zemlje dovede pod kontrolu i zagrevanje na ispod 1,5 stepeni.
Neki posmatrači imaju svoje sumnje i kažu da su te tehnologije nedokazane.
„Znamo šta treba da se desi, ali deo sa uklanjanjem ugljenika i ideje hvatanja i skladištenja su velika ometanja“, kaže Lili Fur iz Centra za međunarodno ekološko pravo.
„Ali mislim da će zagovornici ovih tehnologija to okrenuti i reći da je ovo masovni poziv za investiranje u uklanjanje ugljenika“.
Odgovarajući na poziv iz izveštaja na hitniju akciju, generalni sekretar UN poziva zemlje da ubrzaju svoje planove nulte emisije.
„Lideri razvijenih zemalja moraju da se obavežu da postignu nultu emisiju do 2040. godine, što je granica koju svi treba da poštuju“, naveo je on u izjavi.
Takođe je pozvao one poput Indije i Kine koji su najavili to za posle 2050. godine, da pokušaju i ubrzaju ih za deceniju takođe.
Izvor: N1