"Priče iz radionice" inspirisane su anegdotama majstora Dragiše

IZA TV SERIJE

Priče iz radionice bila je jedna od omiljenih domaćih serija. A znate li ko je “kriv” za njen nastanak?

Dragiša Krunić bio je beogradski automehaničar u čiju su radionicu automobile “na lekarski pregled i oporavak” dovozili razni poznati glumci, slikari, režiseri… Godinama se kod Dragiše, čoveka vedrog duha, ali i nadarenog duboresca, pesnika, satiričara, okupljao ondašnji krem društva. Dok bi im se popravljao automobil, on bi se šalio sa mušterijama, ćaskao, vodio ozbiljne razgovore…

Jedna od njegovih mušterija bio je i reditelj Zdravko Šotra, filmski reditelj, tvorac raznih serija. Pročulo se na tadašnjoj Radio-televiziji Beograd o automehaničaru koji ima zanimljive priče, pa su Šotri predložili da sa njim napravi scenario za seriju o majstorskoj radionici.

Dragiša bi pričao, Šotra beležio i tako je početkom 80-ih godina prošlog veka, nastala jedna od najpopularnijih jugoslovenskih serija – “Priče iz radionice”, u kojoj su glumili velikani – Zoran Radmilović (glavni majstor Života Govedarević), Mira Banjac (njegova supruga u seriji), Dragan Maksimović (šegrt), Nenad Nenadović (mlađi šegrt), Velimir Bata Živojinović (mesar Pufta), Jelica Sretenović (opasna Puftina žena), Milena Dravić, Tanja Bošković, Mića Tomić, Steva Žigon (do ludila zaljubljen u svoj automobil u koji se moglo ući samo sa papučama!), Pavle Vuisić (psihijatar), Milan Srdoč (nakupac), Dragan Zarić…

Krunić je rođen 1929. na Pašinom brdu. Od 1947. do početka 50-ih, nakon završenog zanata, radio je u raznim firmama, ali ga je, kako je govorio, samoupravljanje onespokojilo, pa se bacio u privatnike. Od 1968. je “lečio bolesne pežoe”, a zahvaljujući druženju sa umetnicima, počeo je i sam da piše.

Objavio je tri zbirke: “Između hleba i neba” 1975, “Moje mušterije” 1982. i “Ja, zatočenik noći” 2000. godine, kao i priloge u JEŽ-u i drugim listovima. Dobitnik je nagrade JEŽ-a “Brana Cvetković” za satiričnu poeziju (1987). Napisao je scenario (koscenarista Zdravko Šotra) za TV seriju “Priče iz majstorske radionice” (TV Beograd, 1982) i scenario, takođe sa Šotrom, za film “Šesta brzina” (1985). Bio je i glumac književnog pozorišta “4 asa”, sa Ljubivojem Ršumovićem, Rastkom Zakićem i Miljenkom Žuborskim.

Posle decenija bavljenja popravkom automobila, odlučio je da se sasvim posveti umetnosti i od automehaničarske radionice napravio je galeriju u kojoj je priređivao izložbe eminentnim slikarima (Milić od Mačve, Tikalo, Zoran Nastić, Milan Tucović…), a kompletan nameštaj u tom prostoru sam je izrezbario.

Preminuo je 2004. godine u Beogradu.